Artritis - život sa ograničenjem

Udruženje obolelih od reumatskih bolesti Srbije (ORS), uz podršku Udruženja reumatologa Srbije (URES) i Udruženja roditelja i dece obolele od reumatskih bolesti (SREJA) organizovali su konferenciju za novinare u prostorijama Aerokluba u Beogradu, a podršku obolelima pružili su umetnici, muzičari i fotografi. Na konferenciji su govorili Prof. dr Nemanja Damjanov, direktor Instituta za reumatologiju i predsednik Udruženja reumatologa Srbije, Prof. dr Jelena Vojinovic, šef odseka za dečiju reumatologiju KC Niš i Prim. dr Mirjana Lapčević, predsednica Udruženja obolelih od reumatskih bolesti Srbije.

Prof. dr Nemanja Damjanov istakao je da je najvažnije ubrzati otkrivanje reumatskih oboljenja. U skladu sa tim, u proteklih godinu dana, pristupilo se dodatnim obukama lekara u primarnoj zdravstvenoj zaštiti. Prim. dr Mirjana Lapčević izjavila je da je od suštinske važnosti planiranje lečenja i da pacijenti moraju aktivno da se uključe u lečenje, da uče o svojoj bolesti, slušaju savete lekara i vode zdrav način života.

Podršku obolelima pružili su lekari, ali i umetnici: muzičari i fotografi. Kvartet čela „Mistik Cello“ koji vodi Jasmina Mima Vrbanić, čelistkinja Narodnog pozorišta, simbolično je predstavio sa kakvim se ograničenjima suočavaju oboleli od reumatoidnog artritisa. Kvartet je odsvirao poznatu kompoziciju Bokerinijev Menuet dva puta, prvi put u punom kapacitetu, a drugi put sa navučenim artritis rukavicama koje blokiraju šake i prste. Na taj način simbolično su želele da pokažu sa kakvim se ograničenjem suočavaju oboleli u svakodnevnom životu i radu do kojih dovode deformiteti šaka obolelih.

Prof. dr Nemanja Damjanov

Takođe, u Aeroklubu su bile izložene i fotografije obolelih od artritisa na kojima su vidljivi deformiteti koji im pričinjavaju probleme u svakodnevnom životu, urušavaju radnu sposobnost i smanjuju kvalitet života.

Reumatske bolesti nalaze se na prvom mestu po učestalosti među masovnim nezaraznim bolestima i obuhvataju veliki broj različitih zapaljenskih i degenerativnih oboljenja. U grupu zapaljenskih reumatskih oboljenja spadaju reumatoidni artritis, juvenilni reumatoidni artritis, psorijazni artritis, različiti tipovi spondiloartropatija i veći broj sistemskih bolesti vezivnog tkiva.

Učestalost obolevanja sve je veća u poslednjim decenijama tako da se procenjuje da od nekog od hroničnih reumatskih artritisa boluje 70 000 ljudi u Srbiji. Samo od reumatoidnog artritisa boluje čak 0,5% stanovništva, a u Srbiji to je oko 35.000 odraslih i 2000 dece. S obzirom na to da ove bolesti često pogađaju mlađu populaciju, finansijski izdaci za samo lečenje bolesti i njihovih komplikacija, a posebno za odsustvovanje sa posla i često neophodne skupe ortopedske intervencije, izrazito su veliki.

Reumatoidni artritis je autoimuna, hronična bolest (doživotna), koja najviše ugrožava zglobove šaka i stopala i dovodi do nepopravljivih oštećenja. Zglobovi su stalno upaljeni, otečeni su i bole, najčešće u toku mirovanja i noću, a karakteristična je jutarnja ukočenost koja traje duže od jednog sata. Reumatoidni artritis je sistemska bolest, što znači da pored zglobova može da zahvati i druge organe kao što su bubrezi, srce ili pluća, a kod dece čak i oči, što može dovesti do slepila. Nepredvidivog je toka i ako se na vreme ne otkrije i ne leči brzo, dovodi do invalidnosti, a direktno smanjuje očekivano trajanje života (do 20%). Žene obolevaju tri puta češće nego muškarci. Mnogi stručnjaci ovu bolest upoređuju sa višedecenijskim tamnovanjem, jer najteži bolesnici vremenom gube i radnu sposobnost i bivaju trajno vezani za kuću i život u kući.

Prim. dr Mirjana Lapèeviæ

Pacijenti pate od bolova, nemogućnosti da normalno obavljaju svakodnevne radnje i ukupan kvalitet života im se značajno smanjuje. Čak tri četvrtine novodijagnostikovanih pacijenata su u godinama kada su radno sposobni i izloženi su čestim bolovanjima, problemu nezaposlenosti ili neplaniranom prevremenom penzionisanju.

Tome treba dodati i da značajan procenat pacijenata sa reumatoidnim artritisom pokazuje znake depresije što otežava ishod bolesti i pogoršava nivoe bola. Skorašnja ispitivanja su utvrdila da 17% pacijenata sa reumatoidnim artritisom pati od depresije a gotovo polovina (48%) prijavljuje značajne simptome depresije koji utiču i na pacijenta i na njegovu okolinu.

Takođe, pacijenti sa reumatoidnim artritisom imaju povišen rizik od koronarne arterijske bolesti, infekcija i osteoporoze što sve utiče na skraćenje životnog veka. Prema poslednjim istraživanjima urađenim u Srbiji, na uzorku od 3700 bolesnika, potvrđeno je da bol najviše urušava kvalitet života obolelih, a potom briga o sebi i odsustvo socijalne komunikacije.

Ovoj populaciji naših sugrađana koji moraju živeti sa ozbiljnim ograničenjima u životu, uključujući veliki procenat mladih osoba, neophodna je pomoć cele zajednice kako bi se kvalitetnim lečenjem zaustavila ili bar smanjila aktivnost bolesti, sprečio razvoj invaliditeta, omogućilo zapošljavanje i smanjilo odsustvovanje sa posla, rano penzionisanje i poboljšao njihov kvalitet života.