Dug za kosovske penzije mlrd. evra

Beograd -- Potencijalni dug Srbije prema penzionerima sa Kosova kojima od 1999. nisu isplaćivane penzije premašuje milijardu evra, a taj dug će uskoro morati da se namiri.

To proizilazi iz presude Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu iz aprila ove godine.

Ovom presudom je bračni par Ljutvija (60) i Mahmut (64) Grudić dobio tužbu protiv Srbije jer im invalidske penzije nisu isplaćivane više od jedne decenije.

Prema odluci suda u Strazburu, Vlada Srbije mora u roku od tri meseca da isplatiti Grudićima njihove dospele penzije zajedno sa zakonskom kamatom, po 7.000 evra svakom od njih, na ime pretrpljene nematerijalne štete, kao i dodatnih 3.000 evra za oboje na ime troškova suđenja.

I domaći sudovi osporili odluke PIO
U presudi Evropskog suda navedeno je da je prva zvanična rešenja PIO fonda kojim su obustavljene penzije Grudićima poništio Okružni sud u Novom Pazaru u julu 2006. godine. PIO je na to odgovorio zahtevima za preispitivanje presude Okružnog suda, ali je te zahteve odbacio i Vrhovni sud Srbije u septembru 2007. i u februaru 2008.

Naime, kako je navedeno u obrazloženju presude Evropskog suda, Grudići su kao državljani Srbije bošnjačkog porekla živeli u Kosovskoj Mitrovici sve do 2005. godine, kada im je srušena kuća, pa su se preselili u Novi Pazar.

PIO fond je dodelio invalidsku penziju Ljutviji 1995. godine, a Mahmutu 1999. godine. Međutim, penziju su redovno primali, Ljutvija do juna 1999, a Mahmut do januara 2000. godine, kada su im mesečne isplate prestale bez ikakvog objašnjenja PIO fonda.

Pošto nisu tražili penzije od kosovskih institucija, Grudići su u maju 2003. godine zatražili nastavak isplate, ali im je PIO tek u martu 2005, odnosno u maju 2004. godine doneo zvanična rešenja o obustavi isplata penzija.

Ovakvu odluku Fond je doneo pozivajući se na mišljenje Ministarstva za socijalna pitanja od marta 2003. godine, prema kome se obustavlja isplatu penzija penzionerima na Kosovu pošto Srbija od 1999. godine nije u mogućnosti da na toj teritoriji naplati doprinose za penzijsko osiguranje jer je Kosovo stavljeno pod međunarodnu upravu.

Ipak, u obrazloženju presude Evropskog suda navodi se da su mnoga druga lica sa prebivalištem na Kosovu nastavila da primaju penzije i posle 1999. godine, uglavnom Srbi, ali i druga lica uključujući i Bošnjake.

Carić: Nije još pravosnažno!
Slavoljub Carić, pravni zastupnik Srbije pred Evropskim sudom za ljudska prava u Strazburu, kaže da pomenuta presuda još nije pravosnažna, tako da će se po nastupanju njene pravosnažnosti preduzeti mere u cilju njenog izvršenja u predviđenom roku. On, međutim, nije mogao da oceni da li će ovakva presuda suda biti presedan na osnovu koga će i drugi ljudi koji su u situaciji kao Grudići tražiti od Srbije isplatu zaostalih penzija.

Nakon što su iscrpili žalbene mogućnosti u Srbiji, Grudići su se za pravdu obratili sudu u Strazburu 2008. godine koji je u njihovu korist presudio u aprilu ove godine.

Sud je, međutim, u toj presudi predvideo „veliki broj potencijalnih predstavki“ drugih ljudi koji su u situciji popud Grudića, zbog čega je Vladi Srbije naložio da u roku od šest meseci preduzme sve odgovarajuće mere kako bi nadležni organi usvojili zakone kojima bi se obezbedila isplata zaostalih penzija i dugovanja.

Pored nemogućnosti da naplaćuje doprinose, obustavu penzija kosovskim penzionerima Vlada Srbije pravdala je pred evropskim sudom i time da nije mogla da utvrdi pravo mesto prebivališta osiguranika kao i da je tokom NATO bombardovanja uništen deo dokumentacije PIO fonda.

Vlada je, takođe, procenila da ukupan potencijalni dug Srbije prema albanskim penzionerima sa Kosova iznosi više od milijardu evra, što je blizu 10 odsto ukupnih deviznih rezervi Srbije.