Niko kao Srbija, svi već izgradili

Podsetimo, predsednik Srbije Boris Tadić je proteklih dana najavio da će Srbija do kraja ove decenije imati 13 mostova preko Dunava.

„Mislim da je to velika stvar. To su velika dostignuća. Mislim da u Evropi ovog trenutka niko ne gradi toliko mostova, takvih mostova, takvog kvaliteta i takvih arhitektonskih i inženjerskih svojstava“, rekao je Tadić.

S druge strane, konsultant za strana ulaganja Mahmut Bušatlija smatra da optimistične izjave zvaničnika Srbije nisu baš opravdane. On dodaje da Srbija mora da gradi mostove i puteve koje Evropska unija odavno već ima. „Ta izjava je malo preterana. Prva stvar koja mi pada na pamet je recimo, most između Rumunije i Bugarske koji je dva puta širi od ovog našega. Ako uzmete u obzir to da ostatak Evrope, osim Rumunije i Bugarske, nema tako široke reke kao Dunav na našem delu, onda one i nemaju neku potrebu da prave tolike mostove“, kaže on.

„Ono što je možda najbliže istini je činjenica da je Evropa već odavno zaokružila svoje putne mreže pa ni zbog toga nema toliku potrebu da gradi mostove koje mi treba da gradimo nebi li nadoknadili nedostatak infrastrukture“, dodaje Bušatlija.

Generalni master plan koji predviđa 22,2 milijarde evra ulaganja u kompletnu putnu, železničku, vodnu i vazdušnu infrastrukturu do 2027. godine, na meti je kritika od njegovog objavljivanja. Mahmud Bušatlija objašnjava da taj plan predviđa loš raspored investicija jer podrazumeva najmanja ulaganja u železnice, a najveća u putni saobraćaj.

„Sam plan meni se čini dosta suvislo. On predviđa neke dve milijarde godišnje ulaganja isključivo u infrastrukturu. Raspored tih ulaganja nije baš sasvim dobar jer je najmanje na strani železnice, a najviše na strani putnog saobraćaja“ , kaže on.

„Suština tih problema proističe iz neadekvatnog građevinskog sektora, jer smo u poslednjih 10 godina uspeli da uništimo sva velika građevinska preduzeća sa 10-15 hiljada zaposlenih i koji su mogli da nose velike projekte. Spali smo na gomilu malih i srednjih preduzeća sa ne više od hiljadu zaposlenih“, objašnjava Bušatlija.

To nisu preduzeća koja mogu da vode gradnju velikih objekata, već se angažuju kao podizvođači velikim stranim kompanijama, što je izgleda i bio cilj, da se strane kompanije angažuju, dodaje on.

„S druge strane, veliki problem je u prikupljanju novca. To je taj investicioni novac koji nam je neophodan. Naša zemlja je prošle godine imala oko 25 posto manji obim investicija nego u 2008. godini, koja takođe nije bila dobra zbog krize“, smatra Bušatlija.