Na šta trošite unesene kalorije? Stručnjaci su dali odgovor

Broj sagorelih kalorija direktno zavisi od vaše težine, pola, intenziteta vežbanja, kao i brzine metabolizma. Kao što razumete, brojke ispod su veoma proizvoljne. Međutim, naći ćete ih na većini specijalizovanih veb lokacija za izračunavanje kalorija. Veruje se da su takvi podaci prosečni, odnosno da su u našem slučaju pogodni za žene težine od 65 do 70 kilograma. Međutim, čak i ako se vaša težina razlikuje od gore navedenog, naši podaci će vam pomoći da steknete predstavu o radu vašeg tela i troškovima energije koji se javljaju tokom dana.

Na šta trošimo kalorije tokom dana?

Jutro

Kako počinje jutro? Kafom i kroasanom ili kašom na vodi sa smutijem od povrća? Ne, jutro počinje od nameštanja kreveta (35 kcal), tuširanja (10 minuta – 40 kcal), pripreme doručka (75 kcal), pranja sudova (50 kcal), šminkanja (60 kcal) sa stilizovanjem kose (141 kcal) i, naravno, biranja i isprobavana odeće (93 kcal). Ako imate psa, onda će vas šetnja sa njim koštati još 200 kcal za 40 minuta.

Put na posao takođe neće ostati bez računa. Međutim, postoji mnogo različitih opcija, pa izaberite onu koja vam je najbliža. Dakle, vožnja automobilom koštaće vas 90 kcal na sat, hodanje – 270 kcal, ali putovanje javnim prevozom je 70 kcal ako sedite, a 120 kcal ako stojite.
Na šta trošimo kalorije preko dana?

Tokom dana možemo biti uključeni u mnoge procese, od pisanja mejlova (80 kcal/sat) i razgovora telefonom (50 kcal/sat) do razgovora sa kolegama na hodniku (80 kcal/sat).

Opšte je prihvaćeno da za osmočasovni radni dan prosečan kancelarijski radnik, podložan blagom stresu, potroši oko 550 kcal. Takav posao uključuje razne papirologije, telefonske razgovore, prepisku putem mejlova i povremene šetnje do toaleta. Generalno, sasvim poznate stvari, bez ikakvog preteranog fizičkog napora.

Oni koji su zaposleni u oblasti obrazovanja ili usluga, odnosno čiji posao podrazumeva dosta kretanja i komunikacije sa drugim ljudima, mogu da potroše od 1000 kcal dnevno. Takav rad zahteva da provedete dosta vremena na nogama, morate stalno da se krećete po prostoriji i mnogo, mnogo pričate, što je, naravno, izuzetno energetski intenzivno. Plus, stres povezan sa takvim radom takođe utiče na broj sagorelih kalorija. Međutim, isto toliko dnevno mogu da potroše i oni čiji je posao vezan za kućnu negu. Čišćenje, kuvanje i briga o deci takođe spadaju u ovu kategoriju.

Tokom radnog dana, naravno, najviše „izgore“ oni čiji je rad direktno vezan za fizičku aktivnost – utovarivači, radnici, građevinari, majstori, sportisti. Ovde se već može govoriti o najmanje 2000 kalorija po radnom danu.

Takođe će biti zanimljivo primetiti koliko naš mozak sagoreva dnevno. Studije pokazuju da u odsustvu mentalnog stresa mozak sagoreva do 400-500 kcal dnevno. Ako je vaš posao povezan sa potrebom za rešavanjem određenih zadataka koji zahtevaju povećanu koncentraciju i mentalni stres, onda čestitamo: vaš mozak troši duplo više kalorija. Emocije povećavaju potrošnju energije za 10-20% – iskustva, radost, strah čine da mozak radi pojačanim intenzitetom.
Trošenje kalorija uveče

Uveče je potrošnja kalorija najmanja u toku dana, što je sasvim logično, s obzirom da na kraju dana više volimo da se odmorimo od posla, radeći opuštajuće stvari. Čitanje omiljene knjige sat vremena koštaće vas 29 kcal, a gledanje televizije 65 kcal. Zanimljivo je i da 10-15 minuta smeha može sagoreti i do 50 kalorija. Neki stručnjaci čak upoređuju 1 minut smeha sa 10 minuta fitnesa.

Dok spavamo, telo nastavlja svoj naporan rad. Za 8 sati zdravog sna, osoba može potrošiti oko 560 kcal. Međutim, takav volumen se sagoreva samo pod uslovom da legnete u krevet u opuštenom, a ne stresnom stanju, u prostoriji sa udobnom hladnom temperaturom, kao i pod uslovom da tri sata pre spavanja niste jeli ništa masno, slatko i veoma kalorično.

Svaka aktivnost, bilo aktivna ili pasivna, dovodi do trošenja energije. Manje ili više – zavisi od prirode časova i vašeg tela. Ako sebi postavite cilj da smršate, prvi korak je da analizirate svoj dan i aktivnosti. Ovo će vam pomoći da izračunate barem približan broj kalorija koje sagorevate.

Drugi korak je određivanje broja kalorija koje vam se preporučuje da dnevno unosite prema medicinskim standardima. Za svaki uzrast, težinu i visinu, ovaj iznos se izračunava pojedinačno. Za pomoć je bolje da se obratite nutricionistu koji će vam pomoći da napravite dijetu i odlučite se o vrsti hrane.

I na kraju, savetujemo vam da uključite sport u svoj raspored. Fizička aktivnost ne samo da će vam pomoći da dovedete telo u formu, već će poboljšati zdravlje i stabilizovati raspoloženje.