Otkriveno odakle je krenula epidemija ebole? Isto se dogodilo pre 10 godina

Veruje se da su se volonteri zarazili ebolom 27. marta dok su u provinciji Ituri, žarištu aktuelne epidemije, radili na projektu koji nije bio povezan sa tim virusom. Iako se u to vreme ebola, izazvana sojem Bundibugyo, već širila provincijom Ituri, izbijanje zaraze još nije bilo prepoznato.

Svetska zdravstvena organizacija (SZO) u nedelju je objavila da je u DR Kongu evidentirano više od 900 slučajeva sumnje na ebolu, od kojih je 101 potvrđen, dok je tamošnje ministarstvo zdravlja dan ranije izvestilo o 204 smrtna slučaja.

Za više od 900 osoba veruje se da su zaražene hemoragijskom groznicom ebole u Demokratskoj Republici Kongo, objavio je u nedelju uveče generalni direktor Svetske zdravstvene organizacije (SZO) Tedros Adhanom Gebrejesus.

Volonteri Crveni krst među prvim su poznatim žrtvama epidemije ebole u Demokratskoj Republici Kongo, koja je do sada odnela više od 170 života i izazvala preko 750 sumnjivih slučajeva zaraze. Istovremeno, u susednoj Ugandi potvrđena su tri nova slučaja, pa je broj zaraženih porastao na pet.

"Kako jačaju napori nadzora u sklopu borbe protiv ebole u DR Kongu, do danas je identifikovano više od 900 sumnjivih slučajeva, od kojih je 101 potvrđen", napisao je generalni direktor SZO na mreži X, ne navodeći broj umrlih.U poslednjem bilansu objavljenom u subotu, ministarstvo zdravlja DR Konga navelo je da je epidemija izazvala 204 smrtna slučaja među 867 sumnjivih slučajeva.

Zemlja je 15. maja proglasila epidemiju bolesti ebole izazvane virusom Bundibugyo, za koji trenutno ne postoji ni vakcina ni specifičan lek, a stopa smrtnosti može dostići 50 odsto. SZO je proglasila međunarodnu zdravstvenu uzbunu.

Tanjug/AP Photo/Dirole Lotsima Dieudonne

Ebola je u poslednjih 50 godina u Africi odnela više od 15.000 života, uz stopu smrtnosti koja se, prema SZO, kretala između 25 i 90 odsto.

SZO je još 17. maja proglasio ebolu u DR Kongu i Ugandi međunarodnom zdravstvenom pretnjom. Afrički centar za kontrolu i prevenciju bolesti upozorio je da je još deset afričkih zemalja u riziku od širenja epidemije: Angola, Burundi, Centralnoafrička Republika, Republika Kongo, Etiopija, Kenija, Ruanda, Južni Sudan, Tanzanija i Zambija.

Ebola je zarazna tropska bolest čiji je uzročnik istoimeni virus otkriven 1976. godine. Postoji šest sojeva virusa, među kojima je i Bundibugijo, uzročnik aktuelne epidemije. Taj soj otkriven je 2007. godine u Uganda i do sada je izazvao dve epidemije, sa stopom smrtnosti između 30 i 50 odsto.

Kao i ostali sojevi ebole, Bundibugijo se prenosi kontaktom sa krvlju i drugim telesnim tečnostima, a može izazvati simptome slične gripu, povraćanje i dijareju, a zatim unutrašnje i spoljašnje krvarenje, otkazivanje bubrega i jetre, pa čak i smrt. Za ovaj soj ebole trenutno ne postoje ni vakcina ni efikasna terapija.

Prema podacima SZO, postoje dokazi da se virus Bundibugijo neprimećeno širi već oko dva meseca u provinciji Ituri na severoistoku DR Konga, u blizini granice sa Ugandom i Sudanom. Epidemiolozi zato smatraju da je stvarni broj zaraženih znatno veći od zvanično potvrđenih slučajeva.

Na osnovu stopa smrtnosti iz prethodnih epidemija izazvanih sojem Bundibugijo i potvrđenih smrtnih slučajeva u trenutnoj epidemiji, broj zaraženih bi već sada mogao premašiti 900, pokazuje studija modeliranja koju su sproveli epidemiološkinja Rut Mekabe i njene kolege sa Imperial College London.

Ipak, zbog brojnih nepoznanica, procenjuje se da bi broj slučajeva mogao da pređe i hiljadu. Jedna od najvećih nepoznatih jeste brzina širenja zaraze, što bi moglo da ukaže na to kada je epidemija zapravo počela i koliko bi mogla da postane ozbiljna.

"Posebno je važno dopremiti resurse u region i pomoći ljudima u pogođenim područjima kako bi se sprečilo dalje širenje zaraze i novi smrtni slučajevi", rekla je Rut Mekabe za Nature.

Kako je epidemija ebole izbila u provinciji Ituri još nije poznato, ali naučnici sumnjaju na voćne slepe miševe. Oni predstavljaju prirodni rezervoar virusa ebole i široko su rasprostranjeni u toj oblasti. I prethodne epidemije, uključujući i najsmrtonosniju između 2014. i 2016. godine, kada je umrlo više od 11.300 ljudi od ukupno 28.600 zaraženih, povezivane su sa prenosom virusa sa slepih miševa na druge životinje ili ljude.