Prete nove jezive pandemije? Naučnici otkrili nešto što ih je preplašilo

Iako su ti mikrobi bili zamrznuti u tlu koje sadrži zemlju, led i stene, nakon što su ih odmrznuli, pokazali su zabrinjavajuće sposobnosti – počeli su da formiraju kolonije i oslobađaju opasne gasove staklene bašte, poput ugljen dioksida (CO2).

• Batut: Raste broj zaraženih u Srbiji
• AI stvorio nove viruse, zaraznije od prirodnih: Stručnjak apeluje na jednu stvar
• Opasan virus se širi svetom; Lekari strahuju: Stigao i u Ameriku

Permafrost je zamrznuto tlo koje se nalazi ispod velikih delova severne hemisfere, a njegova otapanja mogu da imaju ozbiljne posledice. Iako su mikrobi u početku bili neaktivni, nakon nekoliko meseci počeli su ponovno da se bude, što bi moglo da bude uzrok za ozbiljnu zabrinutost.

S obzirom na to da otapanje permafrosta može da oslobodi i druge patogene, postoji opasnost da bi to moglo da pokrene novu pandemiju, piše Dejli Mejl. 

Dr Tristan Karo, jedan od autora studije, upozorio je da "ovi mikrobi nisu mrtvi uzorci". Naime, čim su oživeli, mikrobi su počeli da stvaraju biofilmove, jedinjenja mikroorganizama koji se teško uklanjaju, a takođe su počeli da otpuštaju CO2, gas koji pogoršava globalno zagrevanje.

Shutterstock/Mozgova

Naučnici su sproveli eksperiment na Aljasci, gde su iz permafrostu iskopali uzorke stari nekoliko hilljada do desetina hiljada godina. Tih nekoliko meseci odmrzavanja je bilo dovoljno da mikrobi počnu aktivno da oblikuju nove kolonije, što bi moglo da izazove velike promene u okolini.

Iako je prvobitno bilo postavljeno pitanje o potencijalnoj opasnosti od zaraze, naučnici ističu da mikrobi verovatno nisu opasni za ljude, ali bi njihovo širenje moglo da se odraziti na okolinu i zdravlje.

Osim što je zabrinjavajuće što bi ovi mikrobi mogli da oslobode patogene, postoji i opasnost da odmrzavanje permafrosta može da oslobodi ogromne količine metana, još snažnijeg gasa. U budućnosti bi dugotrajna otapanja mogla da dovedu do velikih klimatskih promena, ali i do izbijanja novih bolesti.

Takođe, iako su naučnici uvereni da mikrobi neće moći odmah da zaraze ljude, postoji zabrinutost da bi mogli da dođu u kontakt s divljim životinjama koje bi ih zatim prenele na čoveka.

Ova istraživanja još jednom upozoravaju na pretnje koje klimatske promene mogu da donesu. U svetlu ovih otkrića, naučnici ističu da bi Arktik mogao da postane novo "plodno tlo" za nove pandemije, jer se virusi i bakterije iz permafrosta sve brže oslobađaju usled globalnog zagrevanja.

Ako klimatske promene nastave s ubrzanim tempom, mikrobi iz permafrosta mogli bi da postanu sve aktivniji, a to znači da bi mogli da oslobode ogromne količinee gasova staklene bašte i potencijalno izazovu nove pretnje za zdravlje ljudi.

Zato, klimatske promene i otapanje permafrosta ne predstavljaju samo pretnju za okolinu, već i ozbiljnu zdravstvenu pretnju koja bi mogla da oblikuje našu budućnost.