EIB finansira obnovu Gazele

Direktor Javnog preduzeća Putevi Srbije Branko Jocić najavio je da će radovi na rekonstrukciji beogradskog mosta Gazela početi u oktobru i trajati 18 meseci kao i da ukupna vrednost projekta iznosi 77 miliona evra.

Za rekonstrukciju mosta Gazela Putevi Srbije izdvojiće nešto manje od 5 miliona evra, grad Beograd 7,5 miliona, a Evropska agencija za rekonstrukciju oko 7, dok je najveća suma od 25 miliona evra obezbeđena kroz kredit Evropske banke za obnovu i razvoj. Tokom rekonstrukcije Gazele saobraćaj će biti preusmeravan na dva preostala mosta, a u gradskoj upravi najveće gužve očekuju početkom godine.

Jocić je istakao da je pre početka radova neophodno raseljavanje romskih porodica koje žive ispod mosta i dodao da je da bi izvođač radova trebalo da bude izabran do kraja avgusta pošto je pretkvalifikacioni tender već završen.

"Rekonstrukcija Gazele nije rađena više od 30 godina, iako trenutno preko mosta prelazi oko 165 hiljada vozila dnevno, a pri planiranju je bio predviđen promet od oko 38 hiljada vozila", kazao je on.

Direktor Puteva Srbije Branko Jocić je dodao da je zatražio i da se iz Nacionalnog investicionog plana preraspodeli 50 miliona evra do kraja godine za radove na obilaznici oko Beograda između Ostružnice i Bubanj Potoka, koja je neophodna za rasterećenja saobraćaja tokom radova na Gazeli.  Kako je rečno, planirana je i obnova mostova na deonicama autoputa E-75 kroz Srbiju, u Vojvodini, na jugu i u središnjim delovima države.

Ministar finansija Srbije Mirko Cvetković kazao je da je rok za otplatu kredita Evropskoj investicionoj banci (EIB) 20 godina uz poček od pet godina i kamatnu stopu od 4,5 do 4,7 odsto godišnje, a da će novac moći da se povlači u osam tranši od po najmanje četiri miliona evra, najkasnije do marta 2010.

Evropska banka za obnovu i razvoj obezbedila je dva miliona evra za projekat iseljavanja romskih porodica koje žive ispod Gazele, a koji bi trebalo da dostave gradske vlasti.

Predstavnik EIB Piter Kovelije (Peter Coveliers) kazao je da je ta banka od 2001. godine u Srbiji investirala 1,13 milijardi evra uglavnom u infrastrukturne projekte.

"Srbija je zahvaljujući geografskom položaju važna zemlja za tranzit robe i putnika u Evropi, tako da dobro razvijena putna infrastruktura može značajno da doprinese integraciji u Evropsku uniju", kazao je on.

Prema rečima Kovelijea, EIB planira da nastavi finasiranje razvoja putne mreže u Srbiji, ali je zainteresovana i za ulaganje u sektor energetike i obrazovanja.

Zamenik gradskog sekretara za saobraćaj Branko Smiljanić kaže da će saobraćaj morati da se preusmerava na dva postojeća mosta, zbog čega se trenutno očekuje početak hitne obnove tramvajskog mosta.

"Sigurni smo da će biti velikih problema u saobraćaju, ali grad očekuje pomoć od republike. Mi ne možemo da čekamo izgradnju mosta preko Ade ciganlije, ali bi bilo dragoceno da u punom kapacitetu angažujemo postojeće mostove", rekao je Smiljanić.

Tranzitni saobraćaj biće preusmeravan na obilaznice oko Beograda, a na samom  mostu trake će se naizmenično zatvarati, a radiće se i noću.           

Evropska banka će podržati buduće projekte u Srbiji

O ključnim projektima koji su Srbiji neophodni danas su u Beogradu razgovarali predsednik Evropske banke za obnovu i razvoj Žan Limijer i ekonomski savetnik premijera Srbije Milan Parivodić. Oni su zaključili da su prioriteti izgradnja putne i druge infrastrukture, razvoj privatnog sektora, električna energija i donošenje zakona koji će regulisati pitanja svojine.

"Ne može se dozvoliti da mi nemamo autoputeve kroz celu Srbiju – Beograd, Novi sad, onaj ogranak od Leskovca do makedonske granice, Niš, Dimitrovgrad. To mora da se završi pod hitno. Zatim elektroprivreda – Kolubara B mora da se završava pod hitno. Mora da se uvodi privatna inicijativa u energetiku. Mora obilaznica oko Beograda da se napravi, mora da se unapredi železnica", kaže Parivodić.

Među najvažnijim zakonima koje je neophodno usvojiti su, prema rečima savetnika srpskog premijera, zakon o restituciji i građevinskom zemljištu i zakon o javnoj imovini koji će podeliti svojinu između Republike Srbije, autonomnih pokrajina i lokalnih samouprava.

Predsednik Evropske banke je rekao da je ta banka zadovoljna makroekonomskom situacijom u Srbiji i da je spremna da podrži predstojeće projekte.

"Veoma pozitivno gledamo na Sporazum koji je postignut između Srbije i Evropske unije krajem prošle nedelje. Makroekonomsku situaciju u zemlji vidimo kao veoma dobru, postoji visoka stopa rasta i inflacija koja je u razumnoj granici. Tako da su ovo vrlo pozitivni signali koji će, nadamo se, osloboditi potencijal Srbije", kaže Limijer.