Mišković prodaje Maksi markete?

U Delti potvrđuju da ima više zainteresovanih kupaca, ali da ni jedan nije "na korak" od kupovine vlasničkog udela u Delta maksiju.

Informacija da bi transakcija mogla da se obavi preko Miškovićeve firme koja je registrovana na Kipru bila je i povod za izjavu Borisa Tadića da je nedopustivo da se prilikom takvih prodaja ne plati porez u Srbiji gde kompanije i posluju.

Pregovori o prodaji trgovinskog lanca Delta maksi, po svemu sudeći, podstakli su Borisa Tadića da dva puta u tri dana pozove privrednike na ekonomski patriotizam i upozori na moralni i ekonomski problem kada se firme koje posluju u Srbiji prodaju preko of shore kompanija i tako ne plate porez na dobit u zemlji.

Miroslav Mišković je predsednik UO Delta Holdinga i Delta Maksija, čiji je vlasnik kiparska ofšor kompanija Hemslejd. Delta holding u saopštenju je demantovala pisanje pojedinih medija da je na korak od prodaje, ali ne demantuje da o tome pregovara.

Delta holding demantovala je danas medijske napise da je u završnim pregovorima o prodaji trgovinskog lanca Delta maksi (Maxi).

"Tačno je jedino da ima više investicionih fondova i multinacionalnih kompanija zainteresovanih za ulazak u vlasničku strukuru Delta Maxija i nekoliko takvih ponuda upuæeno je našoj kompaniji. Međutim, nijedan potencijalni partner nije u završnim pregovorima, niti je na korak do ulaska u vlasništvo 'Maksija', a posebno ne na korak do većinskog paketa", istakao je Delta holding.

S obzirom na to da je firma Hemslajed koja je vlasnik Delta Maxija registrovana na Kipru, porez na kapitalnu dobit na eventualnu transakciju od prodaje od 10 odsto ne bi bio plaćen u Srbiji, već na Kipru.

Od premijera Srbije Mirka Cvetkovića, B92 nije uspeo da dobije odgovor da li će sve ostati na apelu Borisa Tadiće ili će vlada predložiti izmene zakona kojima bi se onemogućila prodaja preko of šor kompanija i izbegavanje plaćanja poreza u Srbiji.

Ekonomista Mahmut Bušatlija upozorava da ni jedna Vlada Srbije od 2000. godine nije imala političku volju da reguliše pitanje funkcionisanja of shore kompanija u zemlji.

"U ovom momentu to mi više deluje kao poziv nekom krvoločnom vuku da više ne jede ovce. Sad država ne treba da apeluje nego rigorozno da postupi protiv takve vrste poslovanja", ocenjuje Bušatlija.

Na pitanje kako bi to mogla da uradi, Bušatlija odgovara da je to uređenje propisa...

"Prva mera bi mogla da bude prudencijalna politika NBS kojom se onemogućuje odliv sredstava iz zemlje po bilo kojoj osnovi u zemlje koje nemaju normalan poreski sistem", predlaže Bušatlija.

Srbija bez poreza od prodaje Delta banke

Podsetimo, prvi sluaj koji je vladi trebalo da "upali crvenu lampicu" bila je prodaja Delta Banke, početkom 2005. koja je takodje bila u vlasništvu Hemslejda. Na ovaj problem ukazano je i u Insajderu u emisiji iz serijala Državan pljačka države emitovanog 2007 godine.

Na pitanje da li je praćen porez na prodaju Delta Banke, Mlađan Dinkić rekao je da porez nije plaćen, zato što su osnivači banke of šor kompanije, ali da je to omogućeno zakonom.

"To nije samo zakon koji je u Srbiji, Srbija nikad nije pisala neke sopstvene zakone, posle 2000. uglavnom smo kopirali zakone iz Evropske unije. Recimo, evo, daću vam primer, kada je bila, ne znam, neka transakcija oko privatizacije... evo vam Telenor, velika norveška kompanija, vrlo poznata i jedna od verovatno najkredibilnijih u svetu. Norvežani su jedan od najpoštenijih naroda, pa oni su takođe transakciju izvršili preko... čini mi se, da li neke zemlje, Švajcarske ili nešto slično da bi platili manji porez, što je potpuno... to rade svi. To nije Srbija, to je svet", rekao je Dinkić tada.

U Delti tvrde da su uvek radili sve po zakonu i regularno i da su njihove arhive s dokumentacijom dostupne za sve nadležne institucije koje hoće da provere kako je radila ta kompanija. Oni takođe navode da su od prodaje banke Delta zaradili oko 350 miliona evra i da je to novac kojim su kupili dosta preduzeća na privatizaciji u Srbiji.