Miracolo

Ili kako je to i sam Italijan posle meča rekao, "miracolo, miracolo". Pustinjsko čudo.

Kao na Dalijevoj slici Iskušenje Svetog Antonija.

To je ona čuvena slika slonova na paukovim nogama, koji nose ogroman teret kroz pustinju. I sve je to priviđenje Svetog Antonija koji se od vizija brani krstom.

Ali ovaj poraz, nažalost, nije bio priviđenje. 

Nosi li i Novak neki ogroman teret? Teško je reći, ali da u prva tri meseca ove sezone ne ide kako želi, ne ide. I to je i sam priznao. Kao da igra sa okovima oko zglobova.

Po znacima viđenim na terenu jasno je da u tenisu odavno nema čuda. Tenis ima dve strane, ili igrate dobro u datom momentu ili gubite. Brojevi u opisu pozicije igrača na listi ne moraju nužno da imaju značaj.

Navikli smo od Novaka da igrače iza stotog mesta na svetskoj listi naprosto "pojede za doručak", da je to za njega lakši trening u ranim fazama turnira, priprema za veća iskušenja koja dolaze.

Toga više nema. Svaki meč od sada može da bude pravi izazov.

Pobeđivati se može samo ako ste u formi, u ritmu mečeva, ako imate određeni kontinuitet. Novak ga trenutno nema. Ekvidistanca u odnosu na onaj poraz od Nardijevog zemljaka Sinera, pod nebom Melburna, iznosila je punih pet nedelja. Previše da bi sve išlo tako glatko. 

Još u meču sa Vukićem videla su se određena "štucanja" u igri broja jedan, neprilagođenost sporim uslovima, a pustinja je pustinja, ćudljiva. Dan ranije je bilo mirnije, protiv Nardija vetrovitije. Svaki detalj može da utiče, ako niste na to potpuno spremni.

Uostalom, i sam Novak je podvukao da nije na svom najboljem nivou. Da jednostavno i dalje traži sebe.

"Nisam igrao pet ili šest nedelja, ne mogu da kažem da sam na turnirima kao drugi momci. Ovde i u Majamiju nisam igrao pet godina. Poslednje dve godine nisam mogao da igram Sanšajn dabl, a želeo sam. Drugačije je, ali nije bila greška doći ovde. Želeo sam da dođe i uživam u Indijan Velsu i Majamiju", rekao je posle poraza od Nardija.

I tu ima istine, jer Novak je nekako, spletom okolnosti, izgubio i virtuelno i fizički tu nit sa prolećem u Americi, sa suncem Kalifornije i Floride. Otuda, iz ovog poraza ne treba čitati previše, jer je on došao kao prirodna posledica odsustva sa terena.

Jedno je trenirati, drugo igrati takmičarske mečeve. Kada ste blizu 37. životnog podeljka, sve je dvostruko teže nego kada ste bili u dvadesetim. I trenirati, i udarati po loptici i tražiti voljni momenat. I juriti rekorde. Drugi horizonti su na vidiku, eho slave je sve dalji. 

Još kada znate da ste, podižući tenisku igru na najviši mogući nivo u protekle dve decenije, podigli nesvesno lestvicu i samom sebi, u tim finalnim godinama karijere, onda posebno nije lako.

Dolaze mlađi, spremniji, treniraniji, oni koji su učili gledajući vas, upijajući svaku vašu inovaciju, svaki vaš potez.  Kao Luka Nardi, na čijem zidu pored kreveta visi Novakov poster.

Imate čitave timove stručnjaka koji se bave proučavanjem podataka, nema više tajni, nema ničeg sakrivenog. Svaki detalj se analizira iz svih uglova i traže se slabosti. Sve je više i onih koji te podatke dele, posebno ako je u pitanju izazov kakav predstavlja igrati sa najboljim na svetu.

Šta posle ovoga? Nema mnogo mudrolije. Oduvati pustinjsku prašinu sa sebe, spakovati se, krenuti na put za Floridu. Trenirati žestoko i igrati mečeve. Iznova i iznova. Da bi se izbrusila forma do maja i do odbrane krune u Parizu.

Novak je protiv Nardiija, ironijom sudbine, osvojio poen više (93–92), ali je imao duplo manje vinera (17–34).

Novak je posle pobede nad Vukićem u drugom kolu i sam rekao da će "biti potrebno vremena da skine rđu".

Ako neko zna koji antikoroziv je najbolji, onda je to svakako Novak, sa toliko iskustva iza sebe.

Baš zato što ostatak 2024. nosi velike izazove i prioritete koje je sebi zacrtao, moraće da što pre detektuje zašto je za delić sekunde sporiji, za koji atom igre defanzivniji. Jer i drugi rade na tome da mu zadaju udarac. 

Kako to reče nekada Pit Sampras: "Kada ste broj jedan, uvek na leđima nosite nevidljivu metu".

Sofascore