Ko je najbogatiji u Srbiji?

Bar dok Zakon o poreskom postupku i poreskoj administraciji, ne kaže drugačije. Jer, prema sadašnjem članu sedam ovog zakona, svaki podatak o poreskom obvezniku je poreska tajna kojom se štiti njegov integritet.

Istovremeno poljski magazin „Vprost” i američki „Forbs” nemaju problema sa otkrivanjem identiteta najbogatijih ljudi u svetu.

Upravo je zahvaljujući „Vprostu” koji se nekoliko poslednjih godina specijalizovao za pravljenje rang-lista najbogatijih ljudi u istočnoevropskim zemljama, srpska javnost je saznala da su Milan Janković-Cepter, Miroslav Mišković i Cane Subotić, najbogatiji srpski biznismeni. 

Milan Janković, sa četiri milijarde dolara nosi titulu najbogatijeg čoveka na Balkanu za 2006. godinu, kada su u pitanju bivše komunističke zemlje, po čemu je zauzeo visoko 16. mesto na rang-listi 100 vodećih.

Miroslav Mišković, vlasnik „Delta holdinga” je prema podacima istog magazina stekao imetak od oko 1,5 milijardi evra. On je, međutim, pao za osam mesta u odnosu na prethodnu godinu i za sada zauzima 38. mesto. 

Bogoljub Karić, doskoro ubedljivo najbogatiji srpski biznismen , podbacio je u poslovanju što ga je „spustilo” za više od trideset mesta na lestvici najbogatijih. Tako se sada ovaj begunac od srpskog zakona zbog poreskih utaja našao na 71. mestu, sa imovinom vrednom „tek” nešto oko 680 miliona dolara, u odnosu na prošlogodišnjih 800, koji su mu tada obezbedili 48. mesto.

Stanko Subotić je još jedini od srpskih biznismena ušao u „top 100”, plasirajući se na 86. mesto. Njegovo bogatstvo procenjeno je na pola milijarde dolara, koliko je imao i 2005. godine, kada je zauzeo 75. mesto.

Ove godine znatiželju zainteresovanih „Vprost”  nije mogao da zadovolji podacima o „poslovnoj sudbini” Vuka Hamovića i Milana Panića, biznismenima srpskog porekla za koje je bilo rezervisano 91. odnosno 63. mesto rang-liste bogataša u 2005., budući da ih nije ni spomenuo.

Isto važi i za Miodraga Kostića, vlasnika „MK komerca”, koji se tokom 2005. godine plasirao na 100. mesto liste, ali kao biznismen iz Crne Gore! Prošle godine, međutim, Kostić i njegovo bogatstvo od 300 miliona dolara nisu bili dovoljni za „100 veličanstvenih”. Najbolje srpske firme

U Srbiji već godinama po brojnim kriterijumima vladaju veliki privredni sistemi, ali ih polako sustižu i kompanije iz oblasti prehrane, lekova kao i veliki izvoznici pojedinih proizvoda.

U najobimnijoj anketi koju godinama sprovodi časopis „Ekonomist” nalazi se čak 300 firmi. Glavni kriterijum je poslovni prihod, a ne dobit i prema ovakvoj računici najuspešnija je Naftna industrija Srbije, zatim sledi EPS, „Delta holding”, Telekom Srbija, a listu od pet najuspešnijih zaključuje Ju-Es stil „Srbija”.

Do deset najboljih uključili su se i „Rodić M end B”, HIP – Petrohemija, Srbijagas, „Svislajon Takovo” i Železnice Srbije. Ovi poslednji su i „šampioni” po bruto gubitku koji je tek za nešto više od desetak odsto manji od prihoda. Da se uvažavala bruto dobit na ovoj listi najuspešniji bi bio Telekom „Srbija”.

Svoju listi napravio je i ekspertski tim Republičkog zavoda za razvoj gde je prema kriterijumu neto dobiti najuspešnija bila Galenika AD, sa 1,9 milijardi dinara. Slede „Tetra pak prodakšn”, „Tarket”, a po uspešnosti su se izdvojili i „Delta Maksi” i „Hemofarm”.

Za mnoge je najveća čast kada privrednici dodele kolegama nagradu, a to je upravo plaketa Privredne komore Srbije. Za razliku od ovih prethodnih „top-lista” koje se odnose na 2005. godinu, PKS je dodelio nagrade za razvoj proizvodnje i doprinos privredi države ostvaren u ovoj godini. Na spisku se našlo 20 firmi, 21 menadžer, kao i tri kompanije koje obeležavaju velike jubileje.