Svi lekovi protiv korone

Dug put od misteriozne bolesti negde na Dalekom istoku do katastrofe koja je pokorila celu planetu koronavirus je prešao za vrlo kratko vreme. Ruku pod ruku sa brznom širenja virusa, širile su se i vesti o različitim lekovima kao spasonosnom slamkom spasa za čovečanstvo. Ipak, u moru svih tih informacija poslednjih dana izdvojila se ona o "magičnom metku".

Izvor: Blic.rs
Podeli
Foto: depositphotos/sudok1
Foto: depositphotos/sudok1

"Čudotvorni" lek protiv korone stiže u Srbiju: Daje se u jednoj dozi i u samo četiri situacije

Apel stručnjaka: "Nikako ne uzimajte hlorokin na svoju ruku", Amerikanac umro zbog tog leka

Da li je on baš taj koji može stati na kraj svim našim mukama? Ipak, pre svega toga vrlo je važno ne zaboraviti jednu važnu činjenicu - lek postoji i zove se vakcina! Zato, priča o leku nikako ne sme da ide ispred priče o vakcini, već samo kao njena dopuna.

Idemo redom.

"Magični metak"

Sudeći prema onome što objavljuju izraelski i grčki naučnici čini se da potencijalno gledamo u oči rešenju za globalnu pandemiju. Ovaj lek čudnog naziva, EXO-CD24, iako je još u fazi ispitivanja već sada nazivaju "magičnim metkom" protiv korone, ali da li je on baš "čudotvoran" i "magičan"?

U to baš nije uveren prof. dr Radan Stojanović, klinički farmakolog. On smatra da je veoma pohvalno što lek u prve dve faze testiranja daje dobre rezultate, ali ovaj lek treba da pređa još dug put dok prođe sva neophodna testiranja pa sve do kovid bolnica gde će se davati najtežim pacijenatima.

"On sada daje neke dobre rezultate, ali daleko smo od toga da ga proglasimo "magičnim" i "čudotvornim". Kliička ispitivanja još traju. Za sada su rezultati dobri, ali je prerano da se radujemo", rekao je dr Stojanović.

On napominje i da ukupno postoje četiri faze ispitivanja koje svaki lek treba da prođe pre nego što se nađe u primeni.

"Generalno postoje četiri faze kliničkog ispitivanja, a posle urađene treće faze se skupljaju rezultati i podnosi se dokumentacija određenim regulatornim telima. U Americi je to na primer FDA, a u Evropi - Evropska agencija za lekove. Dakle, njemu predstoji još jedna faza, a onda procena efikasnosti na što većem broju ljudi. Jer sa svakom fazom više ljudi je uključeno u istraživanje i za razliku od zdravih dobrovoljaca u prvoj fazi, već u drugoj i trećoj fazi imate već ljude sa komrbiditetima, odnosno drugim oboljenjima. Pokušava se da se stekne utisak o efektima nekog leka na što široj populaciji, koji boluju od različitih bolesti. Tako da nismo na kraju puta kada je taj lek u pitanju", objašnjava profesor farmakologije.

Foto: depositphotos/ 18percentgrey
Foto: depositphotos/ 18percentgrey

A šta je zapravo EXO-CD24 i kako funkcioniše, objašnjava prof. dr Zoran Todorović, klinički farmakolog.

"EXO-CD24 je inovativni lek protiv citokinske oluje kod kovid pacijenata. Upravo je uspešno prošao prvu i drugu fazu kliničkih ispitivanja, tako da znamo da je bio efikasan i bezbedan u maloj grupi ispitanika. Treća faza će se završiti u Izraelu do kraja 2021. Za sada, efikasnost mu je oko 90 odsto, odnosno toliko pacijenata sa teškom formom kovida moglo je da bude otpušteno iz bolnice za pet dana pošto su primali EXO-CD24. Do sada je davan odraslim hospitalizovanim pacijentima starosti između 18 i 80 godina sa pozitivnim PCR testom i teškom formom bolesti koji još nisu na mehaničkoj ventilaciji", kaže prof. Todorović i dodaje da bi lek trebalo da se inhalira jednom dnevno tokom pet dana.

Lek se, kako navodi, sastoji iz CD24 proteina, koji je ubačen u egzozome.

"Protein CD24 sprečava nastanak citokinske oluje, koja se javlja kod pet do osam odsto pacijenata sa kovidom. Direktno se inhalira, pa odmah dospeva na mesto dejstva. Egzozomi su izuzetno male vezikule koje se odvajaju "pupljenjem" sa ćelijske membrane i služe u prenosu signala između ćelija, to je kao da dve ćelije razgovaraju preko mobilne mreže. Signali su proteini i masti koje se nalaze u egzozomima, dakle njihov sadržaj. Mogu da budu korisni u dijagnostici nekih oboljenja, npr. kod maligniteta, srčane ili bubrežne slabosti, a koriste se i u terapiji", objasnio je prof. Todorović za "Kurir".

Favipiravir - samo u prvih pet dana bolesti

Pre godinu dana imali smo na raspolaganju nekoliko antiinflamatornih lekova - lekova protiv zapaljenja, nekoliko antivirusnih koji su uglavnom bili bezuspešni, i tako lečili pacijente simptomatski, rešavajući njegove simptome, nismo uticali direktno na tok bolesti, na replikaciju virusa.

U međuvremenu se, kaže, razvilo nekoliko lekova, pre svih favipiravir, koji je antivirusni lek koji se koristio protiv gripa u Japanu, Kini i Rusiji, i registrovan je za lečenje kovida u prvih pet dana bolesti. Kasnije nema razloga da se daje.

Foto: EPA-EFE/ MARKO DJOKOVIC
Foto: EPA-EFE/ MARKO DJOKOVIC

Objašnjavajući mehanizam delovanja, farmakolog Srđan Pešić napomenuo je ranije da je kao i kod svih antivirusnih lekova sličan - sprečava jedan enzim koji je bitan da se virus na RNK razmnožava, odnosno da se deli u našim ćelijama.

"Važno je da se taj lek nalazi u Srbiji u kovid ambulantama, da pacijenti mogu da ga dobiju u prvih nekoliko dana posle pojave prvih simptoma", istakao je Pešić, ukazujući da je to novina u protokolu.

Remdesivir - u teškoj fazi

Antivirusni lek remdesivir se daje pacijentima u jako teškoj fazi bolesti, kada su na kiseoničkoj potpori, ili mehaničkoj ventilaciji a daje se u bolničkim uslovima.

"Uz antivirusne lekove postoji i neki stari lek, izoprinozin - ja obično kažem to je staro vino u novoj boci, staro oružje za novog neprijatelja, lek je star 50 godina i koristi se u više od 70 zemalja, deluje antivirusno - pomaže ćelijama da sačekaju na ulaznim vratima virus i da ga odmah anulira", istakao je dr Pešić.

Osim što pomaže da se poveća broj ćelija prirodnih ubica, koje reaguju na početku, povećava i njihovu ubojitost, različite enzime, granzimi i perforini, koji mogu još bolje da unište virus i na kraju obeleže bolesnu ćeliju, da lek ne bi citotoksično ubijao ćeliju organizma, nego da deluje samo na ćelije zaražene virusom, pojasnio je doktor.

U pitanju su lekovi koji su već postojali, remdesivir se koristio u epidimiji ebole pre nekoliko godina, favipiravir za grip ranije, a izoprinozin deluje na veliki broj respiratornih virusa.

Tocilizumab sprečava citokinsku oluju

"Saznalo se da faktiri koji pokreću najteže mehanizme koji dovode do najtežih oblika bolesti - čuvena citokinska oluja, lek je tocilizumab koji praktično sprečava da se razvije ta citokinska oluja. Srbija ima i taj jek, to nije tako star lek, koristi se desetak godina", rekao je ranije farmakolog.

Foto: shutterstock/Halfpoint
Foto: shutterstock/Halfpoint

On je imunomodulatorni lek i koristio se od inflamatornih imunomodularnih bolesti, kao kod inflamatorne bolesti creva, psorijaze i drugih autoimunih bolesti, ali smo ga okrenuli, kazao je on.

Banlamilival

Jedan od lekova koji je novina je banlamilival, čuveni Trampov lek, koji sadrži gotova antitela. Pešić objašnjava da kao što organizam posle bolesti stvori antitela, postoji lek koji ima gotova antitela i ona sačekaju virus na samom ulazu, daje se na početku bolesti - skup je, ali Srbija ga ima.

Pešić kaže da nemamo magičnog leka za sada koji bi pacijenta izlečio od kovida. Inače, u svetu se izvode mnogobrojna istraživanja, više od 500 kliničkih studija, gde se testira preko 70 ili 80 što starih što novih lekova.

"Ali nisam siguran da ćemo brzo dobiti lek kreiran za novi virus, neke lekove za slične viruse modifikujemo, svetska istraživačka javnost se trudi da ih prilagodi, trudimo se da pacijentu olakšamo simptome, da ne završi na mehaničkoj ventilaciji", istakao je ranije dr Pešić za RTS.

Deksametazon

Deksametazon (Dexamethason) je sredstvo koje sprečava upale i smanjuje smrtnost osoba koje su priključene na respirator, a koje su bolesne duže od sedam dana. Nemački Institut Robert Koh (RKI) i Svetska zdravstvena organizacija (SZO) preporučuju korišćenje tog leka kod takvih pacijenata.

Deksametazon ne bi trebalo da se primenjuje kod osoba sa blagim simptomima i ne treba da se daje prebrzo.

"Ako se da pre vremena, on koči, a može i da blokira rad imunog sistema, što u nekim slučajevima dovodi do još težeg toka bolesti", objasnila je (krajem oktobra) za javni servis NDR Sandra Kizek, direktorka Instituta za medicinsku virusologiju na Univerzitetskoj klinici Frankfurt, preneo je Dojče vele.

Foto: depositphotos/sarymsakov
Foto: depositphotos/sarymsakov

Hlorokin - povučen iz protokola

Hlorokin, lek protiv malarije, a koji se masovno širom sveta, pa tako i u Srbiji, koristio u lečenju korone, u našoj zemlji nije u protokolu od oktobra meseca za lečenja tog virusa.

Iako su u početku američki, kineski, francuski i drugi ugledni stručnjaci u svetu preporučivali hlorokin i hvalili njegova dostignuća u lečenju od kovida 19, pojedina naknadna istraživanja su pokazala da ovaj lek i nije tako efikasan.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) u maju ove godine objavila je da privremeno odustaje od upotrebe hidroksihlorokina prilikom lečenja kovid pozitivnih pacijenta, a pre toga je u medicinskom časopisu "Lanset" objavljen rad koji navodi da među pacijentima koji su uzimali hidroksihlorokin i hlorikin postoji veći rizik od smrti i srčanih problema.

Prof. dr Žarko Ranković, infektolog i član kriznog štaba u Nišu, rekao je nakon povlačenja iz upotrebe da su hlorokin i SAD i zemlje EU prvobitno stavile u protokol lečenja, a da su ga kasnije skinule, jer nije bilo dokaza o njegovom efikasnom delovanju, a sama primena leka, kako navodi, nosi dosta rizika jer je toksičan za srce.

"Hlorokin je davan u skladu sa preporukama koje su postojale u tom trenutku. Kada smo dobijali algoritme za lečenje, hlorokin je ostavljan kao eventualna mogućnost, ali uz maksimalan oprez u njegovoj primeni. Nije se davao tek tako. Preporuka je bila da se mora voditi računa o njegovim negativnim efektima", objasnio je ranije dr Ranković.

Vakcina je jedini siguran lek

Ipak, svi lekovi koji se sada koriste i koji se istražuju nisu adekvatna zamena za vakcinu koja postoji na tržištu, besplatna je i potpuno bezbedna.

Da biste došli od prekliničkih istraživanja, na eksperimentalnim životinjama, do novog leka nekada prođe 10 ili 15 godina. Sve je u pandemiji ubrzalo stvari, ulaže se puno novca u istraživanje, ako svi budemo odgovrni i primimo vakcine brzo ćemo staviti pod kontrolu virus, kaže on.

"Meni je žao što je Srbija jedna od retkih zemalja u Evropi koja ima vakcine, a čini mi se sve manje ljudi koji žele da se vakcinišu. Moram da pozovem sve ljude da se vakcinišu, da bi se pomoglo ljudima u crvenoj zoni, da se malo odmore", zaključio je ranije farmakolog Srđan Pešić.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, Twitter nalogu i uključite se u našu Viber zajednicu.

strana 1 od 78 idi na stranu