Tržište nekretnina potpuno mrtvo

Građevinska industrija jedan je od najvećih kreatora radnih mesta u svim privredama, pa bi se gledajući po podacima o nezaposlenosti u Srbiji, koja je već dostigla 22,2 odsto dalo pretpostaviti da će država učiniti sve kako bi stimulisala razvoj upravo ovog sektora.

Međutim, nije tako, čak naprotiv. Ne samo što je Ministarstvo prostornog planiranja ispisalo zakon koji je praktično desetkovao izgradnju, već je zatim Narodna banka Srbije dižući obavezno učešće, učinila sve što je mogla kako bi što manje ljudi bilo u mogućnosti da dobije stambeni kredit. Rezultat je potpuno mrtvo tržište nekretnina, na kojem se u Beogradu mesečno proda marginalnih 20 do 30 stanova. Da to ne bude kraj mukama pobrinula se opšta kriza u kojoj se Srbija nalazi, zbog čega sve više građana, koji su, najčešće, pre 2008. godine, uzimali kredite, danas više ne može da ih otplaćuje.

Takva situacija sada počinje da dovodi do scena koje su Srbi ranije gledali samo u filmovima, sa bankama koje plene imovinu i uzimaju kuće i stanove svojim klijentima, koji su ostali bez posla i stalnih prihoda. Banke ne vole da govore o broju aktiviranih hipoteka, jer iako nemogućnost klijenta da vraća kredit načelno nije njihova krivica, konfiskovanje nečijeg krova nikako nije dobar marketing.

S druge strane, katastrofalno stanje na tržištu nekretnina znači da je čak i ako pokrenu hipoteku, veća šansa da će banke završiti s nenaplaćenim potraživanjem nego što će na taj način povratiti uloženi novac.

U Erste banci tako kažu da su ove godine morali da aktiviraju dve hipoteke, ali da do sada nisu uspeli da prodaju nijedan od ta dva stana. Zato su banke danas po pravilu daleko konstruktivnije u odnosu prema prezaduženim klijentima nego što bi to bio slučaj da je tržište nekretnina u Beogradu sada u onakvom porastu u kakvom je bilo do dolaska svetske krize.

Po podacima iz Erste banke, klijenti najčešće zapadaju u probleme sa otplatom stambenih kredita posle 4,6 godina od početka otplate, što znači da su u proseku najugroženiji oni koji su zajmove uzimali početkom 2007, odnosno upravo u vreme najvećeg građevinskog buma u Srbiji, kada su cene astronomski skakale pod pritiskom tražnje ogromnog broja ljudi kojima se tada prvi put ukazala prilika da kreditom, od svojih redovnih primanja, a ne samo prodajom roditeljske kuće, dođu do svojih kvadrata.

U Unikredit banci kažu da ove godine nisu imali aktivacije hipoteka i takođe insistiraju na tome da „pre nego što se pristupi naplati potraživanja iz prodaje nepokretnosti, postoji niz drugih aktivnosti kojima banka na sporazumni način, zajedno sa klijentom, nastoji da reši ovaj problem“.

"U obostranom je interesu da se izbegne naplata potraživanja iz prodaje nepokretnosti pod hipotekom, kako zbog troškova, tako i zbog opredeljenja banke da uvek izađe u susret potrebama svojih klijenata i maksimalno se angažuje kako bi se negativne posledice preuzetih kreditnih obaveza od strane klijenta izbegle", tvrde u ovoj banci.

Zakup jeftiniji i do 30 odsto

Iznajmljivanje stanova u Srbiji jeftinije je za 20 do 30 odsto u odnosu na prošlu godinu, a iako se bliže septembar i studentski upisni rokovi, interesovanje zakupaca nikada nije bilo slabije. Prema podacima agencija za nekretnine, jednosoban stan na nekoj od atraktivnijih beogradskih lokacija sada može da se iznajmi i za manje od 200 evra, što je ranije bilo nezamislivo. U većim gradovima u Srbiji stan se može naći čak i za 100 evra.

"Cene kirije pale su, u zavisnosti od lokacije, za 20 do 30 odsto u odnosu na lane. Tako se sada u centru Beograda može iznajmiti solidan jednosoban stan od četrdesetak kvadrata po ceni od 180 do 300 evra. U širem centru ista kvadratura nudi se po ceni od 150 do 250 evra, dok su na periferiji cene od 80 do 150 evra", objašnjava Katarina Lazarević iz agencije za nekretnine Alka.

Prema njenim rečima, cene su pale zbog ekonomske krize, čije posledice se ove godine osećaju više nego lani. "Kako čujem, decu koja ovde dolaze na studije roditelji šalju u domove i kod rođaka. Ranije u ovo vreme nismo stizali da svima izađemo u susret, a sada nas skoro niko ne zove tim povodom", ističe Katarina Lazarević.

Agent za prodaju nekretnina Rada Ristić navodi da su i dalje najtraženiji manji stanovi. "Studenti se najviše interesuju za one stanove koji se nalaze u blizini fakulteta i može se reći da jedino vlasnici takvih stanova nemaju problem da nađu stanare", kaže Rada.