- Nauka -

CERN ponovo "lovi" "Božiju česticu": "Napeto je"

Naučnici Evropskog centra za istraživanje fizike (CERN) ovih dana će pokrenuti 28 kilometara dug Veliki hadronski sudarač (LHC), mašinu koja je pronašla česticu Higsovog bozona, koji se takođe naziva "Božija čestica".

Izvor: B92
Podeli
Foto: Profimedia/ AFP/ Juliette Collen
Foto: Profimedia/ AFP/ Juliette Collen

Ovo će biti prvo lansiranje LHC-a, najvećeg svetskog akceleratora za sudare protonskih čestica, nakon što je ugašen zbog održavanja, koje je dodatno produženo zbog pandemije kovida.

Neverovatno – naučnici ovladali "svetim gralom fizike": Da li je ovo kraj energetskom problemu?

LHC se nalazi ispod granice između Švajcarske i Francuske i sastoji se od skoro 28 kilometara dugog kružnog tunela. To je najveći akcelerator sudara protona, prvi put lansiran 10. septembra 2008. godine.

Ponovno pokretanje sudarača je složen proces, a iz CERN-a kažu: "Nije samo pritiskanje dugmeta".

"Sve se odvija u atmosferi neke napetosti, nervoze", rekla je Rende Stirenberg, zadužena za operacije u kontrolnoj sobi, za agenciju Rojters.

Potencijalni problemi mogu nastati jer se materijali mogu 'skupiti' pri nagloj promeni temperature od 300 stepeni, ali i zbog problema u funkcionisanju hiljada magneta koji drže milijarde čestica u čvrstom snopu dok kruže oko tunela.

Stirenberg ističe da sistem mora da funkcioniše u savršenoj harmoniji kao orkestar.

Serija sudara LHC čestica uočenih u CERN-u između 2010. i 2013. pružila je dokaz o postojanju dugo tražene čestice Higsovog bozona, za koju se smatra da je, zajedno sa njenim energetskim poljem, bila presuda za formiranje svemira nakon Velikog praska pre 13,7 milijardi godina.

Higsov bozon je dobio ime po britanskom naučniku Piteru Higsu. Od 1960. godine smatra se da bozon postoji kao deo Higsovog polja. To je hipotetički sveprisutno kvantno polje koje je odgovorno za davanje mase pojedinačnim česticama.

Fizičari koji upravljaju LHC-om fokusirani su na otkrivanje nevidljive i još neotkrivene tamne materije koja čini 84 odsto univerzuma i povezuje galaksije, ali njena priroda je još uvek nepoznata. Ako naučnici budu mogli da otkriju i opišu tamnu materiju, biće to veliko otkriće koje će doprineti razumevanju univerzuma.

"Drastično ćemo povećati broj sudara, a time i verovatnoću novih otkrića", rekao je Stirenberg i dodao da bi sudar trebalo da funkcioniše do sledećeg gašenja koje će uslediti od 2025. do 2027. godine.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

strana 1 od 10 idi na stranu