Pumpadžije prete blokiranjem puteva

Milan Rakić, predsednik Udruženja vlasnika privatnih benzinskih pumpi, tvrdi da za organizovanje ovog protesta već sada ima veliku podršku svojih kolega, ali mu je poznato i da ovakvo izražavanje nezadovoljstva nije popularno, ali da privatnici nemaju drugu način da nadležnima predoče problem.

„Insistiraćemo da ministarstvo preispita visinu rafinerijske cene prerade kod NIS-a, koja je dvostruko veća nego bilo gde u okruženju, gde se kreće između 18 i 22 dolara po toni“, kategoričan je Rakić koji navodi da je od januara prošle godine cena prerade kod nas sa 29 povećana na 39 dolara po toni. Zatražićemo i da ministarstvo objasni kako je moguće da u ovom času dizel bude skuplji od benzina, odnosno zašto je proizvođačka cena dizela kod NIS-a neuporedivo viša nego kod benzina, kaže on.

Privatnici će zatražiti i da im se omogući uvoz evropremijuma koji se nalazi na listi derivata kome država određuje maksimalnu maloprodajnu ucenu, ali koji se na tržištu malo gde može naći, jer rafinerije ne mogu da ga proizvedu u dovoljnim količinama.

„Dobijanjem zelenog svetla za uvoz ovog ekološkog goriva vozači bi točili evropremijum po 112, a ne 126 dinara“, kaže on i uverava da bi gorivo bilo jeftinije za oko osam do 12 dinara, u zavisnosti od vrste derivata, ako bi se usklađivalo s cenom derivata na Mediteranu, što je predlog privatnika.

Milan Budimir, zadužen za odnose s javnošću u Ministarstvu energetike, kaže da su u toku su i konsultacije s predstavnicima privatnih benzinskih pumpi, a sve u cilju da se uspostave partnerski odnosi između NIS-a i privatnika, jer je do otvaranja tržišta ostalo svega nekoliko meseci, kaže on.

„Strateški interes države je da ima proizvodnju naftnih derivata na svojoj teritoriji i mi od toga nećemo odustati. NIS ispunjava svoje kupoprodajne obaveze kroz rekonstrukciju rafinerija u koje treba da uložiti više od 700 miliona evra“, objašnjava Budimir.

On dodaje da se „često čuje u javnosti da je gorivo skupo zbog monopola NIS-a. Treba, međutim, istaći da mi nemamo kompletno zatvoreno tržište, budući da se više od 60 odsto derivata slobodno uvozi, a samim tim i učesnici na tržištu imaju pravo da sami određuju maloprodajnu cenu derivata“.

Ljubinko Savić, savetnik u Udruženju za energetike Privredne komore Srbije, kaže da su akcize i rafinerijska cena prerade glavni razlog visoke cene goriva i da treba uraditi novu kalkulaciju kada je u pitanju cena prerade koja je lane povećana za oko 10 dolara po toni.

Upitan, kako je moguće da je NIS pre privatizacije mogao da izdrži s cenom prerade od 29 dolara po toni, a da je ona novom vlasniku mala, Savić kaže, da posle više od šest meseci od kada je ova cena povećana na 39 dolara treba sagledati da li je NIS smanjio svoje troškove prerade, pa ukoliko jeste, eventualno korigovati rafinerijsku cenu.

„Cilj je da se očuvaju domaći proizvodni kapaciteti, jer ukoliko se dozvoli uvoz evropremijuma, o čemu sada govore privatnici, domaća proizvodnja će ostati u rezervoarima, što je nedopustivo, jer bi gubici kompanije u tom slučaju bili još veći“, ističe on.