Prskate kapi u nos pre spavanja, a ne možete da spavate? Ovo je odgovor

Ruski stručnjak za san upozorava da taj preparat potencijalno narušava kvalitet spavanja - a samim time usporava i oporavak od bolesti.

Tokom sezone gripa i prehlada, loš san je gotovo očekivana pojava. Zapušen nos, kašalj i opšta iscrpljenost retko idu ruku pod ruku sa mirnim spavanjem. Zato mnogi čim osete da im je nos blago zapušen odmah posežu za kapima ili sprejevima za nos - i to često baš pred spavanje, u nadi da će lakše disati i bolje se odmoriti.

Međutim, dešava se upravo suprotno: Iako disanje postane slobodnije, san ne dolazi, a noć vam prolazi u prevrtanju i čestim buđenjima.

Razlog za to mogu biti upravo ti preparati koje koristite, prenosi "Komsomoljska pravda".

• Doktor upozorava: Ibuprofen i kapi za nos uopšte nisu bezazleni
• Popularni dodatak za spavanje koji većina koristi mogao bi ozbiljno da ugrozi srce
• Zbog čega se mnogi ljudi bude oko tri ujutru?

Najčešći aktivni sastojci u ovim lekovima, fenilefrin i pseudoefedrin, deluju tako što sužavaju krvne sudove u nosnoj sluzokoži i na taj način smanjuju otok, ali njihovo dejstvo nije ograničeno samo na nos. Ove supstance istovremeno aktiviraju simpatički nervni sistem - deo nervnog sistema koji priprema telo za stresne situacije i pokreće poznatu reakciju "bori se ili beži".

Zbog toga organizam, umesto da se umiri pred spavanje, ulazi u stanje povećane pripravnosti. Rad srca može da se ubrza, krvni pritisak da poraste, a mozak ostaje "budan", čak iako ste fizički umorni. Tada dobijete plitak i isprekidan san, sa čestim buđenjima, a ujutru se osećate kao da se niste zaista odmorili.

Isti aktivni sastojci ne nalaze se samo u sprejevima i kapima za nos, već i u brojnim tabletama i praškovima protiv prehlade i alergija.

Kada se takvi lekovi uzimaju u večernjim satima, rizik od problema sa snom dodatno raste, jer se njihov stimulativni efekat poklapa sa periodom kada bi telo prirodno trebalo da usporava.

Shutterstock/Lysenko Andrii

Sve što remeti prirodnu strukturu sna može dovesti ne samo do nesanice, već i do povećane mišićne napetosti i narušenih faza spavanja, upozorava stručnjak za psihijatriju i medicinu spavanja dr Aleks Dimitrijev. On podseća da sličan efekat imaju i neke uobičajene supstance, poput alkohola, ali i pojedini antidepresivi i sedativi, koji na prvi pogled deluju umirujuće, a zapravo kvare kvalitet sna.

Zato je važno pažljivo čitati uputstva za lekove, naročito deo o neželjenim efektima. Poremećaji spavanja su često jasno navedeni, ali se lako previde. Ukoliko je moguće, nazalne sprejeve i preparate koji sadrže stimulativne supstance bolje je koristiti tokom dana, a ne pre odlaska u krevet.

Ako vam je nos zapušen uveče, kao blaža alternativa mogu poslužiti fiziološki rastvor, ispiranje nosa ili ovlaživač vazduha u spavaćoj sobi. Sve to mogu biti rešenja koja olakšavaju disanje, a ne remete san.