Ako se po jutru dan poznaje - Srbi sa Rusima u petoj brzini

Od sredine novembra prugom do Valjeva će se putovati sat i 15 minuta. Za modernizaciju ostatka pruge Beograd—Bar do crnogorske granice interes su do sada pokazale italijanske i kineske kompanije. Zvanični razgovori o modelu finansiranja i sa zainteresovanima kreću sledeće godine.

Izvor: Sputnik
Podeli
Foto: Tanjug/Tanja Valić
Foto: Tanjug/Tanja Valić

Osnovni ugovoreni radovi na drugoj fazi rekonstrukcije deonice Resnik—Valjevo, na pruzi Beograd—Bar, biće završeni u novembru, kako je i planirano.

Prvi zamenik direktora ogranka „RŽD internešenel“ u Srbiji Mansurbek Sultanov izjavio je da su oni imali obavezu da završe sve ugovorene radove do 14. novembra, i da će taj rok biti ispoštovan, uprkos problemima sa kojima su se kao izvođači radova suočavali.

„Mi kao ruska železnica završavamo naš deo posla, 77 kilometara rekonstrukcije pruge“, naglasio je on, podsetivši da je vrednost radova oko 70 miliona dolara i da su finansirani iz ruskog kredita od 800 miliona dolara opredeljenog za obnovu srpskih železnica.

„Pre nekoliko dana već smo poslali zvanično obaveštavanje srpskoj strani, odnosno investitoru, ’Infrastrukturi Železnica Srbije‘ da ćemo mi kao izvođač završiti radove u ugovorenom roku“, rekao je Sultanov.

On je objasnio da ostaje da srpska strana formira komisiju od koje će zavisiti kada će pruga biti puštena u saobraćaj, što je u domenu rada „Železnica Srbije“.

Prva faza modernizacije deonice od Resnika do Vreoca, dužine 35 kilometara, puštena je u saobraćaj sredinom jula, u roku, bez obzira na to što je, kako je rekao, bio prisutan niz problema jer je građevinska dozvola delimično bila dobijena, i što su radovi tekli a da nije bilo prekida saobraćaja u turističkoj sezoni, kao ni prevoza uglja.

Druga faza je, dodaje Sultanov, ipak počela na vreme u septembru.

Završetkom ove druge faze, „RŽD internešenel“ je, kaže, završio kompletan posao koji je bio ugovoren.

Foto: Tanjug/Tanja Valić
Foto: Tanjug/Tanja Valić

Na pitanje da li je sa srpskom stranom bilo reči o eventualnom nastavku rekonstrukcije cele pruge do granice sa Crnom Gorom, Sultanov kaže da to nije bilo predviđeno ugovorom koji imaju, ali i da dosad takvih predloga sa srpske strane nije bilo.

I u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture su potvrdili da deonica od Vreoca do Valjeva treba da bude završena u novembru, što će putovanje od Beograda do Bara skratiti za skoro dva sata. Stizaće se za 10 sati. Na rekonstruisanoj deonici vozovi od Resnika do Valjeva će saobraćati brzinom od 100 kilometara na sat i u Valjevo će se stizati za sat i 15 minuta.

U Ministarstvu napominju da je rekonstrukcija dela železničke pruge Beograd—Bar koji prolazi kroz Srbiju u dužini od 287,4 kilometara jedan od prioritetnih infrastrukturnih projekata, jer otkad je puštena u rad 1976. godine nije ozbiljnije rekonstruisana.

Rekonstrukcija je, praktično, počela u julu 2016. kada se sa „Ruskim železnicama“ krenulo u obnovu pruge od Resnika do Valjeva.

Trenutno se, kako napominju u Ministarstvu, razni izvođači interesuju ili samoinicijativno daju ponude za rekonstrukciju preostalih oko 210 kilometra od Valjeva do granice sa Crnom Gorom.

„Zasad su interesovanje za taj projekat pokazale kineske i italijanske kompanije. Očekujemo da ćemo sledeće godine početi i zvanične razgovore sa potencijalnim izvođačima i dogovoriti i model finansiranja koji bi bio najbolji za Republiku Srbiju“, ističu u Ministarstvu.

U Crnoj Gori je, prema rečima njenog ambasadora u Srbiji Branislava Mićunovića, rekonstruisano 46 odsto tamošnje deonice barske pruge.

Foto: Tanjug/Tanja Valić
Foto: Tanjug/Tanja Valić

Gradnja jednokolosečne pruge Beograd—Bar trajala je punih 25 godina, od 1951. do 1976. godine. Projektovana za brzine od 75 do 120 kilometara na sat, za protekle četiri decenije nije modernizovana, a u kakvom je stanju najbolje govori podatak da vozovi njome idu prosečno brzinom od oko 57 kilometara na čas. Čak u dužini od 70 kilometara prosečna brzina dostiže svega 30 kilometara na čas.

S obzirom na to da predstavlja direktnu železničku vezu između Jadransko-jonskog basena i panevropskih saobraćajnih koridora 10 i 7 (Dunav), i dalje prema svim zemljama Centralne i Istočne Evrope, ona ima ne samo regionalni nego i međunarodni značaj.

Odavno je bilo jasno koliki je značaj takvog povezivanja. Još osamdesetih godina 19. veka u Srbiji se počelo govoriti o jadranskoj železnici i o želji Srbije da „izađe na more“. Bilo je mnogo natezanja, problema, osporavanja… A onda su i ratovi učinili svoje: dva balkanska i Prvi svetski rat, pa zatim i Drugi svetski rat, uoči koga su počeli izvesni radovi između Valjeva i Кosjerića.

Odluka o gradnji pruge doneta je 1951. godine, a naredne su počeli radovi na deonicama Resnik—Valjevo i Titograd—Bar.

Planom je bilo predviđeno da se pruga „u periodu posle 1965. godine završi u najkraćem roku“, ali su radovi sporo odmicali, jer je prste umešala politika, tačnije republička rukovodstva Hrvatske, Slovenije i Bosne i Hercegovine. Zbog toga je 1966. godine donet i Zakon o učešću federacije za dovršenje izgradnje pruge Beograd—Bar, ali i pored toga država nije ispunjavala preuzete obaveze. Gradnja pruge se i dalje politizovala i ometala.

U takvoj situaciji Republika Srbija je od 1971. godine u celini preuzela finansiranje dovršetka izgradnje pruge kroz Srbiju. Raspisan je i narodni zajam, pa je krajem maja 1976. godine konačno barska pruga puštena u redovan saobraćaj.

Posle četiri decenije i svih promena na ovim prostorima, ako se po jutru dan poznaje, rekonstrukcija srpskog dela pruge Beograd—Bar ići će znatno brže.

Prati B92 na Viberu

Analiza

"Paraćin vs. BG na vodi: 2,5x više kvadrata"

Direktne strane investicije ne znače obavezno veću zaposlenost, poručio je Saša Paunović, predsednik opštine Paraćin. Paunović je predstavio detaljno istraživanje o ulaganjima i broju zaposlenih paraćinskoj opštini godinama unazad. Podaci ukazuju da je potrebno preispitivanje decenije politike državnih podsticaja velikim stranim kompanijama, budući da se na primeru ovog grada i opštine, vidi da na porast zaposlenosti najviše utiču domaća mala i srednja preduzeća. U istraživanju ima i zanimljivo poređenje sa projektom gradnje "Beograd na vodi" u prestonici.

Analiza četvrtak 2.11. 08:51 Komentara: 17

Pitanje od million USD – otkud sindikatu 250.000 EUR

Posle pisanja Danasa da rukovodstvo Samostalnog sindikata u kompaniji Fijat-Krajsler automobili Srbija, radnicima te fabrike koji su letos štrajkovali, isplaćuje jednokratnu novčanu pomoć, nedavno se oglasio suparnički Granski sindikat industrije, energije i rudarstva Nezavisnost koji je od premijerke Ane Brnabić i nadležnih državnih organa zatražio da "ispitaju dešavanja u FCA Srbija".

Analiza sreda 27.09. 12:16 Komentara: 8

Gradite kuću sami - spremite bar 600 EUR/m2

Za razliku od stana koji možete samo da izaberete kada ga već neko projektuje, kuću možete osmisliti i napraviti sami. Sa rasporedom kakvim poželite, kvadraturom koja je idealna za vas. Ne morate biti maštoviti poput mladog bračnog para iz Šapca koji je svoj dom napravio od balirane slame da biste do krova nad glavom došli i na taj način.

Analiza četvrtak 7.09. 09:35 Komentara: 38

Veliki zaokret za 21. vek: Cilj je eliminacija dolara

Putin i Si polako ali sigurno eliminišu dolar iz međusobnih plaćanja članica BRIKS-a. Bivši ekonomista „Goldman Saksa“ Džim O′Nil smatra da bi pet država BRIKS-a moglo da igra vodeću ulogu u svetu u dvadeset i prvom veku. Kako i dolikuje lideru zemlje koja je od SAD preuzela ulogu lidera ekonomskog globalizma, kineski predsednik Si Đinping je, otvarajući zasedanje BRIKS-a, ocenio da bi pet država tog saveza trebalo da igra aktivniju ulogu u globalnom sistemu upravljanja, s obzirom na složene promene koje se dešavaju u svetskoj zajednici.

Analiza utorak 5.09. 09:30 Komentara: 22

Zašto Aranđelovac nije “srpska Toskana“

Kako izgleda kada tri generacije, otac, sin i unuka, počnu od početka da gaje vinovu lozu i prave vino – sa čime se bore, čemu se nadaju, šta su im izazovi i da li se ponekad zapitaju „šta nam je ovo trebalo?“. I zašto kažu da nam je u Srbiji priroda dala sve, a da je ipak najveći problem borba sa prirodom i sa klimom

Analiza petak 1.09. 11:55 Komentara: 3
strana 1 od 53 idi na stranu