Srbi ispaštaju ako se nastavi "rat" Rusije i EU?

Poslednja odbrana domaćih proizvođača mleka u Srbiji, od priliva inostranog mleka, neće važiti najverovatnije od jula, pišu Večernje novosti.

Kako "Novosti" nezvanično saznaju, prelevmani na uvoz mleka i mlečnih proizvoda iz Evropske unije koji su doneti u decembru prošle godine i važe do kraja juna, biće ukinuti. Na takvu odluku "tera" nas Evropa, koja je preplavljena svojim mlekom i proizvodima, koje ne može da izvozi na veliko rusko tržište.

Prelevmane je Srbija uvela lane kako bi domaće tržište zaštitila od prelivanja velikih količina mleka iz Evrope u našu zemlju.

Ipak, mnogi naši stočari kažu da nemaju neke koristi ni od ovih mera zaštite, jer se dodatne takse ne odnose na uvoz mleka u prahu, kondenzovano mleko i džambo pakete maslaca. To se, inače, u našoj zemlji najviše i uvozi. Nekontrolisan uvoz mleka i mlečnih proizvoda ugrožava proizvodnju, jer zalihe ubrzano rastu u domaćim mlekarama, tvrde srpski proizvođači.

Da je proizvodnja mleka u našoj zemlji ugrožena kaže i Dragan Glamočić, savetnik premijera Srbije za agrar. Kako smatra, veliki problem su mali broj krava po gazdinstvu i visoki troškovi.

“Kod nas je prosečna proizvodnja mleka znatno ispod ispod one u Evropskoj uniji, pa to odmah znači i da ga je skuplje proizvesti”, objašnjava Glamočić.

“Srpski proizvođači nikako ne mogu da budu konkurentni, a naročito sad kad je Evropa preplavljena mlekom. Zasipaju nas sa svih strana jeftinim proizvodima, a videćemo u junu šta će biti sa prelevmanima. Smatram da treba naći neke druge mehanizme za borbu, jer ovako ne mogu dugo još da opstanu. Ukoliko se nastavi trgovinski "rat" između EU i Rusije, neće biti dobro ni nama”, ističe on.

Privredni konsultant Dragoljub Rajić kaže da je sve što se dešava očekivano. Još kada je potpisan Prelazni trgovinski sporazum sa EU iz 2008. upozoravali su na takve probleme.

“Država visokim nametima opterećuje poslovanja naših proizvođača, pa je krajnja cena mleka u Srbiji viša nego u mnogim državama EU”, kaže Rajić.

“Već u susednoj Mađarskoj, takođe poljoprivrednoj zemlji, cene mleka i mlečnih prerađevina su niže, a razlog za ovo su niske državne dažbine, cene komunalnih usluga, niže akcize na gorivo, troškovi bankarskih usluga, porezi na imovinu, lokalne takse i naknade”, objašnjava on.

Fondovi starog kontinenta spasavaju našu poljoprivredu

Ministarstvo poljoprivrede raspisalo je konkurs za 43 radna mesta u Upravi za agrarna plaćanja, a prijavilo se 2.500 ljudi. Ovo je ujedno bio i jedan od uslova EU, kako bi mogla da se koriste sredstva iz poljoprivrednih fondova. Inače, samo je iz budžeta Srbije obezbeđeno oko 30 miliona evra za realizaciju IPARD programa za poljoprivrednike.

Prema rečima državnog sekretara Danila Golubovića, krajem godine biće raspisani i prvi pozivi za učešće u ovim projektima.

“Jedina mogućnost finansiranja poljoprivrede je IPARD i procena je da će Srbiji, kad uđe u EU, iz zajedničkog poljoprivrednog budžeta pripasti oko 1,2 milijarde evra godišnje”, naglasio je Golubović.

“To je jedini fond koji može da razvije našu poljoprivredu. Krediti za poljoprivrednike su izuzetno skupi i ovih dana bi trebalo da bude dogovoreno da država finansira kamatu na kredite. Ona sad iznosi četiri odsto za stočare i šest odsto za ostale delatnosti”, kaže on