Gledate serije na popustu - da li ste platili porez?

Da li ste platili porez na gledanje poslednje sezone serije preko interneta? Ako niste, obavezno pročitajte ovaj tekst o mogućim posledicama.

Izvor: Biznis i finansije
Podeli
Foto: Thinkstock
Foto: Thinkstock

U letnjem periodu najčešće uspemo da damo sebi oduška i odvojimo vreme za sve one stvari koje u toku godine od raznih obaveza jednostavno ne uspevamo da uradimo. Tako se letnje večeri, a ponekad i dani odmora (ako nismo imali sreće sa vremenom na odmoru), provode uz filmove i gledanje serija koje smo propustili tokom godine. Naravno, uz određeni vremenski razmak od premijere, svi filmovi i serije se mogu naći na internetu besplatno. Međutim, ja sam za vreme odmora naišao na odličnu ponudu da odgledam celu sezonu serije na internetu. Jer ko će još da čeka da se to prikaže na TV, pa da gledam jednu po jednu epizodu.

Kako iznos nije bio značajan i imao sam slobodno vreme između 11 i 15h (jer svakako nije dobro sunčati se po najjačem suncu), odlučio sam da platim pristup poslednjoj sezoni serije. Plaćanje putem internet kartice funkcioniše bez problema i ubrzo mi je na mejl stigao račun za pristup sajtu i sve je bilo spremno da se odgleda serija. Međutim, kako dve nedelje odmora u toku leta ne dozvoljavaju podsvesti koja je 50 nedelja navikla da ramišlja o poslu da se isključi, tako sam i ja počeo da razmišljam o tome da li imam neku dodatnu obavezu po osnovu pristupa ovom portalu.

Zakon o PDV predviđa da je poreski dužnik pružalac usluge, odnosno primalac usluge u slučaju kada pružalac usluge (u konkretnom slučaju strano lice) nije odredilo poreskog punomoćnika. Kako sam račun dobio iz druge zemlje, a naveo sam iz koje sam ja zemlje pretpostavio sam da nemaju poreskog punomoćnika u Srbiji. Mesto prometa za usluge koje se svrstvaju u davanje na korišćenje autorskih prava, što serija svakako jeste, je mesto u kome primalac usluge ima sedište, odnosno prebivalište.

Sledeće pitanje koje se postavlja, s obzirom da sam ja fizičko lice, koje ne obavlja delatnost i da plaćenu uslugu korisitm za sopstvene potrebe – da li bi trebalo da razmišljam o nekim poreskim obavezama? Naravno, kada sam malo bacio pogled na zakon o PDV, shvatio sam da je predviđeno da bi strano lice, koje pruža usluge licima koja nisu PDV obveznici, a to je većina nas fizičih lica, moralo da odredi poreskog punomoćnika i da obračuna PDV. U suprotnom, fizičko lice je dužno da obračuna i prijavi PDV nadležnoj poreskoj upravi po mestu prebivališta do desetog u mesecu za prethodni mesec.

PDV prijava se može predati elektronski, ukoliko imate elektronski potpis, ali i u papiru uslučaju da niste imali potrebe da vadite elektronski potpis.

Iznos zanemarljiv, ali ne i kazna

U ovom trenutku sam pomislio koliko je ljudi uopšte svesno da ima obavezu da obračuna PDV kada vrši plaćanje putem interneta?

Dobro, sad kad sam utvrdio da bi trebalo platiti PDV i podneti prijavu, postavlja se pitanje iznosa PDV, odnosno koliko je on značajan za Poresku upravu. Kad razmišljate na taj našin nekoliko evra svakako nije značajno i nijedan poreski inspektor ne bi trošio svoje vreme da otvara kontrolu kako bi utvrdio poresku obavezu od 500 dinara.

Međutim, Zakonom o poreskom posutpku je propisana kazna od 5.000 do 150.000 za fizičko lice koje ne podnese u propisanom roku poresku prijavu, odnosno ne plati dugovani porez. Kad se uzmu o obzir ove cifre više se ne nalazimo u domenu zanemarljivih iznosa za Poresku upravu a naročito ne za fizička lica koja bi morala da plate ovu kaznu.

Bilo kako bilo, obaveza postoji, kazna postoji, ali da će neko stvarno da zna da sam ja platio nešto putem kartice u inostranstvu?

Narodna banka Srbije vodi evidenciju o svim plaćanjima putem interneta kojima se kupuju roba ili usluge. Naravno pored NBS, obavezu da vodi ovu evidenciju i da o tome izveštava NBS ima i poslovna banka kod koje smo otvorili račun. Ako ništa drugo, na izvodu iz banke svakog meseca stoji šta smo sve plaćali karticom.

Poznajući sistem Poreske uprave, odnosno koliko malo inspektora ima po filijalama, rizik da će neko imati vremena da se bavi ovim sitnim iznosima je zanemarljiv. Tačnije, čak i da imaju vremena morali bi da imaju softver koji bi pravio direktnu vezu sa NBS i koji bi im dostavljao podatke.

Sa druge strane, zakonski rok zastarelosti za utvrđivanje poreske obaveze je 5 godina. Tačnije 5 godina počevši od prvog dana naredne godine u kojoj je poreska obaveza nastala. Tako da bi poreska obaveza koja je nastala u 2017. godini mogla da bude naplaćena do isteka 2022. godine. Da li neko može da garantuje da do tada poreski sitem,bar što se tiče ličnog poreza neće biti potpuno drugačiji?

Druga strana koja nikako ne ide u prilog je to što Poreska uprava ima pravo da izvrši kontrolu više kalendarskih godina odjednom. Na ovaj način se može doći do značajnijeg iznosa dugovanog poreza i kada se tome dodaju potencijalne kazne, dolazimo do poprilično značajnog iznosa.

Popust više ne deluje tako primamljivo

Kad uzmemo sve u obzir, možda je jednostavnije podneti PDV prijavu i završiti sa razmišljanjem šta bi bilo kad bi bilo. Ali da li bih time što podnosim prijavu sebe stavio u neku evidenciju pa bi za svako sledeće plaćanje morao da podnosim poreske prijave? Kad bih jednom dospeo u evidenciju, nekome bi moglo da padne na pamet da proveri da li sam imao još neka paćanja koja nisam prijavio.

Naravno, odlučio sam da pošaljem poruku kolegi koji je specijalista za PDV u EU, čisto da proverim kako to funkcioniše kod njih. Nakon što mi je više puta postavio pitanje da li sam siguran da sam dobro razumeo to što je napisano u našem zakonu, rekao mi je da je tako nešto nemoguće u EU jer jednostavno onaj koji pruža uslugu mora da se registruje za PDV. Nametanje obaveza fizičkim licima na ovaj način jendostavno nije moguće. Sledeći predlog je bio da platim taj PDV pa da idemo na Evropski sud, sigurno ćemo dobiti a i biće to dobra praksa za njega. Zahvalio sam mu se na vremenu i obećao da ću razmisliti. Razmišljanje je trajalo koliko i da se pritisne dugme pošalji na telefonu. Odjednom onaj natpis na reklami da mogu da odgledam celu sezonu serije uz popust od 25% više ne izgleda tako primamljivo.

Iako ima nedostataka, odredbe zakona o PDV definišu obavezu plaćanja PDV u ovom slučaju. Što se tiče posledica, jednostavno niko sa sigurnošću ne može da tvrdi šta će se desiti u narednih 5 godina.

U toku pisanja ovog teksta, video sam da je grupa hakera uspela da se domogne više serija, odnosno još uvek neemitovanih epizoda raznih serija koje su planirane da se emituju sledećeg meseca. Izgleda da je nekada jednostavnije malo sačekati.

Prati B92 na Viberu

Komentar

Prvi put u Ikei: Kako da se ne izgubite i 7 važnih saveta

Švedski proizvođač nameštaja i opreme za domaćinstvo Ikea otvoriće u četvrtak u 10 prvu robnu kuću u Srbiji, što je 400. prodajni objekat te kompanije u svetu. Otvaranju robne kuće prisustvovaće predsednik Srbije Aleksandar Vučić. Građanima Srbije će, 26 godina nakon što je Ikea zatvorila svoju prodavnicu u Beogradu, ponovo biti dostupna dobro dizajnirana roba po pristipačnim cenama. Robna kuća u Bubanj potoku, na južnom ulazu u Beograd, prostire se na 35.000 kvadratnih metara.

Komentar sreda 9.08. 23:34 Komentara: 24

Berzanska 2016: Pad 60%, otišli Imlek, Bambi, AIK banka

Promet na Beogradskoj berzi prošle godine dostigao je najviši nivo od 2009, ali iza ove statističke varke stoji trgovanje kojim su apsolutno dominirale državne obveznice. Promet akcija, koje bi trebalo da predstavljaju okosnicu tržišta, stropoštao se više od 60 procenata, u potpunosti odslikavši višegodišnji trend na nacionalnoj berzi od koje su skoro svi odgovorni odavno digli ruke.

Komentar utorak 10.01. 09:51 Komentara: 3

Kad dijabetičar reši da uzme kredit za stan

Da se razumemo odmah na početku, važim za sposobnu, edukovanu mladu osobu. Šta to znači?! Znači da sam se pre ulaska u razmišljanje i razmatranje o podizanju kredita raspitala i informisala što na netu, što po bankama i razgovarala sa prijateljima koji su prošli kroz golgotu zvanu “uzimanja stambenog kredita”.

Komentar ponedeljak 9.01. 14:27 Komentara: 49

Bankar: Ruše evro, evo ko i kako

Sastanak Evropske centralne banke je zatekao tržište nespremnim jer su postojala agresivna očekivanjima uoči sastanka sa izrazitim fokusom o mogućoj poruci o smanjenju. Prvobitno se na tržištu desio pad na 60 milijardi evra mesečno sa 80 milijardi koliko je bilo u martu kao deo agresivnog razvoja događaja, međutim javilo se više nego dovoljno pomirljivih detalja koji su brzo nadvladali bilo kakvo agresivno tumačenje.

Komentar subota 10.12. 09:28 Komentara: 4

"Državna preduzeća bi na berzu, ali da im ne padne cena"

Protekle sedmice zbio se onaj jedan dan u godini kada visoki državni činovnici obrate pažnju na Beogradsku berzu, paradirajući na tradicionalnoj godišnjoj konferenciji. Kao i skoro svake godine ponovo su se čule reči o važnosti tržišta, neophodnosti razvoja berze, spremnosti države da...

Komentar utorak 8.11. 13:35 Komentara: 3
strana 1 od 49 idi na stranu