Telekom ne dati "za tepsiju ribe"

Ministarka finansija Diana Dragutinović tvrdi da je budžet planiran bez prihoda od privatizacije što se jasno vidi ako se pogleda način finansiranja deficita.

Pored toga, ističe, u Zakonu o budžetu postoji , ipak, član koji omogućava da se ukoliko dođe do prodaje Telekoma ili bilo koje druge privatizacije za taj iznos može smanjiti kreditno zaduženje.

Mada takav odgovor ministarke Dragutinović deluje logično ekonomisti podsećaju da je prilikom najave prodaje Telekoma u utvrđivanje cene od 1,4 milijarde evra, ispod koje neće biti prodat, najavljivano da će upravo tim novcem biti vraćeni uzeti krediti, pokriti se minus u državnoj kasi, izvršiti dokapitalizacija “Komercijalne banke” i ulagati u infrastrukturu. Ekonomista Milan Ćulibrk kaže da je "onog momenta kada je Vlada Srbije krenula u prodaju Telekoma i kada je utvrdila minimalnu cenu za 51 odsto kapitala za koje traži najmanje 1,4 milijardi evra sama sebi vezala ruke i sada nema izlaza".

"Jednostavno ona ne sme da ga proda ispod te utvrđene cene jer bi u suprotnom pokazala da je neozbiljna, da sa njom može da se manipuliše i više joj niko ne bi verovao odnosno izgubila bi i ovo malo kredibiliteta kojeg ima", objašnjava on.

Ćulibrk dodaje da smo često smo bili svesni činjenica da ono što se najavi kasnije ne bude primenjeno, a neke odluke koje se usvoje naknadno se menjaju jer se brzo pokaže da baš i nisu bile dobre. "Zato je možda i dobro što je Vlada utvrdila ovu cenu i sada od nje ne sme odstupiti", smatra on.

"Da li će tender za Telekom uspeti ili ne veliko je pitanje zato što veliki broj stranih kompanija koje su u početku pokazivale intertes odustaje i sada je knjiga pala samo na nekoliko mogućih učesnika ali to nikako ne znači da se bilo kojem od njih, samo da bi se on prodao, sme sniziti cena. Ostaje da vidimo da li među preostalim zainteresovanim ima onih koji su spremni da plate najmanje već utvrđenu cenu ili možda i nešto više", kaže Ćulibrk.

On ne spori da država može doći u situaciju da ni jedan preostali zainteresovani ne pristane na zacrtanu cenu ali u tom slučaju on je izričit u oceni da se onda prodaja Telekoma mora odložiti pa čak da bi to bilo za državu i bolje.

Deficit se pokriva zapisima u evrima

Pare od Telekoma, ističe Ćulibrk, i ovako nisu smele da se koriste za finansiranje državnog deficita i svako ko je računao da će se njima krpiti budžet i isplaćivati nerealni zahtevi budžetskih korisnika se prevario.

"Ukupni fiskalni deficit u ovoj godini, negde oko 150 milijardi dinara, planiran je da se, bez obzira da li tender za Telekom uspe ili ne, pokrije zaduživanjem delom od međunarodnih finansijskih organizacija delom na domaćem tržištu", kaže on.

Ćulibrk dodaje da zbog toga država ubrzano emituje hartije od vrednosti koje su nominovane u evrima jer se pokazalo da za one u dinarima ne postoji velika tražnja a pogotovo na one na duži rok. On smatra da to pokazuje da "investitori nemaju poverenje u domaću valutu i da ne žele da kupuju dinarske zapise na rok duži od godinu dana jer se plaše da će im eventualni rast evra pojesti svu zaradu".

"Zato se država sada zadužuje u evrima i na taj način je bilo i planirano da se pokrije deficit a ne parama od Telekoma . Čak bi , ukoliko bi to nekom palo napamet, pokrivanje deficita tim parama bio najgori mogući scenario", zaključuje Ćulibrk.