B92: Isplati li se kanal do Soluna?

Danas je, po partnere za ovaj plovni put u daleku Kinu, otišao ministar Milan Bačević.

I dok on kao prednosti navodi nove mogućnosti za transport, kraći put do mora, građenje elektrana i sprečavanje poplava, opozicija upozorava da će ovakav megalomanski projekat odvesti Srbiju u dužničko ropstvo.

Od Beograda do Soluna brodom - san koji se pre 100 godina prvi put pretvarao u projekat ali nikad nije ostvaren. Procenjuje se da ostvarenje sna danas košta impozantnih 12 do čak 17 milijardi dolara.

Po novac za projekat, koji su naprednjaci u predizbornoj kampanji lansirali kao jednu od svojih glavnih ideja, ministar Bačević otišao je čak u Kinu. Tamo počinje razgovore s potencijalnim partnerima i potpisuje protokol o razumevanju s kompanijom Čajna Gedžuba. Ipak, Kina je očigledno baš daleko, pa se do ministra ne može doći, a ni njegove kolege iz ministarstva koje su ostale u Beogradu nisu želele da o projektu govore za B92.

"Do kraja godine može nam se desiti da se Srbija zaduži za 18,5 milijarde evra, što je više od polovine naše ekonomije", kaže za B92 Božidar Đelić funkcioner Demokratske stranke.

S druge strane ministar poljoprivrede Srbije Goran knežević kaže da prvi put čuje informaciju za 12 milijardi. "Kao što sam i rekao malopre, jedan od naših ciljeva jesu investicije i uprvao su se i članovi vlade ratsrčali po svetu u pokušaju da nađu te investicije" "Ovo je vlada poluprivatnih projekata i u tom kontekstu i tumačim put gospodina Bačevića. Ono što je pre nekoliko godina bila ideja o 400.000 radnih mesta o čemu su govorili gospodin Tadić i gospodin Đelić, to je danas kanal od 12 milijardi dolara", kaže Bojan Đurić iz LDP-a.

A kuda bi prolazio taj plovni put? Kretao bi od Dunava, blizu Smedereva. Tim delom Morave i sada je moguća plovidba uz čišćenje rečnog toka. Mnogo posla biće nešto južnije - u ovom delu toka eventualnog kanala biće neophodno i proširiti rečni tok i dodatno ga regulisati. Konačno, možda i najveći problem predstavlja sam jug Srbije, gde treba izgraditi potpuno nov kanal i sistem brana. Kroz Makedoniju je potrebno širiti rečni tok Vardara, dok se pred samim Egejskim morem i Solunom ovaj plovni put već sada može koristiti, uz prepravke.

"Bilo bi neophodno obaviti veoma ozbiljna istraživanja o količini vode u gornjim tokovima reke Južne Morave i njenih pritoka, Vardara. Bilo bi potrebno videti kako na to reaguju Makedonija i Grčka koje su sa tim povezane. Bilo bi neophodno videti kakvi su efekti na energetiku, koji bi saobraćaj mogao ići tim vodama jer mi imamo veoma široke reke koje se ne koriste poptuno", kaže Milan Kovačević, konsultant za strana ulaganja.

Prva ideja rodila se pre 100 godina i za to vreme je bila revolucionarna. U skorijoj prošlosti, projekti su rađeni 1961. i 1973. ali se nikada dalje od ideje nije odmaklo...