Ljajić: Region stao, CEFTA u krizi

Razlog je što seCEFTA danas nalazi u ozbiljnoj unutrašnjoj krizi.

"Rezultat svih napora koji su ulagani u prošlosti, posebno od strane Evropske unije, jeste CEFTA sporazum koji je zaista omogućio slobodno tržište među šest ekonomija Zapadnog Balkana. Čini mi se da se lista uspeha tu završava, jer osim tog slobodnoj tržišta, mi smo stali u pravcu daljih ekonomskih integracija koje bi trebalo da vode nečemu što imamo u baltičkim i nordijskim zemljama", ocenio je Ljajić na 9. regionalnoj investicionoj konferenciji u Sarajevu.

On je rekao da su razlozi za ovakav ishod pre svega političke prirode, jer se region još bavi posledicama ratovanja i nerešenih pitanja iz 90-ih godina, kao i drugih otvorenih pitanja koja objektivno otežavaju uspostavljanje pune političke stabilnosti u regionu.

Navodeći da je drugi razlog čisto ekonomske prirode, Lajić je dodao da danas u okviru CEFTA imamo više vancarinskih barijera nego sa bilo kojom trećom zemljom.

"Iza toga se krije namera da se brane vlastite ekonomije, iako je iluzorno da ovako mala tržišta, sa malom populacijom, mogu da obezbede veću konkurentnost, veću produktivnost i na kraju krajeva oporavak vlastitih ekonomija", ocenio je ministar.

Ljajić je naveo da su zemlje regiona "krajnje kreativne da izmisle nove prepreke", pogotovo kada je u pitanju zadržavanje kamiona na graničnim prelazima, pa stoga nije ni čudno što se na svetskim listama konkurentnosti po ovim kriterijumima loše kotiramo.

On je rekao da prosečno vreme za izvoz na graničnim prelazima u zemljama regiona iznosi 20 sati i košta 158 dolara.

Upravo zbog čestih zastoja na graničnim prelazima, logistički troškovi u regionu iznose, kako je naglasio, 16 odsto BDP-a, što je duplo više u odnosu na prosečnih 8 odsto u EU.

Ukazao je i da samo jedan dan zastoja, smanjuje izvoznu vrednost robe za jedan odsto, a da je taj procenat, kada su u pitanju poljoprivredni proizvodi, čak sedam posto.

Kao jedan od glavnih razloga za nastavak ekonomskih integracija, Ljajić je naveo i to što su zemlje članice CEFTA jedne drugima, posle EU, najveći spoljnotrgovinski partneri.

Ministar je istakao da sve zemlje moraju povećavati udeo izvoza u BDP-u, kao i da promene strukturu izvoza kroz povećanje udela proizvoda više faze prerade.