Apokaliptični scenario: "To bi bila katastrofa"

Ledene ploče koje se urušavaju u okean. Morsko dno prekriveno sablasnim kosturima mrtvih koralnih grebena. Ovo nije scenario iz filma katastrofe, već realna slika sveta prema kojem jurimo dok globalno zagrevanje raste, a politička volja za rešavanje klimatske krize slabi, upozoravaju naučnici.

Niz izveštaja objavljenih tokom proteklog meseca oslikava sumornu budućnost, a najgori uticaji klimatske krize događaju se decenijama ranije nego što se predviđalo, piše CNN.

• Svet u ozbiljnoj krizi: Oglasile se Ujedinjene nacije
• Tačka preokreta je pređena; Stotine miliona ljudi je ugroženo; Svet puca 2030. godine?
• Prete nove jezive pandemije? Naučnici otkrili nešto što ih je preplašilo

Iako su se zemlje sveta Pariskim sporazumom iz 2015. godine obavezale da ograniče globalno zagrevanje na 1,5 stepeni Celzijusa iznad predindustrijskih nivoa, njihovi planovi za smanjenje emisija gasova sa efektom staklene bašte, prema najnovijim analizama, potpuno su nedovoljni za postizanje tog cilja i sprečavanje najgorih posledica klimatskih promena.

Cilj od 1,5 stepeni je "van domašaja"

Međunarodna agencija za energiju (IEA) u sredu je zaključila da je obećanje o 1,5 stepeni sada "izmaklo dometu", jer svet koji zavisi od energije i dalje počiva na fosilnim gorivima. Ujedinjene nacije došle su do istog zaključka u svom godišnjem izveštaju "Emissions Gap", koji je pokazao da je svet na putu ka zagrevanju od 2,3 do 2,5 stepeni tokom ovog veka – i to samo ako vlade sprovedu svoja najnovija obećanja. U suprotnom, čeka nas zagrevanje od oko 2,8 stepeni, uz 20% šanse da pređe i 3 stepena.

S druge strane, ovo se može smatrati i uspehom; 2015. godine, kada je potpisan Pariski sporazum, svet je bio na putu ka zagrevanju od čak 4 stepena.

Shutterstock/joshimerbin

"Svakako mislim da je na mestu malo samopohvale – zamenili smo dovoljno fosilnih goriva čistom energijom da bismo dramatično smanjili klimatske rizike u jednom ljudskom veku", rekla je Kim Kob, klimatska naučnica sa Univerziteta Braun.

Ali, upozorava, čovečanstvo i dalje juri ka neodrživoj budućnosti.

Kako izgleda svet topliji za 3 stepena?

Svet se do sada zagrejao za oko 1,4 stepena Celzijusa, a već svedočimo nezapamćenim vremenskim ekstremima, poput toplotnog talasa koji je 2021. usmrtio stotine ljudi u SAD-u i Kanadi.

Zagrevanje iznad 2 stepena moglo bi da pokrene katastrofalne i potencijalno nepovratne tačke preokreta, poput kolapsa ledenih ploča, što bi dovelo do razornog porasta nivoa mora koji bi potopio obalne gradove.

Danijel Svain, klimatski naučnik sa Univerziteta u Kaliforniji, svet topliji za 2 do 3 stepena opisuje kao "katastrofu".

"Sveta toplijeg za 3 stepena – da dam samo nekoliko opipljivih slika kako to izgleda – to je svet u kome je nivo mora višestruko viši nego danas, gde je opstanak globalnih megagradova ozbiljno ugrožen", rekao je Svain.

"To je svet u kome vidimo raširenu, čestu pojavu istorijski neviđenih poplava i suša. Svet u kome gubimo gotovo sve planinske glečere i počinjemo da vidimo masivnu destabilizaciju grenlandskih i zapadnoantarktičkih ledenih ploča. I to je samo kratak spisak", dodao je.

Napredak koji nije dovoljan

Joeri Rogelj sa Imperial Collegea u Londonu, koji je radio na svakom UN izveštaju o emisijama od 2010. godine, kaže da su se projekcije budućeg zagrevanja s vremenom smanjile jer su zemlje preduzele korake za smanjenje emisija.

"Grubo smo smanjili 1 stepen globalnog zagrevanja u odnosu na ranija očekivanja... To je dobra vest", rekao je Rogelj.

Ali odmah je dodao: "Ove godine je prvi put da – kada posmatramo sve opcije koje imamo za smanjenje emisija – više ne pronalazimo tehnički moguće putanje koje bi ograničile zagrevanje na 1,5 stepeni Celzijusa."

Shutterstock/Piyaset

Rogelj ističe da je putanja prema 2 do 3 stepena "izuzetno opasna" za svaku zemlju, a posebno za one u razvoju koje imaju najmanje resursa za prilagođavanje. Ekstremni vremenski događaji, od smrtonosnih požara u SAD-u i Evropi do razornih toplotnih talasa u Pakistanu i poplava u Vijetnamu, pokazuju da se nacije ni danas ne uspevaju prilagoditi.

"S obzirom na dokaze koje vidimo, zaista ne bih smatrao ništa između 2 i 3 stepena podnošljivim za život", rekao je. "Što više učimo, to gore izgleda."

Neizvesna budućnost

Neki istraživači upozoravaju da se čak ni scenariji većeg zagrevanja još ne mogu isključiti. Klimatska naučnica Kate Marvel objašnjava da je klimatski sistem izuzetno složen.

"Potpuno je moguće da povratne sprege u ugljenikovom ciklusu mogu rezultirati većim zagrevanjem nego što se očekivalo", rekla je, spominjući scenarije poput isušivanja amazonske prašume ili otapanja permafrosta u Arktiku, što bi oslobodilo ogromne količine gasova sa efektom staklene bašte.

"Čak i 2 do 3 stepena Celzijusa je zastrašujuće", rekla je za CNN.

Zagrevanje koje smo do sada videli već uzrokuje ozbiljne poremećaje, a uticaji ne rastu linearno.

"Porast nivoa mora nije velika stvar dok ne nadvlada vašu odbranu od poplava. Suša je podnošljiva dok vašem gradu ili farmi ne ponestane vode", objasnila je. "

Drago mi je što smo napredovali, ali ne možemo se opustiti, čestitati sebi i misliti da ćemo biti sigurni."