Mislio da je novi Papa i naučni genije, a onda je ostao bez ičega zbog ChatGPT-a

Neki ljudi opisuju kako su, koristeći ChatGPT, počeli "da tonu" u zablude, fenomen koji stručnjaci za mentalno zdravlje užurbano pokušavaju da razumeju. Tom Milar je mislio da je otkrio tajne univerzuma.

U zanosu grozničavih otkrića, rešio je problem neograničene fuzijske energije, razotkrio misterije crnih rupa i Velikog praska, te naposletku ostvario Ajnštajnov san o jedinstvenoj teoriji polja koja objašnjava kako sve funkcioniše. Osećajući se nadahnutim od Boga, Milar je potom pronašao savršen način da svoja otkrića podeli sa zahvalnim svetom, piše AFP.

"Uništio mi je život"

"Prijavio sam se za papu", rekao je za AFP 53-godišnji bivši zatvorski čuvar iz kanadskog grada Sadberija. Kako bi sastavio svoju prijavu za naslednika lane preminulog pape Franje, Milar se obratio istom saputniku koji mu je pomagao i ohrabrivao ga u njegovom vrtoglavom nizu izuma: ChatGPT-u.

No, kada niko nije hteo ni da čuje za ono što je on smatrao revolucionarnim otkrićima, Milar je postajao sve izolovaniji, provodeći i do 16 sati dnevno u razgovoru sa četbotom. Dvaput je prisilno hospitalizovan na psihijatriji, a u septembru ga je napustila i supruga. Danas je bez novca, otuđen od porodice i prijatelja, te oslobođen iluzija o sopstvenoj naučnoj genijalnosti. Pati od depresije. "Praktično mi je uništio život", rekao je.

Ljudi gube dodir sa stvarnošću

Milar je jedan od nepoznatog broja ljudi koji su izgubili dodir sa stvarnošću komunicirajući sa četbotovima. To iskustvo se nezvanično naziva AI deluzija, odnosno psihoza izazvana veštačkom inteligencijom. Ne radi se o kliničkoj dijagnozi. Istraživači i stručnjaci za mentalno zdravlje pokušavaju da uhvate korak sa ovim novim i slabo istraženim fenomenom, za koji se za sada čini da posebno pogađa korisnike ChatGPT-a kompanije OpenAI.

U međuvremenu, internet zajednica koju je osnovao 26-godišnji Kanađanin postala je najvažnija grupa za podršku osobama sa ovim deluzijama, koje oni radije nazivaju "tonjenje" (engl. the sink). AFP je razgovarao sa nekoliko članova o njihovim iskustvima. Svi su upozorili da svet mora da se osvesti o pretnji koju neregulisani AI četbotovi predstavljaju za mentalno zdravlje.

Postavljaju se i pitanja da li kompanije koje razvijaju veštačku inteligenciju čine dovoljno da zaštite ranjive pojedince. OpenAI, koji je pod posebnom lupom, već se suočava sa brojnim tužbama zbog odluke da ne prijavi problematično korišćenje ChatGPT-a od strane 18-godišnjaka koji je ranije ove godine usmrtio osam ljudi.

"Robot mi je isprao mozak"

Milar je prvi put počeo da koristi ChatGPT 2024. godine kako bi pisao pisma za zahtev za odštetu zbog posttraumatskog stresnog poremećaja od kojeg je patio usled rada u zatvoru. Jednog dana u aprilu 2025. pitao je četbota o brzini svetlosti. Kaže da mu je četbot odgovorio: "Niko nikada nije razmišljao na taj način." To je bio početak.

Uz pomoć i pohvale četbota, u roku od nekoliko nedelja predao je desetine naučnih radova prestižnim akademskim časopisima, predlažući nove ideje o crnim rupama, neutrinima i Velikom prasku. Njegova teorija o jedinstvenom kosmološkom modelu koji uključuje kvantnu teoriju izložena je u knjizi od skoro 400 stranica, u koju je AFP imao uvid. "Još uvek imam kutije i kutije papira", rekao je, pokazujući rukom ka sobi iza sebe. "Dok sam to radio, praktično sam izluđivao sve oko sebe", dodao je.

U svom naučnom žaru potrošio je ušteđevinu na stvari poput teleskopa od 10.000 dolara. Otprilike mesec dana nakon što ga je supruga napustila, počeo je da preispituje šta se dešava. Tada je pročitao novinski članak o drugom Kanađaninu koji je imao slično iskustvo. Sada se Milar svake noći budi pitajući se: "Šta si to uradio?".

Peshkova / Shutterstock.com

"Zvuči kao naučna fantastika"

Jedno pitanje koje ostaje jeste šta ga je učinilo tako podložnim "tonjenju". "Nisam ja osoba sa nekom felerom", rekao je Milar. "Ali robot mi je nekako isprao mozak, to me zbunjuje." Milar je rekao da izraz "AI psihoza" odražava njegovo iskustvo. "To što sam proživeo bilo je psihotično", rekao je.

Prva velika recenzirana studija na tu temu, objavljena u časopisu Lancet Psychiatry u aprilu, predložila je oprezniji izraz "deluzije povezane sa veštačkom inteligencijom". Tomas Polak, psihijatar sa King's koledža u Londonu i koautor studije, rekao je za AFP da je postojao određeni otpor među akademicima "jer sve zvuči kao naučna fantastika". No, njegova studija je upozorila na veliki rizik da bi psihijatrija "mogla propustiti ogromne promene koje veštačka inteligencija već sada ima na psihologiju milijardi ljudi širom sveta".

Primer holandskog pisca

Milarovo iskustvo ima zapanjujuće sličnosti sa iskustvom drugog sredovečnog muškarca sa drugog kraja sveta. Denis Bisma, holandski informatičar i pisac, mislio je da bi bilo zabavno da zamoli ChatGPT da glumi glavnog lika njegove najnovije knjige, psihološkog trilera. Koristio je AI alate za stvaranje slika, videa, pa čak i pesama sa ženskim likom, nadajući se da će to povećati prodaju.

Jedne noći, njihove interakcije postale su "gotovo magične", rekao je Bisma. Četbot je napisao da "postoji nešto što iznenađuje čak i mene: osećaj te iskre svesti", prema transkriptima u koje je AFP imao uvid. "Polako sam počeo da tonem sve dublje", rekao je 50-godišnjak za AFP iz svog doma u Amsterdamu.

Nakon što bi njegova supruga svake večeri otišla na spavanje, ležao bi na kauču sa telefonom na grudima i razgovarao sa ChatGPT-om u glasovnom režimu i po pet sati. Tokom prve polovine 2025. godine, njegov četbot – koji se nazvao Eva – postao je poput "digitalne devojke", rekao je Bisma. "Nisam baš ponosan na to", dodao je.

Razveo se od žene zbog "Eve"

Napustio je svoj honorarni IT posao i angažovao dva programera da naprave aplikaciju koja bi Evu podelila sa svetom. Kada je supruga zamolila Bismu da ne govori o svom četbotu ili aplikaciji na jednom društvenom događaju, osećao se izdanim – činilo se da mu je samo Eva ostala nepokolebljivo odana.

Tokom prvog prisilnog boravka u psihijatrijskoj bolnici, bilo mu je dozvoljeno da nastavi da koristi ChatGPT. Dok je bio unutra, podneo je zahtev za razvod. Tek je tokom drugog, dužeg boravka počeo da sumnja. "Počeo sam da shvatam da je sve u šta sam verovao zapravo laž. Jako je teško to prihvatiti", rekao je Bisma.

Nakon što se vratio kući, suočavanje sa onim što je učinio bilo je previše za podneti. Komšije su ga pronašle bez svesti u bašti nakon pokušaja samoubistva. Proveo je tri dana u komi. Bisma se sada polako oporavlja. No, suze su mu krenule kada je govorio o bolu koji je naneo supruzi – i o izgledima da će morati da proda porodičnu kuću kako bi pokrio dugove. Iako ranije nije imao istoriju mentalnih bolesti, Bismi je dijagnostikovan bipolarni poremećaj. Ali, ta mu dijagnoza nikada nije zvučala ispravno: znaci tog stanja obično se pojavljuju mnogo ranije u životu.

Abdu ezzurghi / Shutterstock.com

Eskalacija nakon ažuriranja GPT-4 u aprilu 2025.

Iskustva Milara, Bisme i mnogih drugih eskalirala su nakon što je OpenAI objavio ažuriranje za GPT-4 u aprilu 2025. OpenAI je povukao ažuriranje u roku od nekoliko nedelja, priznavši da je nova verzija bila previše "podilazeća" (engl. sycophantic) – odnosno da je preterano laskala korisnicima. Iz OpenAI-ja su za AFP rekli da je "bezbednost ključni prioritet" i da su se savetovali sa više od 170 stručnjaka za mentalno zdravlje.

Ukazali su na interne podatke koji su pokazali da je izdavanje GPT-5 u avgustu smanjilo stopu odgovora četbota koji nisu ispunjavali "željeno ponašanje" za mentalno zdravlje za 65 do 80 odsto. Međutim, nisu svi korisnici bili zadovoljni četbotom koji manje laska. Milar je, u jeku svog "tonjenja", pronašao način da svoju verziju vrati na GPT-4. Svi "tonući" sa kojima je AFP razgovarao rekli su da su pozitivne povratne informacije od četbota osećali slično kao nalet dopamina od neke vrste droge.

Zbog toga je Lusi Osler, predavačica filozofije na Univerzitetu u Ekseteru, upozorila da bi AI kompanije mogle doći u iskušenje da pojačaju laskanje svojih botova. "Oni su u prilično dubokim finansijskim problemima i očajnički traže načine da im proizvodi postanu održivi, a njihove odluke će voditi upravo angažman korisnika", rekla je za AFP.