Ovako ćete bez greške prepoznati pokvareno meso

Kontrole kvaliteta jesu redovne, ali nisu detaljne te postoji puno "crnih rupa" u regulativama koje često omogućuju da se staro meso iz uvoza bez problema plasira na tržište, bez da se to smatra obmanjivanjem kupaca.

Prvi korak je svakako pogledati deklaraciju na mesu, ako se ona na njoj nalazi (u prodavnicama je obavezna za razliku od mesara). Svakako je znatno sigurnije uzeti meso domaće proizvodnje, koje je neretko skuplje, ali s dobrim razlogom - manje su šanse da je staro.

Kontrola boje i mirisa

Ovo je osnovni test koji može da otkrije da li je meso pokvareno, bez obzira na rok trajanja koji nije prošao. Na umu treba imati normalne boje mesa - meso pernatih životinja ima od plavičasto bele do žućkaste boje.

U savršenim uslovima, svinjetina treba da ima roze-sivkastu boju. Kod pregledanja piletine obratite pažnju na delove oko kosti - oni ne smeju da budu tamniji, a prsna kost bi trebalo da bude savitljiva.

Većina ljudi povezuje meso s jarkocrvenom bojom, koja nije njegova prirodna boja, već rezultat izlaganja vazduhu. Ako je mleveno meso vakuumirano, njegova boja bi trebalo da bude ljubičasto crvenkasta, dok tamnije boje govore o tome da je reč o starijoj životinji - premda to ne znači da je meso pokvareno.

Uopšteno, crvena boja mesa se povezuje s tim da je meso starije. Junetina je pak prirodno crvenkasta, a po teksturi čvrsta. Ovaj tip mesa treba da bude prošaran tankim, a ne širokim žilicama - dok žute masne žile upućuju na to da je životinja bila starija.

Ako primetite na junetini sivkaste ili crne delove - ne kupujte meso! Kod mlevenog mesa je mogućnost prevare najveća - pa je najbolje tražiti da ga izmelju pred vama. Kod jagnjetine meso treba da bude svetloružičaste boje, po teksturi čvrsto kao i junetina.

Treba se voditi i stadardnim mirisom jagnjetine - ako je jagnje bilo zamrzavano, tada je miris smanjen ili nepostojeći. U video-snimku pogledajte kako testirati svežinu mesa: