Planirate planinarenje ili skijanje? 10 saveta kako da izbegnete visinsku bolest

Visinska bolest javlja se kada se pritisak vazduha i nivo kiseonika smanje, što organizmu teško pada, a simptomi mogu da variraju od blage vrtoglavice i glavobolje do ozbiljnijih i opasnih stanja poput edema mozga ili pluća.

Dobra vest je da se visinska bolest može sprečiti ili ublažiti ako se telo postepeno prilagodi promenama u pritisku i kiseoniku.

Donosimo 10 praktičnih saveta za skijaše, snoubordere i sve ljubitelje zimskih planina.

1. Aklimatizacija je ključ

Najvažniji način prevencije visinske bolesti jeste spor i postepen uspon. Što brže stignete na veću nadmorsku visinu, veća je verovatnoća da ćete osetiti simptome.

Ako planirate skijanje ili planinarenje u zimskim planinama, stručnjaci preporučuju postepeni uspon kroz nekoliko dana. Spavajte na nižoj nadmorskoj visini i napravite dan ili dva pauze na svakih 600 metara uspona.

2. Ugljeni hidrati za energiju

Na većim nadmorskim visinama telo troši više energije, pa su ugljeni hidrati glavni izvor snage. Redovni obroci bogati ugljenim hidratima pomažu u održavanju energije tokom zimskih aktivnosti.

Birajte lako prenosive i hranljive opcije poput:

• hleb
• žitarice
• granola
• med
• napici sa ugljenim hidratima i elektrolitima

Oni pomažu u održavanju energije i smanjuju šanse za razvoj visinske bolesti.

3. Izbegavajte alkohol

Alkohol otežava prilagođavanje organizma visini i povećava rizik od dehidracije. Tokom zimskih putovanja u planine preporučuje se da izbegavate alkohol bar prvih nekoliko dana nakon dolaska na visinu iznad 2.400 metara.

4. Hidratacija

Na većim nadmorskim visinama, hladan i suv vazduh dodatno dehidrira organizam. Ciljajte na unos oko pet čaša vode od po 240 ml pre dolaska na visinu i tokom boravka tamo.

Prekomerno unošenje tečnosti nije potrebno, ali adekvatan unos pomaže u prevenciji simptoma nalik visinskoj bolesti.

5. Odmor tokom aktivnosti

Dovoljno odmora omogućava telu da se prilagodi manjoj količini kiseonika. Prilikom skijanja ili planinarenja zimi, zastanite i odmorite se dan ili dva svakih 600 metara uspona iznad 2.400 metara.

Planirajte dane na skijanju sa pauzama i minimalnim fizičkim naporom kako biste dali organizmu priliku da se bolje prilagodi visini.

6. Spavajte na nižoj nadmorskoj visini

Manji nivo kiseonika može da naruši kvalitet sna. Ako planirate višednevni boravak na skijalištu iznad 2.600 metara, razmislite o tome da spavate ispod 2.300 metara ako je moguće — to olakšava aklimatizaciju.

7. Dodatni kiseonik

Prenosni kanistri sa kiseonikom mogu ublažiti simptome blage visinske bolesti tokom zimskih aktivnosti. Korišćenje kiseonika sat vremena može biti veoma efikasno, posebno tokom spavanja ili u slučaju pojave simptoma.

8. Lekovi

Lekovi poput acetazolamida ili deksametazona često se propisuju preventivno pre i tokom boravka na većim visinama. Oni pomažu crvenim krvnim zrncima da efikasnije transportuju kiseonik i smanjuju simptome visinske bolesti.

9. Prenosive hiperbarične vreće (Gamow vreće)

Ove vreće omogućavaju brzo smanjenje "osećaja visine" i koriste se za lečenje težih slučajeva. Vreća se naduvava i povećava pritisak unutar nje, simulirajući silazak na oko 1.800 metara nadmorske visine.

Namenjena je hitnim situacijama i zahteva obuku, pa je idealna za spasilačke službe ili ozbiljnije ekspedicije.

10. Hitno spuštanje u slučaju teških simptoma

Ako se pojave simptomi poput jakog umora, gubitka koordinacije, otežanog disanja ili promene boje kože, važno je odmah se spustiti na nižu nadmorsku visinu i potražiti medicinsku pomoć.

Vrste visinskih bolesti

• Akutna planinska bolest (AMS) – najčešći oblik, blagi do umereni simptomi
• Visinski cerebralni edem (HACE) – redak, ozbiljan; može dovesti do kome u roku od 12–24 sata ako se ne leči
• Visinski plućni edem (HAPE) – ozbiljno i potencijalno životno ugrožavajuće stanje

Neke osobe mogu imati samo visinsku glavobolju bez drugih simptoma.

Simptomi uključuju:

• vrtoglavicu
• umor
• glavobolju
• mučninu i povraćanje
• gubitak apetita
• ubrzan rad srca
• otežano disanje
• poremećaj sna

Simptomi zavise od brzine uspona i intenziteta fizičkog napora.

Znakovi hitnog stanja

HACE i HAPE mogu biti životno opasni. Simptomi uključuju:

• plavkastu ili bledunjavu kožu
• stezanje u grudima
• zbunjenost
• pospanost
• ekstremni umor
• gubitak koordinacije
• otežano disanje čak i u mirovanju

Ako se pojave ovi simptomi, odmah se spustite i primenite kiseonik i druge medicinske mere.

Uzroci i faktori rizika

Rizik zavisi od genetike, brzine i visine uspona i fizičke spremnosti. Veći rizik imaju osobe koje:

• brzo stižu na visinu
• imaju anemiju ili hronične bolesti pluća, srca ili nervnog sistema
• konzumiraju alkohol ili druge supstance
• već su imale visinsku bolest
• žive na nivou mora

Trudnicama se ne preporučuje spavanje iznad 3.000 metara bez saveta lekara.

Trajanje i lečenje

Blagi oblici visinske bolesti često nestaju sami od sebe u roku od 1–3 dana dok se telo prilagođava. Ibuprofen i odmor mogu da ublaže tegobe. Ozbiljni oblici zahtevaju spuštanje i medicinsku intervenciju.

Korišćenje kiseonika i preventivnih lekova najefikasnije je kada se primenjuje pre pojave simptoma ili odmah nakon njihovog nastanka.