Jedan čovek – 100 dronova

Studija je pokazala da jedna osoba može da nadzire autonomne kopnene i leteće dronove, a da pri tome nije izložena prevelikom radnom opterećenju.

OSU-ovi podaci predstavljaju značajan korak ka efikasnom i ekonomičom korišćenju rojeva dronova u različite svrhe, od gašenja požara u divljini, preko isporuke pošiljki pa do odgovora na katastrofe u urbanim sredinama.

"U SAD-u još uvek nema mnogo dronova koji obavljaju dostave, ali postoje kompanije koje ih koriste u drugim zemljama. Poslovno gledajući, ima smisla rasporediti dronove za dostavu u velikom obimu, ali za nadzor velikog broja tih dronova će biti odgovorna jedna osoba. Ne kažem da je naš rad konačno rešenje koje pokazuje da je sve u redu, ali on predstavlja prvi korak prema prikupljanju dodatnih podatka kako bi se realizovao takav sistem", izjavila je Džuli A. Adams s OSU-a.

Studija je razvijena iz programa Offensive Swarm-Enabled Tactics (OFFSET) američke Agencije za napredna istraživanja u oblasti odbrane (DARPA). Stoga nema sumnje da bi se sistem koristio i u vojne svrhe.

Istraživači su rasporedili rojeve koji su se sastojali od najviše 250 autonomnih dronova, odnosno dronova s više propelera i kopnenih rovera kako bi prikupljali informacije u gradskim sredinama gde zgrade ometaju liniju vidljivosti i satelitsku komunikaciju.

Foto: Shutterstock/PHOTOCREO Michal Bednarek

"Projekat je zahtevao korišćenje standardnih tehnologija i razvoj autonomije potrebne da bi ih koristila jedna osoba nazvana komandant roja. Taj rad je zahtevao i razvoj ne samo potrebnih sistema i softvera, nego i korisničkog interfejsa koji bi komandantu roja omogućio da koristi ove kopnene i vazdušne sisteme", rekla je Adams.

Kompanija Smart Information Flow Technologies je pomogla da se razvije interfejs virtuelne realnosti pod nazivom I3, koji omogućava komandantu da kontroliše roj.

Ideja je da komandant roja može da odabere scenario koji će dronovi izvesti, ali on može da napravi mala prilagođavanja. Objektivni podaci obučenih komandanata rojeva pokazali su da jedan čovek može da primeni ove sisteme u izgrađenim okruženjima, što ima veoma široke implikacije izvan ovog projekta, dodala je Adams.

Tokom studije su komandanti davali informacije o opterećenju i nivou stresa na svakih 10 minuta tokom svake višednevne terenske vežbe kako su uvođeni dodatni dronovi.

Više od 100 dronova je korišćeno za procenu opterećanja komandanta tokom završne terenske vežbe. Fiziološki senzori su unosili informacije u algoritam, koji je procenio radno opterećenje na osnovu nivoa senzornih kanala i ukupnog radnog opterećenja.

"Radno opterećenje komandanata roja je često prelazilo prag preopterećenja, ali na samo nekoliko minuta. Komandant je ipak uspevao da uspešno završi misije, često u izazovnim uslovima temperature i vetra", zaključila je Adams.