Zadužujemo se pa prodajemo Telekom

Deficit budžeta mogao bi da dostigne ove godine 234 milijarde dinara ili sedam odsto BDP-a, odnosno svega što privreda proizvede za godinu dana.

Da bi se ta rupa u kasi pokrila, država će se zadužiti sa 2,3 milijarde dolara koje plaća po visokoj ceni.

Uz to, planira i da proda svoje jedino profitabilno preduzeće, Telekom Srbija, bez jasne namere da smanji visoku javnu potrošnju.

"Svojim naslednicima sam 2006. ostavio 1,1 milijardu evra viška u kasi, a posle Mirka Cvetkovića, meni je ostala rupa od 2,2 milijarde evra", rekao je Mlađan Dinkić, ministar ekonomije i finansija.

On je najavio da će se država zadužiti za pokrivanje deficita, ne otkrivajući kod koga, po kamati od 3 do 3, 5 odsto.

Branko Drčelić, direktor Uprave za javni dug, međutim, kaže da prema aktuelnom budžetu za ovu godinu država namerava da se zaduži za pokrivanje deficita sa 90 milijardi dinara na domaćem i sa još 1,4 milijarde dolara na inostranom tržištu.

Taj novac ćemo dobiti po paprenoj ceni, budući da je najniža stopa po kojoj se država zadužuje u zemlji 13 odsto u dinarima, odnosno 7,3 odsto u evrima. Uz to, namera države je da proda jedan deo imovine, u prvom redu svoju "zlatnu koku", Telekom, kako bi pokrila deficit. Za Milana Kovačevića, savetnika za strana ulaganja, to nije iznenađenje.

"I do sada je novac od privatizacije odlazio u tekuću potrošnju. Ali to je samo prebrođavanje trenutne loše situacije, da bi nam sutra bilo još gore. Ukoliko bi sada država prodala Telekom, to bi značilo da smo prihvatili da javna potrošnja ostane prevelika i ubuduće", kaže Kovačević.

On veruje i da bi cena koju bi Vlada dobila za svoje jedino profitabilno preduzeće bila niža od 1,1 milijardu evra za 51 odsto akcija koliko je lane nudio jedini ponuđač Telekom Austrija, jer kriza još traje.

Prema računici Miroslava Zdravkovića, urednika sajta makroekonomija.org, ukoliko bi se plate i penzije zamrznule na ovom nivou na kojem su sada, odnosno ako se ne bi usklađivale s inflacijom i rastom BDP-a u oktobru i janauru, državna kasa bi uštedela 30 milijardi dinara.

"To je mnogo bolji način da se popuni budžet nego da se podigne gornja stopa PDV-a na 20 odsto, jer bi povećanje poreza donelo mnogo nižu sumu, odnosno oko 11 milijardi dinara. Uz to, povećanje poreza se uvek oseti kroz pad potrošnje i pad standarda građana, jer cene neminovno idu gore", kaže Zdravković.