Država prihvata milione od Beka?

Država bi višestruko profitirala - konverzijom zemljišta, koju bi Beko platio blizu 500 miliona evra, i polovinom profita od stanova izgrađenih na toj lokaciji.

Očekivanja su da će Beko na zemljištu Luke graditi milion kvadrata stambenog prostora. Najniža cena kvadrata bila bi oko 1.890 evra, što znači da ovaj posao ukupno vredi najmanje 1,9 milijardi evra.

Njegova ponuda je da pola profita prepusti Vladi, koja bi taj novac upotrebila po prioritetima koje ona odredi.

Kada je reč o konverziji zemljišta, koju mora da plati pola milijarde evra, i tu je moguć kompromis. Ukoliko Beko dobije zeleno svetlo za gradnju na ekskluzivnom delu beogradske obale, on bi mogao da plaća prenamenu zemljišta parcelu po parcelu i da od banaka dobije za to kredite, a na osnovu vrednosti posla.

Uslov jednog od najbogatijih ljudi u Srbiji je da mu država, posle rešenja pravnih sporova, ne koči izgradnju stanova, tvrdi sagovornik Blica iz Nemanjine 11. Problem ostaje spor sa gradom Beogradom, koji traje još od 2005. kada je luksemburški investicioni fond Vorldfin kupio Luku Beograd za 50 miliona evra. Viši sud u Beogradu je pre nekoliko meseci presudio da Luka Beograd može da se uknjiži na više od 100 hektara spornog gradskog zemljišta.

Međutim, grad može da podnese tužbu u parnici i ukoliko sud prihvati da izrekne privremenu meru, Luka Beograd i pored rešenja Višeg suda neće moći da upiše pravo korišćenja, niti da na osnovu toga izvrši konverziju u pravo vlasništva nad tim zemljištem. Grad Beograd još nije podneo tu tužbu, što je ostavilo prostor za dogovor.

Milan Beko je očigledno to iskoristio da ode stepenicu više, to jest u Vladu, u kojoj glavnu reč vodi Demokratska stranka, kao i u gradu, i time pokušao da osigura rešenje spora sa gradom. Iz Vlade nam nije potvrđeno da su mu date bilo kakve garancije za to.

Iz još jednog dobro obaveštenog izvora Blicu je potvrđeno da su predstavnici Luke Beograd i Vlade Srbije pregovarali o zemljištu od blizu sto hektara koje nije sporno, i na kojem je planirana izgradnja stambeno-poslovnog kompleksa „Grad na vodi”. Razgovori o spornom zemljištu, nizvodno od Pančevačkog mosta, biće naknadno održani.

Luka Beograd je i zvanično saopštila da želi da bude razvojni i investicioni partner Beograda i Srbije u projektu „Grad na vodi”.

Luka Beograd želi da bude partner Beograda i Srbije

"Luka Beograd želi da bude razvojni i investicioni partner Beograda i Srbije u najznačajnijem građevinskom projektu današnjice, Libeskindovom 'Gradu na vodi'. U tom smislu predlažemo i uvek rado prihvatamo konstruktivan dijalog sa nadležnim institucijama države", stoji u saopštenju Luke Beograd povodom pisanja medija o ovoj temi.

Stručna javnost u našoj zemlji je već prihvatila činjenicu da se ovako velike investicije svuda u svetu razvijaju po modelu udruživanja javnog i privatnog partnerstva (PPP) i da jedino taj model garantuje održivost i uspešnost projekata. Projekat „Grad na vodi“ može se ostvariti samo u saradnji sa Vladom Srbije i Gradom Beogradom. Beogradski „waterfront“ je poslednji u Evropi koji čeka urbanizaciju i Luka Beograd će koristiti sva pozitivna iskustva uspešnih projekata kao što su Beč, Budimpešta, Glazgov, Hamburg, Lisabon, Barselona... Time bi se konačno oživela obala Dunava u centru grada koja je sada industrijska zona i mesto najvećeg zagađenja vode, vazduha i zemljišta u Beogradu.

Nadamo se da će se konačno staviti tačka na sve neistine koje su izrečene protiv Luke Beograd, a tiču se „sporne privatizacije“, zbog kojih kompanija trpi veliku štetu i čime joj se narušava ugled. To je svakako važno da bi se započela saradnja sa svim činiocima koji učestvuju u realizaciji investicije, od banaka preko državih institucija, do samih medija.

Projekat „Grad na vodi“ donosi višestruku korist Gradu Beogradu uključujući i plaćanje naknade za građevinsko zemljište, plaćanje naknade za konverziju i što je najvažnije pokrećući građevinsku industriju naše zemlje utiče na oživljavanje privredne aktivnosti u celini.

U samom startu na realizaciji projekta bi bilo uposleno 4000 ljudi, taj broj bi se uvećavao i na samom kraju projekta on bi iznosio 96.000 ljudi.

Dosadašnja iskustva promocije projekta na međunarodnim sajmovima i specijalizovanim investicionim konferencijama govore da projekte ove veličine uvek promoviše specijalno telo vlade i investitora,koje je i nadzor celom projektu. Česta je praksa da se na čelu tog tela nalazi gradonačelnik ili premijer države koja takav projekat razvija.

Iskustvo pokazuje da ovakve vrste projekata dovode do rasta BDP-a jedne zemlje i otvaranja novih radnih mesta. Poređenja radi, projekat u Barseloni uvećao je BDP Španije za 7%, a otvoreno je 25 000 novih radnih mesta. „Studija izvodljivosti urbanizacije Luke Beograd“ pokazujeda će urbanizacijom „Grada na vodi“ BDP Srbije biti uvcećan za 7 milijardi evra i da će biti otvoreno 32 000 novih radnih mesta.