“Investitori kad to čuju, okrenu se i odu”

Izmenjeni Zakon o radu primenjuje se u Srbiji već dve i po godine. Usvajanje kontroverznih izmena u leto 2014. godine pratile su brojne sindikalne primedbe, a sam proces je i okončan tako što su dugotrajni pregovori i usaglašavanje sa reprezentativnim sindikatima prekinuti i Zakon je usvojen u Skupštini. "Zakon je u Parlament dospeo takav kakav je, jer ministar za rad, zapošljavanje i socijalnu politiku Aleksandar Vulin nije umeo da pregovara, već je slušao poslodavce, Američku komoru i strane investitore. To je dobar zakon za njih, daje im ekstra profit, a uzima iz džepa svakog radnika kako bi se oni bogatili", poručio je tada jedan od sindikalnih vođa, Ljubiša Orbović, inače lider Saveza samostalnih sindikata Srbije. Da li ova tvrdnja stoji, najbolje će pokazati vreme, činjenica je da je za nešto manje od tri godine nezaposlenost znatno smanjena. Sa oko 20 procenata te 2014. na nešto ispod 14 procenata, koliko je trenutno. Da li se te dve stvari mogu dovesti direktno u vezu, pitali smo pravnog stručnjaka Mirka Kovača, koji već godinama učestvuje u izradi preporuka FIC-a, kako bi se srpsko radno zakonodavstvo modernizovalo, uskladilo sa tekovinama Evropske Unije i dovelo do unapređenja privrednog ambijenta i zaštite prava kako zaposlenih, tako i poslodavaca.

Jelena Stjepanović Izvor: B92
Podeli
Foto: Thinkstock
Foto: Thinkstock

“Ne znam mogu li na to pitanje odgovoriti, ali svakako stoji činjenica da tradicionalno jednu od najnižih stopa nezaposlenosti u Evropskoj Uniji ima Austrija, koja ima jedan od najliberalnije uređenih radnih odnosa”, kaže Kovač, koji je i potpredsednik Odbora za ljudske resurse FIC-a i advokat u saradnji sa Karanović & Nikolić o.a.d.

Odmah na početku za njega još jedno teško pitanje, a to je da li su opravdani stavovi sindikata i dela javnosti koji se protivio promenama Zakona o radu, navodeći da omogućava lakše otpuštanje.

“Možda lakše otpuštanje, ali u tom slučaju i lakše zapošljavanje”, kaže Kovač i dodaje:

Vi ste imali kategoriju ljudi od 40 do 50 godina na birou, sa 20-30 godina radnog staža, koje niko nije hteo da zaposli jer bi u slučaju otkaza morali da im isplate otpremnine za ceo radni vek. To sada više nije tako i njima je lakše da se zaposle. Imao sam niz situacija da kada stranim investitorima kažete da u slučaju otkaza moraju da plate otpremnine za sve godine staža provedene kod prethodnih poslodavaca, oni se okrenu i odu. Tako nešto nigde nisu videli”.

U FIC-u su, kako navodi, uglavnom zadovoljni rešenjima iz Zakona o radu iz 2014., ali postoje i odredbe koje su bile korak u nazad. Među njima je svakako odredba koja ograničava radno mesto u sistematizaciji na dva uzastopna stepena stručne spreme, što je u nekim slučajevima nemoguće ispuniti jer postoje profesije za koje ne postoji formalno obrazovanje. Uz to, Kovač smatra i da su pooštrene kazne za poslodavce u slučajevima nekih lakših prestupa previsoke.

Budući da su Vlada Srbije i Savet stranih investitora nedavno formirali Radnu grupu za brže sprovođenje preporuka iz Bele knjige, između ostalih i one u vezi sa radnim zakonodavstvom, upitali smo sagovornika na koji način se preporuke formulišu i da li su opravdane pojedine kritike da su to odredbe koje idu na ruku samo poslodavcima.

Odbor za ljudske resurse predlaže promene Zakona o radu na osnovu detaljnog razmatranja problema koji se javljaju u praksi i predlaže izmenu onih članova ili uvođenje novih za koje se pokažu da pogađaju većinu kompanija bilo zbog njihove neusaglašenosti sa pravnim tekovinama tržišne privrede, bilo zbog njihove pravne nepreciznosti. Nikako nije reč o pojedinačnim ili sporadičnim slučajevima, a pojedine preporuke pogađaju doslovno sve poslodavce”, objašnjava Kovač.

Tako, kaže, nema kompanije koja se ne žali na zakonsku obavezu da radni učinak bude obavezan deo kod obračuna zarade, kao i na to da naknada zarade za vreme odsustva sa rada bude prosek iz prethodnih meseci a ne osnovna zarada uvećana za minuli rad.

“Izmena koje sada predlažemo jeste da se radni učinak izuzme kao obavezan deo zarade, jer to zaista nema nigde u svetu. Po sadašnjem Zakonu poslodavac sa zaposlenim ne može da ugovori fiksnu zaradu već mora da uključi i radni učinak, a kako ćete vi to računati to je za vas kao poslodavca vaša stvar. Isto tako imate obavezu isplate toplog obroka i regresa, ali nigde ne piše koliko je to. Tako da poslodavac može da isplati i samo jedan dinar toplog obroka, neće kršiti zakon ali se postavlja pitanje kakav je onda efekat te mere na zaposlene, a poslodavcima stvara obavezu. Sloboda dogovora zaposlenih i poslodavca o strukturi zarade i dodatnih pogodnosti i uspostavljanje sistema zarada koji će stimulisati rad zaposlenih je osnov tržišnog funkcionisanja tržišta rada”, smatra Kovač.

Kao revolucionarnu izmenu Zakona o radu pre dve i po godine, Kovač izdvaja onu koja se odnosi se na to da zaposleni ne može biti vraćen na posao ako postoji osnov za prestanak radnog odnosa čak ni u slučaju proceduralnih propusta poslodavca u postupku otkaza. “U toj situaciji sud nikako ne može zaposlenog da vrati na posao, a po tim izmenama može poslodavcu da naloži isplatu do šest zarada kao naknadu štete u slučaju proceduralnih propusta. Međutim, sudska praksa još nije dovoljno razvijena po tom pitanju i tu se još uvek čeka formiranje ujednačene sudske prakse”, navodi.

Na pitanje da li će poslodavci zloupotrebiti zakon kada im da to pravo i potpuno ukinu te dodatke a samim tim smanje i platu, ovaj pravni stručnjak odgovara da bi sindikati trebalo za to da se bore, da poslodavac ta prava ne uskrati. “Kroz kolektivne ugovore, borite se”.

Ono što takođe predstavlja problem, prema njegovim rečima, je da naknada zarade za vreme odsustva sa rada bude jednaka iznosu osnovne zarade a ne proseka iz prethodnih 12 meseci i to najviše tangira zbog menadžera koji u jednom trenutku imaju isplatu bonusa a onda kada odu na bolovanje ili odmor u obračun isplate ulazi i taj bonus. “I to otežava budžetiranje, to su troškovi koje kompanija ne može da predvidi”. Takođe, ovaj način obračuna naknade zarade dovodi do paradoksalne situacije da zaposleni tokom odsustva sa rada dobije naknadu zarade u višem iznosu nego što bi dobio zaradu da u tom periodu radi.

Tradicionalno kao problematičan u praksi se, kako navodi, pokazao i postupak uručenja otkaza zaposlenom.

“Praksa je pokazala da je zaposlenima teško uručiti rešenje o otkazu, a čak i kada ga uruče, poslodavci moraju pred sudovima da dokazuju da je to zaista rešenje o otkazu a ne čestitka za Novu godinu, na primer. I u tom segmentu zaista imamo neadekvatne sudske odluke. Zakonodavstvo zapadnih zemalja je takvo da teret dokazivanja nije na poslodavcu i da se rešenje o otkazu smatra uručenim ako je poslato zaposlenom. Takođe, ceo taj segment obaveštavanja i komuniciranja sa zaposlenima je prilično rigidan i zastareo i potrebno ga je usklađivati i zbog razvoja tehnologije i efikasnosti. Ako poslodavac pošalje mejl, smatra se da je zaposleni dužan da ga pročita. I u tom smislu ima dosta otpora jer zaposleni odugovlače sa prijemom otkaza, i to se odugovlači i pravi probleme i troškove poslodavcima”, objašnjava Kovač.

Što se tiče iznajmljivanja radne snage, Kovač kaže da srpsko zakonodavstvo tu instituciju radnih odnosa uopšte ne poznaje, ali i ukazuje da je Srbija ratifikovala Konvenciju Međunarodne organizacije rada koja se odnosi na ovu oblast i da ima međunarodnu obavezu da usvoji zakon koji bi regulisao postupak upošljavanja i prava zaposlenih radnika koje agencija iznajmljuje. “Praksa iznajmljivanja radne snage već postoji, zato je ovu oblast potrebno regulisati, jer ti ljudi sada imaju manje prava i to jeste problem”, kaže Kovač.

Što se ostalih preporuka tiče, kaže da je bilo situacija da trudnice žele da napuste firmu kao tehnološki višak uz otpremninu, ali po zakonu za to nemaju mogućnost jer ih zakon u tom smislu štiti i one htele ne htele moraju da ostanu u radnom odnosu. A nekada žele da uzmu otpremninu i odu. A ako u tom slučaju sporazumno raskinu ugovor sa poslodavcem, nemaju nikakva prava na birou.

Takođe, dodaje, kada hoćete jednog zaposlenog da otpustite kao tehnološki višak nemate propisan proces, što rezultira različitim pristupima sudova i inspekcije rada.

Isto tako, u FIC-u smatraju da bi zakonom predviđeni limit trajanja ugovora o radu na određeno od 24 meseca trebalo produžiti na 36 meseci. Naime, usled velike nezaposlenosti u Srbiji potrebno je dodatno olakšati pristup tržištu rada nezaposlenima, od kojih je veliki broj mladih osoba. Takođe, zbog opšteg stanja svetske ekonomije veliki broj stranih kompanija koje posluju u Srbiji imaju interna ograničenja za zapošljavanje novih lica na neodređeno vreme, te bi produženje trajanja ugovora o radu na određeno vreme omogućilo veću fleksibilnost poslodavcima za angažovanje novih lica i samim tim smanjenje nezaposlenosti.

Postoje i određeni problemi jer u Zakonu o radu menadžeri nisu izuzeti u nekim slučajevima i postoje odredbe koje za njih važe kao i za ostale zaposlene, a to uglavnom u razvijenom svetu nije praksa. To se pre svega odnosi na prekovremeni rad koji bi u tom slučaju trebalo da bude obuhvaćen menadžerskom naknadom koju bi poslodavac sa njima dogovarao. A, takođe, i otkazni rok bi za menadžere morao biti duži od 30 dana jer je u tom periodu nemoguće naći odgovarajuću zamenu, kaže Kovač.

Prati B92 na Viberu

Intervju

"Bio šef ex SFRJ giganta, ali sam sve naučio na Zapadu"

Državni praznici poput 1. maja i 29. novembra bili su podsticaj radnicima u svim fabrikama za veću, pa i rekordnu proizvodnju. Želja svih bila je da se u čast praznika što više proizvede. Najbolji radnici bivali su javno pohvaljeni i nagrađivani, i na taj način motivisani i stimulisani za rad. Vodili smo računa o svemu. Jer, samo korektan odnos između radnika i poslodavaca stvara "zdravu klimu" u kolektivu i podstiče proizvodnju.

Intervju ponedeljak 1.05. 10:06 Komentara: 9

Zaposlili smo sto mladih inženjera

Ne treba svi da se bavimo politikom, ja nemam ni vremena za to. Problem nastaje jer smo stalno u nekoj političkoj nestabilnosti, a to oduzima vreme i energiju i onda ne možemo da se bavimo ekonomijom. Nama je prvenstveno potrebna politička stabilnost, u zemlji i u regionu, i potrebni su jasni projekti kako podstaći ekonomski razvoj zemlje

Intervju petak 31.03. 13:36 Komentara: 1

Otkucava: Da li je vredelo čekati Ikeu?

Otkako su počele pripreme za robnu kuću, iz Ikee su poručili da traže dugoročne partnere koji garantuju redovne i sigurne isporuke. Tada je kompanija imala samo jednog dobavljača. Godinu dana posle malo toga se promenilo.

Intervju ponedeljak 20.03. 18:13 Komentara: 45

Zašto nam kasne Koridori i da li mora tako?

Izgradnju autoputeva u Srbiji oduvek je pratila velika medijska pažnja, srpska javnost naslušala se tokom decenije i po priličnog broja obećanje o tome kada će pojedine deonice biti završene, a uz nove kilometre često su poreskim obveznicima ispostavljani dodatni računi koje bi trebalo platiti jer su probijeni rokovi, nisu poštovana prava izvođača, poslovi su dobijani kao najjeftiniji pa su se pojavljivali i novi troškovi….Koliko milijardi nas je to koštalo verovatno nećemo saznati, a poslednjih nedelja suočavamo se sa polemikom bivših i sadašnjih ministara ko je kriv za kašnjenje izgradnje Koridora. Uz to, postoji problem i kašnjenja radova na deonicama koje grade grčki Aktor i bugarske firme…Ipak, premijer nam poručuje da je bolje da malo sačekamo jer ako raskinemo ugovore, gle čuda, koštaće nas mnogo više. Postavlja se pitanje kako da nas ne košta mnogo više i ima li načina da se kao poreski obveznici osiguramo od voluntarizma u lancu naručilac - investitor – izvođač?

Intervju utorak 28.02. 09:26 Komentara: 5

Da li su dizel-motorima dani odbrojani?

Pronalazač Rudolf Dizel je pre tačno 125 godina prijavio svoj motor kao patent. Od kada je na videlo izašla manipulacija Folksvagena sa izduvnim gasovima, dizel-motori opet važe za velike zagađivače. Imaju li budućnost?

Intervju ponedeljak 27.02. 08:11 Komentara: 75

"Izdali apoteke i rešili tri stvari"

U Svilajncu smo veoma ponosni na to što se nakon, da tako kažem buđenja u poslednjih šest do sedam godina, privreda u našem gradu u potpunosti osposobila i kvalifikovala da proizvodi za evropsko tržište. Više od 90 odsto proizvoda svilajnačke privrede se izvozi u zapadnu Evropu, najviše u Nemačku. Shodno tome prema podacima Privredne komore iz Kragujevca suficit naše privrede u spoljno – trgovinskoj razmeni u 11 meseci prošle godine iznosi 41,5 miliona dolara, kaže predsednik opštine Svilajnac Predrag Milanović.

Intervju četvrtak 26.01. 14:40 Komentara: 0

Drakulić o RTB Boru, srpskim privrednicima i vladi

"Nije dobro što se na neki način strani investitori tretiraju bolje nego domaći. Stalno sam govorio da privreda Srbije ne može da ide dalje bez srpskih privrednika, to je osnovno. Oni su ta baza, oni su ti koji najviše treba da nose srpsku privredu. A mi uvek više cenimo strani novac nego domaći. Uvek smo pokušavali, i kroz ‘Privrednik’ i pojedinačno, da budemo ravnopravni. Zašto mi ne dobijamo te subvencije koje dobijaju stranci? I mi bismo znali da napravimo nov posao i zaposlimo stotine ljudi kada bi nam neko za to platio ili izgradio halu. Mi sve to moramo sami"

Intervju petak 16.12. 15:59 Komentara: 15
strana 1 od 56 idi na stranu