Srbija uzima "kolonijalne" kredite

Krediti više liče na “izvozne poslove” nego povoljne finansijske aranžmane.

Jer ruski novac pokupe ruske firme, kineski kineske, a Srbija vraća novac i sabira gubitke domaćih firmi i radnika otpuštenih zbog krize.

Srbija se zadužuje na sve strane, kod Rusa i Čeha za železnicu, kod Kineza za most, kod Turaka za autoput, sva je prilika da će se kod Francuza zadužiti za beogradski metro, iako nema završenih planova ni za mostove, ni za puteve, ni za železnicu. Nema ni analize isplativosti izgradnje i odgovora na pitanje kad će se vratiti uložen novac. Ambiciozni planovi spskih političara koji žure da pred izbore biračima pokažu i nešto konkretno, poneki most, autoput, prugu ili metro, u očitom su sukobu sa stanjem stvari na terenu.

Zbog nedostatka projekata pristaje se na kredite drugih država pod skupljim i nepovoljnijim uslovima nego što ih daju međunarodne finansijske institucije. I ne samo to, kad posao počnemo bez tendera, ulazimo u začarani krug ovisnika i odričemo se stranih donacija.

Zašto Srbija uzima nepovoljne kredite od stranih vlada, koji su skuplji najmanje za jedan do jedan i po odsto od onih koje daje recimo Evropska investiciona banka (EIB) i unapred se odriče donacija? Pa većinom zato što EIB neće da ulaže novac bez urađenih projekata i ne ulazi u poslove gde zemlja nije otkupljena od vlasnika i gde nema planova.

Strane države, na to pristaju, jer tako upošljavaju svoje firme i građane, ali i oni počinju da uslovljavaju. Na primer, naša Vlada i projektanti su ubeđivali Ruse da počnu da grade prugu Valjevo-Loznica, “gde mogu da rade sigurno godinu dana, ako ne i više, dok mi za to vreme ne uradimo projektnu dokumentaciju za preostalih 40 kilometara pruge” priznao je generalni director CIP-a. Ali Rusi su tražili da sve bude isprojektovano do detalja, pre nego što dođu da rade.

"Sve se radi naopako. Prvo smo uzeli kredit za most Zemun-Borča, a sada radimo projekat, ne znamo gde će biti pristupne saobraćajnice. Svuda u svetu prvo morate da znate šta hoćete, da imate plan i strategiju kako ćete ga ostvariti, a zatim da uradite projekte i na kraju da tražite novac ili izvođače", kaže inženjer koji se dugo bavi infrastrukturnim projektima. Profesor Ekonomskog fakulteta i stručnjak za strana ulaganja Mlađan Kovačević kaže da je Srbija “narkomanski zavisna” od priliva stranog kapitala, a pošto su doznake zbog ekonomske krize presušile, kao i direktne investicije, uzima kredite koji se daju pod nepovoljnim uslovima i po sistemu uzmi ili ostavi.

"Mi smo visokozadužena zemlja i borimo se za kredite bilo koje vrste. U modi su 'vezani krediti', neka vrsta ekonomskog patriotizma. Strane vlade postavljaju uslove da njihove firme izvedu radove jer je i kod njih kriza. Najveći problem je što se ne zna koliko će objekat za koji se zadužujemo biti profitabilan, za koje vreme će se isplatiti i kolike prihode će doneti, jer nema analize benefita", objašnjava Kovačević.

Boro Bosić, koji je učestvovao u mnogim pregovorima sa međunarodnim finansijskim institucijama i bivši je član Saveta ministara BiH, kaže da su u ponudi ako ne kolonijalni, a ono polukolonijalni uslovi, najčešće pod parolom uzmi ili ostavi.

"Tako je u celom regionu. Nešto zavisi i od pregovaračke sposobnosti, ali najviše od toga koliko vam gori pod nogama. A banke, MMF ili države znaju u kakvoj je situaciji neka zemlja", zaključuje Bosić