Težak 13 tona i koštao je milione: Pre 75 godina, ova "zver" je promenila svet zauvek

Iako danas nosimo procesore neverovatne snage u džepu, pre sedam i po decenija, 31. marta 1951. godine, ispisana je istorija modernog računarstva isporukom prvog UNIVAC I modela.

Dok su rani računari poput ENIAC-a bili rezervisani isključivo za vojne svrhe i kompleksne laboratorijske proračune, UNIVAC I (Universal Automatic Computer) postao je prvi računar koji je bio namenjen poslovnoj i administrativnoj upotrebi. Prvi primerak isporučen je Američkom birou za popis stanovništva (U.S. Census Bureau), čime je zvanično otvorena era komercijalnog računarstva.

UNIVAC I nije bio samo "digitalni kalkulator". Pažnju svetske javnosti privukao je 1952. godine kada je, koristeći samo 1% uzorka glasova, tačno predvideo ubedljivu pobedu Dvajta Ajzenhauera na predsedničkim izborima u SAD. U vreme kada su ankete prognozirale tesnu trku, računar je pokazao moć obrade podataka koju ljudski mozak jednostavno nije mogao da isprati.

Iz današnje perspektive, tehničke karakteristike ovog giganta deluju kao naučna fantastika iz prošlog veka:

Težina: Neverovatnih 13 tona.

Brzina: Obavljao je oko 1.905 operacija u sekundi.

Memorija: Koristio je živine cevi za čubanje podataka koje su mogle da skladište oko 1.000 reči (približno 12 kilobajta).

Cena: Prvi modeli koštali su između 1,2 i 1,5 miliona dolara.

Ovaj sistem je bio prvi koji je umesto bušenih kartica koristio magnetne trake, što je dramatično ubrzalo unos podataka. Ukupno je proizvedeno 46 primeraka, a poslednji je isključen tek 1970. godine.

UNIVAC I je postavio temelje kompanijama kao što je IBM i definisao kako će izgledati interakcija između biznisa i tehnologije. Bez ovog "čeličnog diva", današnji svet velikih podataka (Big Data) verovatno ne bi postojao.