Za platu u HR dva puta više goriva

Slično je i sa evrodizelom. Hrvati za prosečnu zaradu sipaju 670 litra evrodizela, a građani Srbije za svoju prosečnu mesečnu platu tek 288 litara evrodizela.

Po uporednim podacima o prosečnim platama i cenama goriva, srpski vozači su u daleko najlošijem položaju, jer imamo najmanje zarade i istovremeno veoma paprene cenovnike na pumpama.

Prosečna makedonska plata je oko 340 evra, a za taj novac može da se natoči 310 litara benzina, ili 370 litara evrodizela.

U slučaju Bosne i Hercegovine, gde je prosek zarada oko 390 evra, litar goriva je oko evra. Tako za stanovnika ove susedne zemlje prosečna mesečna plata vredi koliko i 390 litara goriva.

Crnogorski vozač može da kupi 70 litara benzina više ili čak 100 litara evrodizela više od vozača u Srbiji. Prosečna plata u Crnoj Gori veća je u odnosu na Srbiju za oko 110 evra.

"Ova računica pokazuje kolika je razlika u platama i cenama između Srbije i zemalja regiona, ali ako se posmatra samo u evrima kod nas cena 'pada', jer slabi dinar", kaže Nebojša Atanacković, predsednik UO „AD Nafta“ i dodaje da se "kod komšija cenovnici na pumpama formiraju u odnosu na cene derivata na berzama, a kod nas u odnosu na promenu cene sirove nafte".

Bez promene cene goriva do jeseni

Razlog što više od dva meseca nema korekcija maloprodajnih cena goriva trebalo bi tražiti u izmeni Uredbe o formiranju cena naftnih derivata, kažu eksperti za energetiku.

Naime, Uredba je izmenjena i korekcije se sada umesto na 15 obavljaju na mesec dana, a procenat potreban za izmenu cena podignut je sa 1,5 na 3,5 odsto što je prema aktuelnim kretanjima na svetskim tržištima suviše visok prag da bi došlo do korekcije cenovnika pogotovo naniže što bi išlo u korist vozača.

Da su ovakve ocene struke tačne potvrđuje podatak da je Uredba promenjena u maju i da upravo od tog meseca nije bilo nijednog poskupljenja, ali ni pojeftinjenja naftnih derivata. Nebojša Atanacković kaže da je pored izmene Uredbe na ovakvu situaciju uticalo i to što je na svetskim berzama nafta tipa „ural“, koja se koristi u Srbiji, dugo beležila pad cena.

On kaže i da očekuje da će ovakva situacija potrajati do jeseni kada bi mogle da uslede korekcije maloprodajnih cena goriva.

Ekspert za energetiku Zorana Mihajlović-Milanović kaže da su prognoze da će cene nafte dugoročno gledano stalno rasti i da više neće biti jeftine nafte, što znači da će se bez obzira na izmene Uredbe potrošači u Srbiji ipak u narednom periodu suočiti sa novim velikim poskupljenjima.

"Ovakve izmene Uredbe nisu dovoljne. Drugim rečima, Uredbu o formiranju cena naftnih derivata potrebno je izmeniti tako da se maloprodajna cena goriva u Srbiji ne određuje prema kretanju cena sirove nafte na svetskom tržištu već prema kretanju cena naftnih derivata u regionu Mediterana", kaže Mihajlović-Milanović.