Ovo su rani znakovi demencije koje svi ignorišu, a nisu gubitak pamćenja

Kada se spomenu rani znaci demencije, većina ljudi prvo pomisli na gubitak pamćenja. Međutim, lekari i naučnici sve češće upozoravaju porodice da obrate pažnju na drugu kognitivnu promenu koja se može javiti ranije i proći neprimećeno na standardnim testovima koji se koriste tokom rutinskih pregleda.

Promene u pažnji kao rani simptom

U novoj knjizi neuropsihologice Andree Tejls sa Univerziteta Svonsi navodi se da promene u pažnji mogu biti česte kod različitih vrsta demencije i da se u nekim slučajevima mogu pojaviti i pre očiglednih problema sa pamćenjem.

Andrea Tejls je za Njuzvik izjavila da je pažnja delimično zanemarena kategorija jer je javnosti teže da je prepozna i opiše nego pamćenje.

"Svi znaju šta je pamćenje i mogu da opišu i prijave promene", rekla je Andrea Tejls, dodajući da, "javnost mnogo manje razume pažnju", uključujući i činjenicu da postoje različite "vrste" pažnje, baš kao što postoje i različite vrste pamćenja.

Ovaj jaz u razumevanju je važan jer je lekaru lakše reći: "Zabrinut/a sam za svoje pamćenje" nego "Mislim da imam problem sa pažnjom", pojasnila je.

Kako izgledaju problemi sa pažnjom?

Na pitanje kako bi se promene u pažnji mogle ispoljiti u svakodnevnom životu, Andrea Tejls odgovara da se u istraživanjima i dalje pokušava utvrditi kako ljudi subjektivno doživljavaju te promene. Naglasila je da problemi sa pažnjom, kao i problemi sa pamćenjem, ne znače automatski da osoba ima demenciju.

"Neki bi, na primer, mogli primetiti da su preterano rasejani, da se teško koncentrišu, da teže pronalaze predmete u pretrpanom prostoru ili da ne mogu da obavljaju dve radnje istovremeno, poput hodanja i razgovora. Drugi mogu imati probleme sa prebacivanjem pažnje sa jedne stvari na drugu, osećati promene u nivou koncentracije ili se mučiti sa planiranjem i donošenjem odluka", navela je Andrea Tejls.

Nedostaci postojećih testova

Posebno zabrinjava to što se rani problemi sa pažnjom mogu prevideti ako se skrining oslanja na alate koji su prvenstveno usmereni na pamćenje. Na primer, Mini-mentalni test (MMSE) naširoko se koristi, ali često nije dovoljno osetljiv na rane kognitivne promene i ispituje ograničen broj kognitivnih funkcija.

Andrea Tejls je takođe naglasila da se pažnja – posebno takozvana izvršna funkcija – već ozbiljno shvata u zdravstvenom sistemu, ali veruje da bi i drugim, manje poznatim aspektima pažnje trebalo posvetiti veću pažnju, naročito u ranim fazama bolesti.

Važnost rane dijagnoze i podrške

"Svest o ovakvim promenama može pomoći u ranoj dijagnozi i lečenju jer omogućava da se problemi sa pažnjom uzmu u obzir prilikom procene kvaliteta života i svakodnevnog funkcionisanja osobe", dodala je.

Bolje razumevanje problema moglo bi da pomogne porodicama da pruže ciljaniju podršku. Na primer, ako se neko muči sa pronalaženjem predmeta u neurednom okruženju, smanjenje nereda može znatno olakšati svakodnevni život.

Ako ste zabrinuti za sebe ili voljenu osobu, Andrea Tejls preporučuje razgovor sa zdravstvenim radnikom, naročito ako su promene nove, ako se pogoršavaju ili utiču na svakodnevno funkcionisanje.