Misteriozne pojave na dnu mora: Stvaraju smrtonosni ekosistem?

Tokom 20. veka, hiljade kontejnera nepoznatog sadržaja bačeno je u Tihi okean, nedaleko od obale Los Anđelesa. Tokom poslednje decenije, istraživači su pomoću daljinski upravljanih podvodnih robota više puta nailazili na njihove korodirane ostatke. Nedavno sonarno istraživanje otkrilo je čak 27.000 bačvi razbacanih po San Pedro basenu, što je samo manji deo od procenjenih pola miliona koje je, kako se veruje, tamo odložila industrija DDT-a, predvođena kompanijom Montrose Chemical Company.

DDT – zabranjeni pesticid i njegov toksični trag

DDT (dikloro-difenil-trihloretan) je sintetički pesticid koji se masovno koristio tokom 20. veka za suzbijanje insekata u poljoprivredi i za borbu protiv bolesti poput malarije. Kasnije je otkriveno da je izuzetno toksičan, dugotrajan u životnoj sredini i kancerogen, zbog čega je zabranjen u većini zemalja.

Testiranja su potvrdila prisustvo ovog otrovnog pesticida na morskom dnu u pomenutom području, ali bačve nisu glavni izvor zagađenja. Prema izveštaju američke Agencije za zaštitu životne sredine (EPA) iz 2021. godine:

"Kiseli otpad koji sadrži DDT skladišten je u velikim nadzemnim rezervoarima, transportovan tankerima u luku Los Anđelesa, pumpan na teglenice firme Cal Salvage i bačen u okean na lokaciji Odlagalište br. 2."

Prema njihovim navodima, čelične bačve su verovatno sadržale druge hemikalije.

Šta otkrivaju beli prstenovi?

Tim naučnika koji predvodi morska biologinja Johana Gutleben sa Scripps Instituta za okeanografiju sproveo je novo istraživanje koje podržava ovu tvrdnju. Iako su DDT i njegovi nusprodukti prisutni u vodama San Pedro basena, njihova koncentracija nije veća u blizini bačvi – što bi se očekivalo ako su bačve izvor.

Međutim, neobični beli prstenovi i nakupine koje okružuju mnoge bačve mogli bi da otkriju šta se zapravo nalazi unutra. Uzorci sedimenta prikupljeni iz tih prstenova pokazali su da ne sadrže kiseli mulj – već su alkalni, što je potpuna suprotnost.

"DDT nije jedina stvar koja je ovde odlagana. Imamo samo vrlo fragmentarno znanje o tome šta je još završilo u okeanu. Nalazimo samo ono što tražimo – a dosad smo uglavnom tražili DDT", kaže Gutleben.

Alkalna reakcija i "betonske" mase

Uzorci sedimenta iz okoline tri bačve poslati su na laboratorijsku analizu. Neki uzorci bili su toliko čvrsti da je bilo potrebno koristiti robotsku ruku da se odvoji deo. Analiza je pokazala da su uzorci izuzetno alkalni. Njihova pH vrednost bila je toliko visoka da su u njima preživljavali samo mikroorganizmi koji se inače nalaze na hidrotermalnim i alkalnim izvorima.

"Jedan od glavnih otpadnih tokova iz proizvodnje DDT-a bila je kiselina, a ona nije stavljana u bačve", objašnjava Gutleben.

"Pa se pitamo: Šta je bilo gore od kiselog otpada DDT-a, pa je moralo biti zapečaćeno u bačvama?"

Čvrsti materijal koji okružuje bačve uglavnom se sastoji od minerala brucita. Izgleda da alkalne supstance iz bačvi reaguju sa magnezijumom iz morske vode, stvarajući čvrstu masu nalik betonu.

Ekološke posledice i 50 godina kasnije

Otapanjem brucita raste pH vrednost okolnog sedimenta, što dovodi do stvaranja sablasnih prstenova kalcijum-karbonata.

"Ovo nam pomaže da bolje razumemo posledice odlaganja tih bačvi", kaže morski biolog Pol Jensen.

"Šokantno je da se i više od 50 godina kasnije i dalje vide posledice. Ne možemo tačno izmeriti uticaj na životnu sredinu dok ne saznamo koliko je bačvi sa belim prstenovima tamo, ali je jasno da lokalno utiču na mikroorganizme."

Istraživanje je objavljeno u naučnom časopisu PNAS Nexus.