Fondacije sa stalnim prihodom retka pojava

“To je spisak fondacija koji smo mi preuzeli od Ministarstva kulture kada je 1. marta počeo da se primenjuje Zakon o fondacijama i zadužbinama. Oni kojih nema na spisku imaju rok do 1. marta naredne godine da se preregistruju i prijave APR-u”, kaže Gabrijela Petković iz APR-a, objašnjavajući zbog čega nekih drugih poznatih fondacija nema u njihovom registru. Nekada Delta humanitarni fond, na čijem je čelu bila Miškovićeva ćerka Ivana Mišković-Karić, prerastao je Delta fondaciju. „Za četiri godine koliko postoji Delta fondacija donirano je oko pet miliona evra,“ kaže za Danas potpredsednica za korporativne komunikacije ove kompanije Jelena Krstović. Pre nekoliko dana Delta holding je doneo odluku da donira i 10 odsto dobiti kompanije, a Krstović kaže da su „time hteli da daju primer ostalima“. Ona ističe da je to prvi put da će u Srbiji jedna fondacija raspolagati tako značajnim finansijskim sredstvima.

“Očekujemo da samo Deltino ulaganje bude veće od 2,5 miliona evra. Ukoliko nam se priključe druge kompanije, što iskreno želimo, doći ćemo do zaista respektabilne sume kojom se mogu pokrenuti strateški projekti za srpsko društvo - napominje Krstovićeva, dodajući da će fondacijom upravljati nezavisno telo, što je garancija da će sredstva zaista biti usmerena „u pravcu najboljem za naše društvo“.

Vremenu i svim srpskim i jugoslovenskim vladama već decenijama odoleva Karić fondacija. Osnovana još 1979. kao Socijalni savet tada stacionirana u rodnom mesti familije Karić Peći, ova Fondacija je preživela i preseljenje u Beograd i devedesete i uspela da se bez obzira na turbulencije i politički krah njenog osnivača, očuva do sada.

Finansijera trenutno nema kao što ih je bilo tokom zlatnog perioda Karića devedesetih, ali i dalje uspešno radi i „pomaže svima kojima je pomoć potrebna“. Pre dve nedelje, 14 godinu zaredom, Karić fondacija dodelila je i nagrade, između ostalih i Patrijarhu Irineju i Bati Živojinoviću.

“Darodavci dolaze sa raznih strana, nekada su to najviše, ali ne nužno, bile članice BK sistema, danas finansijska podrška stiže isključivo od porodice Karić”, kaže direktorka Karić fondacije Jasmina Mitrović-Marić. O tome u koje će projekte biti uložen novac odlučuje, napominje Mitrović-Marić, upravni odbor Fondacije, a ona je po funkciji član.

“Učestvovali smo u mnogo projekata i pomogli mnogima, izdvojila bih akciju Impuls života u kojoj smo zajedno, tada Mobtel i Telekom, obezbedili pomoć za 400 bolesne dece. Od 1998. imali smo akciju pomoći borcima u Solunskom ratu, tako što smo im obezbedili mesečne penzije”, naglašava Mitrović-Marić.

Na spisku projekata Karić fondacije, prema njenim rečima, su i zgrada Više medicinske škole u Ćupriji, most na Mijatovcu koji je srušen u bombardovanju i naravno nagrada. U Karić fondaciji, napominje naša sagovornica, ne odbijaju da učestvuju ni u akcijama nekih drugih fondacija, tako da su sredstva dali i za akciju B92 u kojoj je kupljen pokretni mamograf.

Nekada vrlo aktivna Hemofarm fondacija u poslednje vreme sve manje se pominje. Od velikih akcija redovno se dodeljuje književna nagrada Vasko Popa, ali od početka godine malo je bila akcija. Razlog tome možda je i „neslaganje“ Fondacije sa osnivačem Hemofarmom, koji je od pre pet godina u vlasništvu nemačke Štade. Početkom godine, naime, UO je podneo kolektivnu ostavku jer se osnivački ugovor, kako su bivši članovi UO naveli ne poštuje jednostrano.

„Krajem 2010 obavešteni smo da će odobrena sredstva za tu godinu biti prepolovljena i svedena samo na izvršavanje ugovorom stvorene obaveze za isplatu stipendija“, navodi se u saopštenju bivših članova UO. Oni su tada napomenuli da je Hemofarm komunikaciju sa UO Fondacije sveo na „službenu prepisku“.

Sve to se nekako poklopilo sa odlaskom Miodraga Babića sa čela najjače farmaceutske kuće u Srbiji. Međutim, sadašnja direktorka Hemofarm fondacije Snežana Radočaj kaže za Danas da su oni „sasvim zadovoljni saradnjom sa Hemofarmom“ koji je i dalje najveći finansijer fondacije.

“Tačno je da je postojao ugovor i da je Štada kada je kupila Hemofarm bila obavezna po tom ugovoru da deo prihoda uplaćuje fondaciji. Bio je to jednostrani ugovor i mogu da kažem da sam zadovoljna saradnjom”, ističe Radočaj. Ova fondacija je najviše novca dala upravo za stipendije studentima, ali i za đake srednjih škola.

Međutim, izdvajanja Fondacije, sudeći prema podacima sa njihovog sajta, iz godine u godinu su sve manja. Tako je, na primer, u oblasti kulture u 2006. izdvojeno čak sedam stavki za koje je Fondacija dala novac dok ove godine nema nijedne. I pomoć vrtićima, deci, porodicama nastradalih radnika, takođe je pre četiri i pet godina bila znatno veća nego ove godine.