Potpis na CEFTA

Prema rečima učesnika, to nije samo trgovinska unija, već signal da je region politički stabilan i spreman za priključenje Evropskoj uniji. Praktično, od danas nove članice Cefte su Srbija, Bosna i Hercegovina, Crna Gora, Albanija i Moldavija, a stvorena je zona slobodne trgovine od 30 miliona potrošača.

"Stavljanje potpisa na Cefta sporazum za Srbiju je od velikog značaja, jer Srbija dobija značajnu regionalnu poziciju. Svojom veličinom i položajem Srbija ima ulogu lidera i samim ovim potpisivanjem ta uloga će biti još više istaknuta", kaže premijer Srbije Vojislav Koštunica.

Za Srbiju, prema rečima Koštunice, pristupanje Cefti predstavlja važnu prekretnicu u odnosima u regionu i u razvoju privrede.

Premijer je posebno naglasio da potpisivanje sporazuma predstavlja važan korak u pravcu pridruživanja zemlje EU i nastavka pregovora o stabilizaciji i pridruživanju. Prema rečima Koštunice, izvoz u zemlje članice Cefte čini 32 odsto izvoza Srbije, a sa ovim sporazumom biće omogućeno da se on poveća.

Koštunica je kazao da regionalna saradnja za Srbiju predstavlja prioritet u ekonomskim odnosima - ona je ključna komponenta i za brži proces evropskih integracija.

On je, u obraćanju učesnicima samita Cefta, kazao da je Srbije rešena da aktivno učestvuje u procesu ukupne privredne saradnje u regionu, ali i drugih oblika saradnje, u okviru Pakta za stabilnost, posebno u oblasti energetike, transporta i zaštite životne okoline.

"Po drugi put od maja 2004. godine pokazuje se u kojoj je meri članstvo u Cefta dobra priprema za puno članstvo u Evropskoj uniji - to potvrđuje ulazak Bugarske i Rumunije u društvo dvedesetpetorice već kroz desetak dana", rekao je Koštunica. 

Koštunica je uveren da će sporazum obezbediti povoljne uslove za razvoj i diversifikaciju međusobne trgovine, povećanje zaposlenosti, konkurentnosti, značajniju primenu znanja, istraživanja i naučnih dostignuća, kao i rast prosperiteta i stabilnosti u regionu. 

Prema rečima Koštunice, veoma je važno obezbediti što slobodnije kretanje ljudi olakšanjem viznog režima.

Sastanak predsednika i premijera država regiona u Bukureštu povodom potpisivanja sporazuma CEFTA o uspostavljanju zone slobodne trgovine u jugoistoènoj Evropi

Sporazum je u ime Srbije potpisao ministar za ekonomske odnose sa inostranstvom Milan Parivodić.

„Sporazum je korak u pravcu proširenja regionalne saradnje, a uspon srpske privrede, koji je u toku, biće još veći zahvaljujući tome što je Srbija članica Cefte“, ocenio je nakon potpisivanja sporazuma Parivodić.

Oli Ren: Cefta čini ekonomije članica jačim

Samitu Cefte, pod nazivom "Približavanje Evropi - Nova ambiciozna Cefta", prisustvovali su evropski zvaničnici, jer je Brisel od početka podržao širenje regionalne saradnje u ovom delu Evrope.

„Sporazum Cefta je primer potvrde spremnosti zemalja regiona da sarađuju i korak više ka evropskim integracijama“, izjavio je na samitu Cefta u Bukureštu, komesar Evropske unije za proširenje Oli Ren.

On je, rekao da je uveren da će potpisivanje ovogodišnjeg Cefta sporazuma dati dobar signal investitorima da su zemlje jugoistočne Evrope sigurne i stabilne i da u njih treba da se ulaže.

Sporazum, kako je naglasio Ren, predstavlja način kako da zemlje potpisnice iskoriste svoje ekonomske potencijale i povećaju izvoz.

„To je dobit za građane i čini ekonomiju tih zemalja snažnijom“, rekao je on.

Koordinator Pakta za stabilnost jugoistočne Evrope Erhard Busek je, ukazujući da je sporazum Cefta važan za buduće pristupanje EU, podsetio je da su mnogi bili skeptični da će on da utiče na održavanje regionalne stabilnosti.

Rezultati sporazuma, međutim, pokazuju da on donosi stabilnost, ocenio je Busek.

Sporazum Cefta, prema njegovom mišljenju, u ekonomskom smislu predstavlja podstrek za razvoj u regionu, jer će on biti bez poreskih barijera, imaće atraktivne investicije i biće lakša borba protiv korupcije.

Srbija i Hrvatska moraju da reše nesuglasice oko duvana

Uprkos tome što je do poslednjeg dana bilo neizvesno da li će sve zemlje regiona pristupiti Cefti, u drugoj po veličini zgradi na svetu – parlamentu Bukurešta, okupilo se 10 šefova delegacija, koji su sporazum potpisali.

Umesto 32 bilateralna sporazuma, zemlje Cefte poslovaće na osnovu jednog sporazuma, što pretpostavlja ukidanje carina, kao i bolju regionalnu saradnju privrednika.

Samit je otvorio rumunski premijer Kalin Popesku Taričeanu, koji je kazao da je Cefta najznačajniji regionalni sporazum slobodne trgovine za poslednjih 14 godina.

Državni sekretar ministarstva za ekonomske odnose sa inostranstvom Vlatko Sekulović juče je izjavio da je većina problema među budućim članicama Cefta rešena, a da je Srbiji i Hrvatskoj ostavljen rok da usaglase odredbe koje se tiču visine carina na cigarete do ratifikacije sporazuma u parlamentima država. 

Labus: Vlada nije sve pripremila za Ceftu

Miroljub Labus kaže za B92 da sporazum Cefta zamenjuje bilateralne ugovore o slobodnoj trgovini, koji su značajno doprineli razvoju trgovine u jugoistočnoj Evropi. "Ali, on ima i veći značaj od toga, zato što to nije samo ugovor o stvaranju zone slobodne trgovine. Cefta ima i elemente ugovora o stabilizaciji i pridruživanju, posebno u četiri oblasti - kod tzv. politika saradnje, kod određivanja pravila za poreklo robe sa tzv. dijagonalno-kumulativnim elementima, kod javnih nabavki, i kod državne pomoći", kaže Labus.

Bivši potpredsednik vlade zadužen za evropske integracije kaže da je nastavak politike slobodne trgovine pozitivan za Srbiju. On kaže da je to nužan korak u priključivanju EU bez kojeg se ceo proces evropskih integracija ne može završiti.

"Naravno, može da bude šteta, i tu je odgovorna pre svega ova vlada, jer ona nije ispregovarala prepreke koje postoje za potpisivanje tog ugovora, a odnose se na akcize, cigarete, slobodnu trgovinu nafte i neke poljoprivredne proizvode, to je ostavila sledećoj vladi", kaže Labus.

On kaže da kada ugovor bude ratifikovan počinje da deluje tzv. mehanizam rešavanja sukoba: "Plašim se da će otvorene stvari da se reše nezavisno od naše volje. To može da bude šteta i to je i najveći problem što je ova vlada propustila da uradi".

Zamenik glavnog urednika Ekonomist magazina, Miša Brkić, smatra da je članstvo u Cefta, važan korak ka Evropskoj uniji. "Cefta ne poznaje granice kao ni EU, ona je predsoblje EU. Nema više domaćeg tržišta...“ kaže on.

Brkić je, u emisiji „Kažiprst” radija B92, ocenio da je današnje potpisivanje jedan od krucijalnih događaja ove godine.

„Naša predstava o državi kao teritoriji omeđenoj granicama danas se definitivno gasi“, kaže Brkić i dodaje da je izazov veliki kao i da će potpisivanje sporazuma pomalo i da nas zaboli.

„Boleće nas nasleđe i naša predstava o granicama kao barijerama, granicama kao Berlinskim zidovima, za vladajuću predstavu u Srbiji granice su bile neprozirne...“, rekao je on. Novi sporazum Cefta 2006. potpisuju Srbija, Bosna i Hercegovina, Makedonija, Crna Gora, Hrvatska, Albanija, dok Rumunija i Bugarska, kao članice EU, od 1. januara moraju da se povuku iz tog sporazuma. Sam porazum Cefta, inače, predstavlja unapređenu zamenu za postojeća 32 bilateralna sporazuma o slobodnoj trgovini među zemljama jugoistočne Evrope.

Inicijativu za modernizaciju CEFTA sporazuma i proširenje novim državama-potpisnicama dao je 2005. godini rumunski premijer Kalin Popesku Taričeanu, na sastanku austrijskog kancelara Volfganga Šisela sa predsednicima vlada država jugoistočne Evrope.