Nova vlast mora da ima hrabrije ljude

Ali, mnoge šanse koje smo imali u prethodnom periodu smo propustili. Kada to kažem, posebno mislim na rad reformisane Vlade kada su se već očekivali izbori i kada smo počeli da gubimo korak sa ekonomskom krizom. Nova Vlada Srbije mora da ima novu politiku, odlučnije i energičnije poteze i hrabrije ljude. Da bismo živeli bolje ta nova Vlada će morati da promeni postojeći sistem - kaže u intervjuu za Danas Verica Kalanović, potpredsednica Vlade Srbije.

- Kako ocenjujete rad Vlade Srbije u periodu u kome ste vi njen potpredsednik?

Na politiku reformisane Vlade jasno je da ja nisam mogla značajnije da utičem. Ono što je karakterisalo moj rad u proteklih osam meseci je novi pristup rešavanju problema. Probleme vezane za privredu rešavala sam zajedno sa privrednicima. Slušala sam ih i zajedno sa njima definisala potrebne mere. Bilo bi bolje da smo ih primenili onako kako su ih privrednici izvorno predlagali, ali i ovako redukovane pokazuju određeni pomak. A kao potpredsednica Vlade za regionalni razvoj, u prethodnih osam meseci bila sam neprekidno na terenu, razgovarala sa građanima iz svih delova Srbije, slušala njihove potrebe na osnovu kojih sam predlagala rešenja. Zajednički nam je stav da Srbija ne sme da zaboravi ni na jedan svoj deo i da svi građani, ma gde živeli, mora da imaju iste šanse za razvoj.

- Nedavno ste izjavili da u 2012. godini neće biti zaposleno manje ljudi nego u ovoj. Na osnovu čega temeljite svoj optimizam kada se zna da je budžet Nacionalne službe za zapošljavanje smanjen a rast BDP projektovan na oko 1,5 odsto?

Reč nije o optimizmu već o realnim očekivanjima . U 2012. godini biće nastavljene mere, koje su u prethodnoj dale najbolje rezultate u zapošljavanju. To je program podrške investicijama i aktivne mere za zapošljavanje koje sprovodi Nacionalna služba. U prethodnoj godini napravljen je dobar okvir da obe mere budu nastavljene i da se pojačaju kroz saradnju sa lokalnim samoupravama. Jasno je da to nije dovoljno. Ali, 2012. godinu će karakterisati i neophodnost zadržavanja postojećih radnih mesta.

Sa tim izazovima moramo da se borimo novim antikriznim merama koje će omogućiti preduzećima da sačuvaju postojeća radna mesta. Jedna od njih je i program Fonda za razvoj kojim je za 220.000 preduzetnika predviđeno povoljnije kreditiranje u odnosu na prethodni period, što ima za cilj upravo da se olakša njihovo poslovanje i zadrže radnici na svojim mestima.

- Srbija je zemlja sa visokom stopom nezaposlenosti, građani imaju veoma niska primanja a osnovne životne namirnice su prilično skupe. Koji je razlog za tako nešto i kada bi mogli da očekujemo da će se životni standard poboljšati?

Veliki broj razloga je što je to tako. Imamo skupu državu, ogromnu birokratiju, nereformisana javna preduzeća i izraženu sivu ekonomiju. To su sve stvari koje zahtevaju promenu sistema. I upravo zbog toga kažem da je ova Vlada propustila mnoge šanse baš kada je reč o rešavanju tih problema. Nova vlada moraće da sprovodi odlučnije poteze vezane za promenu sistema kako bi građani živeli bolje.

- Zbog čega nema dovoljno stranih investicija i zbog čega ih nije bilo ni pre početka ekonomske krize?

Srbija nije najpoželjnija investiciona destinacija za strane investitore koji žele da ulazu svoj kapital i otvore nove fabrike. Upravo zbog nedovoljno dobrog privrednog ambijenta morali smo da se za investitore borimo dodatnim merama.

I zbog toga i jeste napravljen program podrške za domaće i strane investitore. Na taj način smo postali atraktivniji i mogli da se takmičimo sa, na primer, jednom Mađarskom, Rumunijom ili Hrvatskom. Ovo je prilika da se postavi još jedno pitanje: Šta bi se desilo da nismo imali program podrške investitorima? Sigurna sam da u Srbiju ne bi bilo uloženo ovih milijardu evra i što je još važnije ne bi bilo obezbeđeno 33.500 novih radnih mesta. I dalje Srbija mora da se bori za svakog investitora i svaku novu fabriku, jer je to borba za svakog našeg čoveka.

- Nacionalna služba zapošljavanja je nedavno dodelila priznanje južnokorejskoj kompaniji Jura za zapošljavanje. Sindikalne organizacije tvrde da se u Juri otpuštaju zaposleni zbog sindikalne aktivnosti, vrši mobing nad radnicima, daju otkazi trudnicama i slično. Kako to komentarišete?

Nacionalna služba za zapošljavanje je Juri dodelila priznanje kao kompaniji koja je prošle godine zaposlila najveći broj radnika u Srbiji, njih više od 3.000, na čemu im ja čestitam. Ali, sve kompanije i strane i domaće moraju da poštuju zakone i pravila koja važe u našoj zemlji. Ako takvih stvari zaista ima, njih bi trebalo da rešavaju institucije, odnosno inspekcije i naravno one nikako ne mogu da se rešavaju preko medija.

- Da li ste zadovoljni tempom kojim se sprovodi regionalizacija i ravnomeran ekonomski razvoj regiona?

Regionalizacija nema tempo. Ona stoji u mestu. U ovom trenutku napravljen je pomak samo u smislu što to više nije samo tema, nego i istinski zahtev ljudi da u svojim gradovi i opštine žive bolje. Koliko je to opravdano pokazuju rezultati popisa iz oktobra prošle godine. Oni su predstavljali otrežnjenje za najveći broj ljudi, ali moraju da budu otrežnjenje i za centralnu vlast.

Ako nova vlada ne bude regionalizaciji i ravnomernom ekonomskom razvoju pristupala na potpuno drugačiji način, kroz jačanje gradova i opština, imaćemo Srbiju koja je na svojim rubnim područjima samo teritorija bez ljudi.

- Ovoj i prethodnim vladama zamera se što poslove uglavnom dobijaju firme koje podržavaju partiju iz čijeg „resora“ se raspisuju tenderi. Kako to komentarišete?

Kada se u Srbiji bude promenio načina rada sudstva, sprovođenja javnih nabavki, rada policije, funkcionisanja institucija, ovakve pojave, ako ih i ima, više neće biti moguće.

- Zašto se tek na kraju mandata ove Vlade pominje profesionalizacija menadžmenta u javnim preduzećima? Zašto to nije urađeno pre tri godine?

Ko kaže da se to pitanje pominje tek sada? Podsetila bih vas da je G 17 Plus od osnivanja poštovao stav da stručnosti mora biti pre politike. To danas poštuje i URS. Ako pogledamo ko su danas direktori javnih preduzeća, pa i ministri koje su predložili Ujedinjeni regioni Srbije, videćemo da su više od polovine nestranačke ličnosti.

Ali pitanje profesionalizacije menadžmenta u javnim preduzećima ne može da reši jedna partija, već je za to neophodan opšti konsenzus. Samo kad javna preduzeća prestanemo da posmatramo kao partijske feude već kao privredna društva sa efikasnim i odgovornim menadžmentom, moći ćemo da obezbedimo da nam javna preduzeća posluju dobro i u interesu građana.