„Vojadžer 1“ menja putanju

Ovaj svemirski brod - najudaljenija letelica od Zemlje, lansiran 5. septembra 1977. i trenutno na 17,4 milijarde kilometara udaljenosti, poslao je u utorak po podne istraživačima Američke svemirske agencije (NASA) informacije o promeni kretanja čestica koje ga okružuju.

Te čestice koje potiču s našeg Sunca više ne idu prema spolja, već se kreću - u stranu. To znači da je „Vojadžer“ veoma blizu da napravi „skok“ u interstelarni prostor - svemir koji se nalazi između zvezda. Zaključak je donet na osnovu kretanja Sunčevog vetra, koji uvek ide ka spolja, osim na samim krajevima sistema, kada skreće u stranu, zbog pritiska drugih zvezda.

Zlatna ploča Na zlatnoj ploči nalazi se pozdrav upućen vanzemaljskoj rasi na 55 jezika, kao i govori tadašnjeg predsednika SAD Džimija Kartera i generalnog sekretara UN Kurta Valdhajma. Tu je muzika Baha, Betovena, Mocarta, Stravinskog i Čaka Berija, kao i zvuci životinja koje nastanjuju Zemlju i 116 fotografija - od slike ljudskog fetusa i Kineskog zida, do kupovine u supermarketu.

Edvard Stoun, naučnik koji predvodi projekat „Vojadžer“, rekao je da je neverovatno koliko značajne podatke šalje ovaj svemirski istraživač, čak i 33 godine posle lansiranja.

- Nismo mogli da znamo da ćemo stići na obronke Sunčevog sistema. A sada znamo da ćemo najviše za pet godina biti van njega, prvi put - kazao je Stoun.

Osnovni zadatak „Vojadžera 1“ i njegovog „blizanca“ „Vojadžera 2“ bio je da ispitaju udaljene planete Jupiter, Saturn, Uran i Neptun, što su i obavili do 1989. Odatle su ove sonde poslate prema dubokom svemiru, u pravcu centra Mlečnog puta.

Njihovi instrumenti i dalje odlično funkcionišu, zahvaljujući radioaktivnim generatorima. „Vojadžer 1“ redovno šalje podatke na Zemlju, a zbog ogromne udaljenosti, poruke do naše planete putuju čak 16 sati!

Procenjuje se da će „Vojadžer 1“ stići do sazvežđa Zmijonosca za oko 40.000 godina.

Ideja starija i od Armstronga

Zlatna ploèa sa Vojadžera

Koliko je „Vojadžer 1“ značajan za čovečanstvo pokazuje i činjenica, na koju su u utorak podsetili stručnjaci NASA, da je ideja da se uopšte napravi ovakva sonda starija čak i od „prvih koraka“ Nila Armstronga, pa i besomučne „trke za svemir“ između Sovjeta i Amerikanaca.

„Vojadžer“ je začet ranih šezdesetih godina, u glavi profesora Gerija Flandra, koji je tada, iako tek honorarac, primetio da će položaj udaljenih planeta biti idealan za „Veliku turneju“ u narednih nekoliko decenija. To se ne bi desilo u narednih 176 godina.

Pa ipak, velikom istraživaču udaljenog svemira polako se približava penzija. On će nastaviti da, nošen pre svega snagom gravitacije, leti prema Zmijonoscu, ali već od 2016. čovečanstvo neće moći da zna šta će na tom putu pronaći.

Prema izvorima iz NASA, do 2020. će se na njemu ugasiti svi naučni instrumenti koji su neumorno radili od tog septembra 1977. Pet godina kasnije, baterije će izgubiti mogućnost da napajaju bilo koji instrument na sondi.

Jedina nada tada će biti da vanzemaljci, ako, naravno, postoje, umeju da „pročitaju“ ono što se nalazi na zlatnim pločama...

M. Č. P.

Izvor: Večernje novosti.