Izvozimo male avione u Evropu

Kako je izjavio vlasnik i direktor Milorad Matić ta firma proizvodi pet modela, od kojih je poslednji "Sila 450" (Srpska industrija lakih aviona), a 99 odsto ukupne proizvodnje namenjeno je izvozu, uglavnom za vazduhoplovne škole širom Evrope - u Nemačkoj, Francuskoj, Italiji, Španiji, Sloveniji, Bugarskoj..., ali i naše škole u Beogradu, Zrenjaninu i Smederevu.

Matić, koji je po profesiji pilot, rekao je da proizvodi avione, pre svega, za obuku letenja i sportsko letenje, ali i letilice za komercijalnu upotrebu, na primer za aero-foto snimanje, prskanje iz vazduha, bacanje plakata...
"Najinteresantnije je aero i foto snimanje koje je sada aktuelno, jer je potrebno uraditi katastar u celoj Srbiji. Potrebno je snimiti na primer i trase novih autoputeva i nadam se ćemo na budućim tenderima biti uzeti u obzir za taj posao kao nacionalna firma", rekao je on.
Najčesći kupci malih aviona su, prema rečima Matića, avio škole, privrednici i drugi poslovni ljudi kojima je važno da skrate vreme putovanja.
Matić je naveo da se korišćenje malih aviona u svetu više ni ne smatra luksuzom, dok u Srbiji ima veoma malo tih aviona, zbog predrasuda da ih imaju samo tajkuni i mafijaši.
Na primer, u Italiji ima oko 15.000 aviona u toj kategoriji, a u Francuskoj 28.000 aviona, gde ih mogu priuštiti i stomatolozi, doktori i drugi privatnici, s obzirom da koštaju kao neki bolji auto, napomenuo je on dodajući da u Srbiji ima manje od 30 takvih aviona.
Matić je kazao da sa standardnim rezervoarom ti avioni mogu da prelete razdaljinu od 1.100 kilometara. "Na primer, od Kraljeva do Tivta avionom se predje za 50 minuta, a putničkim vozilom za devet sati. Potrošnja je nekih 12 do 15 litara na sat vremena običnog benzina, što je oko šest ili sedam litara na 100 kilometara", naveo je on i dodao da ti avioni u proseku koštaju oko 50.000 evra, dok je u Evropi njihova cena skoro duplo veća.
U proizvodnji aviona ovde i tamo koriste se potpuno isti materijali i standardi, naglasio je Matić. Isti materijali se koriste za pravljenje "Cesne", "Pajpera" ili bilo kog drugog svetskog aviona, a naš avion je u odnose na te poznate marke jeftiniji pet puta i, kako je rekao Matić, ima bolje manevarske karakteristike.
Gorivo koje naši avioni koriste je isto kao za putnička vozila, dok na primer američka "Cesna152" koristi avio-gorivo koje je mnogo skuplje i ima veću potrošnju, ali se i pored toga u našoj zemlji i dalje koristi "Cesna" za obuku pilota, navode u kraljevačkoj firmi.
Matić kaže da je iz ljubavi počeo da se bavi proizvodnjom aviona, ali da to u našoj zemlji nije unosno, jer nemamo nacionalnu razvoju banku koja bi finansirala izvozne poslove.
"Neke kredite sam uzeo koje sada servisiram, pa neka zarada koja bi mogla biti uložena u dalji razvoj i širenje radnih mesta se gubi. Klijent je zadržava za sebe, a mi pokrivamo troškove i borimo se za opstanak", dodao je Matić i apelovao na državu da ima više sluha za potrebe privrednika. On je rekao da su imali zahteve iz Afrike za razvoj ambulantnog aviona, koji je uspešno napravljen, ali je njegov izvoz propao pošto firma nije mogla da obezbedi potrebne novčane garancije.

To preduzeće je, pored jedne firme u Sloveniji koja se bavi proizvodnjom ultralakih - plastičnih aviona, jedino na prostoru bivše Jugoslavije koje pravi male avione.
Matić je naveo da i da u krugu gde se avioni servisiraju već mesecima nema struje, pa rade pomoću agregata, zbog neizmirenih računa za struju, iz perioda posle zemljotresa, izmedju opštine i preduzeća "Magnohrom", koje je isključilo struju sportskom aerodromu pored kojeg se nalazi. Firma "Aero-East-Europe" iz Kraljeva je osnovana 2006, a Matić je zapoceo proizvodnju aviona serije MXP u Italiji, gde je do kraja 2007. sklopljeno 30 aviona, nakon čega kompletnu proizvodnju prenosi u Kraljevo, napuštajući siguran posao u Italiji i Nemačkoj.
U Srbiji, u saradnji sa profesorima Mašinskog fakulteta iz Beograda i Kraljeva nastavlja proizvodnju aviona i do sada je isporučio više od 120 aviona, uporedo usavršavajući nove modele "Sila".
Ta firma je uspela da po prvi put u istoriji srpskog vazduhoplovstva avion domaće proizvodnje sertifikuje u registar Evropske agencije za bezbednost aviosaobraćaja i kao takav se uvodi u škole letenja širom Evrope.