Gladovanje i trudnoća

Primećeno je takođe da se vrlo slična deca rađaju kod žena, koje za vreme trudnoće redovno i pravilno sprovode gladovanje, što je veoma interesantno. Pravilnom primenom gladovanja u određenom periodu trudnoće čak može da se poveća težina ploda. Sličan efekat takođe imaju trčanje, redovno vežbanje, kao i prijatna i prihvatljiva fizička aktivnost. Šta se dešava prilikom gore navedenih aktivnosti i koji je pozitivan mehanizam njihovog delovanja na organizam trudnice i ploda?

Dete dok se nalazi u utrobi da bi se moglo hraniti povezano je pupčanom vrpcom sa placentom. Placenta raste zajedno sa plodom, težine oko 600 do 700 grama za vreme rođenja. Kroz placentu se vrši razmena materija, plod uzima kiseonik i hranljive sastojke, a vraća nepotrebne. Veličina placente je takva da obezbedi minimalne potrebe deteta. Kod mirnog i sitog stanja majke, dete takođe miruje, ali, ako majka postaje fizički aktivna ili gladuje, dete počinje češće da diše. Dete takođe ne dobija dovoljno kiseonika i hranljivih sastojaka iz krvi majke i počinje da se gura i da se kreće, da bi ih dobilo više. Tako se gura oko 40 do 100 i više minuta u jednom satu u odnosu na 4 do 8 pokreta na sat u stanju mirovanja i sitosti. Ispravno kretanje vrlo snažno utiče na brži i bolji fiziološki razvoj deteta, a kasnije omogućava lakši porođaj.

Evo još podataka o pozitivnom delovanu gladovanja. Eksperiment sproveden na 65 ljudi koji su gladovali od 23 do 30 dana pokazao je sledeće: za vreme gladovanja ventilacija pluća je opala sa 8 na 5 litara, potreba za kiseonikom za 16 posto, izbacivanje ugljendioksida za 23 posto. U periodu izlaska iz gladovanja koji je takođe trajao 23 do 30 dana, ventilacija pluća porasla je do 13,8 litara u minuti. Potreba za kiseonikom porasla je za 38 posto, a eliminacija ugljendioksida za 130 posto u odnosu na zadnji dan gladovanja.

Georgije Nazarov, naturolog 

Izvor: "Zdrav život"