Srbija rekorder po broju činovnika

Državna uprava ima četiri puta više zaposlenih nego što je bilo 2000. godine, a na tekuće troškove državne administracije, plate koje finansira država, penzije i druga izdvajanja, prema gruboj računici, ove godine će iz državne kase otići oko 15 milijardi evra.

Samo će plate zaposlenih u državnoj administraciji "pojesti" desetinu bruto bruto domaćeg proizvoda ili oko tri i po milijarde evra.

Da bi slika o glomazno državnom aparatu bila potpuna, na broj od 28.000 državnih činovnika treba dodati i zaposlene u BIA i MUP. Jer, podaci o njihovom broju nisu dostupni, jer su zaštićeni kao službena tajna. A raspadom državne zajednice 12.000 zaposlenih došlo je iz saveznih organa u institucije Srbije.

Ali, dok u nekim službama kadrova ima više nego stolica, u drugima vape za stručnjacima za evropske itnegracije, projekte i međunarodne ugovore. Jer, oni koji znaju da rade ovaj posao, radije odlaze u nevladin sektor i predstavništva stranih agencija i fondova, za veću platu.

Dok se sa svakom novom vladom prekobrojni uvećavaju gotovo aritmetičkom progresijom, pojedina ministarstva neprestano otvaraju konkurse za stručnjake. Trenutno je moguće zaposliti se u ministarstvima finansija, rada i socijalne politike, ljudskih i manjinskih prava, dijaspore, državne uprave i lokalne samouprave. Kadrovi su potrebni i Republičkom zavodu za statistiku i Agenciji za energetsku efikasnost.

Milan Marković, ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu, najavio je ozbiljnu analizu strukture zaposlenih u državnoj upravi. Sa objašnjenjem da ovoliki broj činovnika nije potreban Srbiji, ali da ni linearno otpuštanje ne bi rešilo problem. „Broj zaposlenih u organima državne uprave uvećavao se posle svake promene u organizaciji države, posebno posle prestanka postojanja državne zajednice Srbija i Crna Gora. To je osnovni razlog širenja državne uprave“, kaže Marković.

Drugi razlog je postavljanje novih zahteva pred državnu upravu i potreba angažovanja novih profila, ali i činjenica da su ljudi zapošljavani i po, kako se to kaže, političkoj liniji.

Sigurno je da bi državna uprava mogla da bude racionalnija, ali tome se ne može pristupiti tako što ćemo u svakom organu otpustiti deset odsto ljudi, jer bi u nekom to dovelo do kolapsa u radu, dok bi se u nekom drugom skinula samo trećina onoga što je zaista višak.

On najavljuje analize koje će pokazati koji organi državne uprave treba da postoje, koja radna mesta unutar njih moraju da budu sistematizovana i koji broj izvršilaca u njima treba da postoji. To je, kaže, ozbiljan, zahtevan i skup posao.

“Ovaj posao zahteva značajna sredstva, političku saglasnost i stabilnost i nije ga moguće uraditi preko noći. Nameravamo da deo posla uradimo sami i da predložimo mere Savetu za reformu državne uprave kako bismo u narednom periodu mogli bolje da kontrolišemo zapošljavanje u sistemu državne uprave”, procenjuje ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu.

Marković dodaje i da njegovo ministarstvo nema mogućnosti da kontroliše, niti ima bilo kakav osnov da vrši uvid u druge organe po pitanju zapošljavanja. Organi su vrlo samostalni kada je reč o organizaciji i odnosu prema broju ljudi koje će zaposliti.