Blokada Galenike, za plate "široko"

On tvrdi da blokada ne utiče na proizvodnju, ali ni na isplatu zarada radnicima.

"Račun je u blokadi zbog toga što mali kupci nisu izmirili svoje obaveze prema nama, ali to nije uticalo na proizvodnju, nismo bili deficitarni, porezi su plaćeni, a plate su stizale na vreme", kaže Ognjenović, ali nije hteo da otkrije koja firma je blokirala račun.

On je pre dva dana rekao da će u toku narednog dana blokada biti skinuta i da će se sve vratiti u normalu, ali se to nije desilo. I juče je Galenikin račun bio u blokadi u istom iznosu od 59,4 miliona dinara.

Ognjenović je juče rekao da je ta cifra „već smanjena na 15 miliona dinara“. Prema njegovim rečima, Galenika nema problema, a na pitanje ima li istine u spekulacijama da je došlo do zapošljavanja velikog broja ljudi od 2008. naovamo, odgovara da je „dobro da dolaze mladi“.

Međutim, iz finansijsikih izveštaja ovog preduzeća vidi se da je pre dve godine kada je otprilike Ognjenović došao na mesto direktora (novembar 2008.) u Galenici na troškove za zarade zaposlenima otišlo 2,4 milijarde dinara, dok je za dve godine taj trošak uvećan za čak 50 odsto odnosno na gotovo 3,6 milijardi dinara.

"Iako su teški uslovi, a i mi delimično delimo sudbinu zemlje i dobro znamo da nikom ne cvetaju ruže, prošle godine smo podelili maksimalne regrese zaposlenima", kaže Ognjenović.

Od "porodičnog srebra" do blokade

Galenika je za nešto više od godinu dana prešla put od „najvećeg privatizacionog prihoda za državu u 2010“ do blokiranog računa. Naime, krajem 2009. kada je tadašnji ministar ekonomije Mlađan Dinkić najavio privatizaciju ovog preduzeća kao najveći poduhvat, raspisan je i pretkvalifikacioni tender za prodaju Galenike. Međutim, od velikih svetskih imena proizvođača lekova na tender se početkom prošle godine nije javio niko, pa je ministar Dinkić odlučio da Galeniku bar zasad ostavi u državnom vlasništvu.

Među zainteresovanima, pričalo se, bila je nemačka Štada koja je već vlasnik vršačkog Hemofarma, ali je posle otvaranja koverti bilo jasno da su jedine dve kompanije koje su bile spremne za preuzimanje druge najveće farmaceutske kompanije u Srbiji - Suria Farmasjutikal iz Indije i RPG Partners sa Kipra. Ministarstvo ekonomije je odlučilo da odbije obe ponude jer „nisu iz kruga svetskih renomiranih farmaceutskih kuća“.