Dok se Košicama ne smrkne, Srbiji ne svane

Ovaj skok proizvodnje je presudno uticao na rezultate ukupne industrije, pa se u avgustu međugodišnja mesečna redukcija svela na prihvatljivih 10 odsto, a zabeležen je desezonirani porast proizvodnje ukupne industrije za jedan odsto.

U odnosu na najkritičniji april, ispostavilo se da je proizvodnja u avgustu veća za zamašnih sedam odsto, što je "na nadležnim mestima" protumačeno kao jasan znak oporavka i laganog, ali sigurnog izlaska iz krize.

"Pažljivom oku analitičara", međutim, ne sme da promakne sledeća činjenica: da je izostao porast proizvodnje gvožđa i čelika u avgustu i da se proizvodnja "U.S. Steela" zadržala na julskom nivou, ukupna industrijska proizvodnja bi opala (a ne porasla) za oko jedan odsto! U odnosu na april, ta proizvodnja bi bila tek malo veća (a manja od, na primer, junske) i tumačenje tekućeg stanja industrijske proizvodnje, pa i ukupne privredne aktivnosti, nužno bi bilo potpuno drugačije.

Uz to, međugodišnji rezultat u avgustu jeste bio bolji nego u prethodnim mesecima, ali to je proisteklo iz činjenice da se u ovo vreme prošle godine kriza već osećala - baza za poređenje međugodišnjih rezultata je sada niska.

Bilo kako bilo, na novom talasu optimizma, ovih dana čujemo zvanične prognoze o tome da će privredni pad u 2009. godini iznositi (samo) tri odsto. U čemu je problem sa ovim ocenama? U tome što će, čak ako ih i potvrde zvanični podaci, biti rezultat sledeće formule: metodologija+Sartid+poljoprivreda. Objektivno stanje i perspektive naše privrede lošiji su od onoga što se sugeriše novim prognozama.

Prvo, postoje metodološki problemi u vezi sa računanjem našeg bruto domaćeg proizvoda. Koriste se cene iz 2002. godine, što precenjuje doprinos sektora kao što su telekomunikacije (pošto su impulsi mobilne telefonije tada bili skuplji). Međugodišnji pad BDP je nakon prvog polugodišta prema zvaničnoj statistici (i cenama iz 2002. godine) iznosio 4,2 odsto, a prema ispravnijoj metodologiji (cenama iz 2007) čak 5,2 odsto. Znači, "statistika naša dika" će dobro poslužiti u ublažavanju efekata krize.

Drugo, iznenadni i privremeni oporavak smederevske železare (Košice se remontuju) ne znači da je na svetskom tržištu došlo do povećane tražnje i da svetska privreda raste. Doprinos gvožđa i čelika može biti kratkog daha i sa tim se ne sme računati na duži rok. Ako su projekcije vođene tekućim oporavkom, onda nisu utemeljene na dobrim pretpostavkama. Poželjan je oprez, jer svako premašivanje ocene o novostvorenoj vrednosti može da rezultira nezajažljivim zahtevima i neodrživim preraspodelama tog "kolača".

Treće, kada je o poljoprivredi reč, pred početak jesenje žetve prognoze su da će usevi imati visoke prinose i da mogu da nadomeste pad proizvodnje ranih useva. Srpska poljoprivreda proizvela je više nego što se početkom proleća očekivalo, pa bi poljoprivredna proizvodnja ove godine mogla da zabeleži rast za oko dva odsto.

Na kraju, postavlja se pitanje zašto naši političari gotovo neprekidno od početka kriza šire optimizam? U svetu su mnogo oprezniji i plaše se upravo preranog i preteranog optimizma, zbog toga što će ljudi imati veća očekivanja i zahteve (zašto bi neko prihvatio otpuštanja i smanjenje plate ako stvari i nisu tako strašne?) i što bi ekonomska politika mogla prerano da se usmeri na stabilizacione umesto na aktuelne razvojne ciljeve. U Srbiji se izgleda računa sa muštulukom i da je najvažnije da budete glasnik dobrih (makar i sumnjivih) vesti. Muštulugdžijama i muštulukom protiv krize!

* autor je profesor Megatrend univerziteta