Branislav Knežević: "Osećali smo da mnogo potcenjuju Želju, Pastore me vodio sa sobom u Španiji"

Igrala je Dizelka atraktivno, i uspela da zajedno sa tim napravi rezultat, ali i da izbaci plejadu igrača od kojih može finansijski da profitira u budućnosti.

Jedan od motora ovog uspeha je bio Branislav Knežević. Iako ima tek 23 godine, vezista je poznato lice u našem fudbalu, pošto se o njemu naširoko pričali pre pet godina kada je nosio dres Mačve i važio za velikog talenta.

• Koković pred Novi Pazar: "Da se unapredimo za leto" VIDEO
• Čelnici Železničara: "Ovo je samo početak"
• Pančevo slavi – Železničar obezbedio Evropu

Oni koji ga dobro poznaju i izbliza su videli njegove kvalitete, bez problema mogu da kažu da je bio pluća tima iz Pančeva, jer je "jeo" kilometre svaku utakmicu, pojavljivao se i u svom i u protivničkom kaznenom prostoru, i umeo je za to da bude nagrađen.

Ako ga na terenu možete videti svuda, van zelene površine je totalno drugačiji. Nenametljiv, malo i povučen, ali kada se otvori, ima i te kako šta da kaže. U razgovoru za B92.sport, vezista se dotakao aktuelnog momenta i plasmana u Evropu, saradnje sa Radomirom Kokovićem, epizode u Elčeu...

"Iskreno, mislim da je sve ovo došlo kao posledica ozbiljnog rada i procesa kroz koji smo prošli. Naravno da je uspeh veliki, svi smo srećni, ali nekako smo od početka verovali u ono što radimo. Nismo gledali kratkoročno, već smo pokušavali da iz dana u dan budemo bolji. Fudbal ide dalje, karijera ide dalje i sada je važno da pokažemo odgovornost i nastavimo da radimo još jače kako bismo iz godine u godinu ponavljali ovakve rezultate", počeo je Knežević intervju za naš portal.

U situaciji gde ispadaju četiri ekipe, i gde su se klubovi mahom oslanjali na to kako da opstanu, Železničar, koji je prethodne dve sezone proveo u plej-autu, je iskočio i uhvatio evropsku kartu.

"Ove sezone smo za mnoge bili anonimusi, dosta igrača niko nije poznavao, ali smo napravili ozbiljnu priču i sada nas svi drugačije gledaju. Biće veći pritisak, protivnici će se ozbiljnije pripremati za nas, ali to je normalno. I ove godine smo imali osećaj da nas mnogi potcenjuju, a mi smo verovali da smo jedna od najboljih ekipa u ligi. Sada će biti drugačije, ali spremni smo za to. Mi se nikada nismo opterećivali tabelom i konkretnim ciljevima u tom smislu. Fokus je bio samo na tome da budemo bolji nego juče i da svaku sledeću utakmicu odigramo bolje od prethodne. Kako su dolazile dobre igre i pobede, počeli smo da shvatamo da možemo da se borimo za ozbiljne stvari. U klubu su prvo bili presrećni kada smo obezbedili plej-of, a onda je došla i Evropa."

Bilo je sjajnih pobeda poput one protiv Partizana, ali i teških poraza, na primer od Crvene zvezde na stadionu Rajko Mitić.

"Mislim da smo pokazali da smo ozbiljna ekipa. I protiv večitih smo igrali dobro, pobedili Partizan, remizirali sa Zvezdom, dobili Vojvodinu… Mislim da smo dokazali da zaslužujemo mesto gde smo završili. Prelomni trenutak je bez premca bila pobeda protiv Partizana u Humskoj. Tada smo shvatili da možemo da igramo sa svima. Posle poraza od Zvezde 7:1 nije bilo lako, ali to je praktično jedina utakmica u sezoni u kojoj smo potpuno podbacili. Važno je što smo posle toga pokazali reakciju."

Namestio je ekipu na sjajan način Radomir Koković, ali nije sve išlo tako glatko prilikom usvajanja njegovog sistema, pogotovo što i on za sebe kaže da je veoma zahtevan.

"Doneo je veliku ozbiljnost i podigao sve na viši nivo. Sa sobom je doveo dosta ljudi u stručni štab, svako ima svoje zaduženje i sve funkcioniše veoma profesionalno. Svaki trening se snima dronom, stalno imamo analize, obraća se pažnja na detalje. Trebalo nam je vremena da usvojimo sve njegove zahteve, ali sada svi tačno znaju šta treba da rade u svakoj ulozi i poziciji. Trebalo je vremena. Kada se setimo priprema u Sloveniji i kako smo tada izgledali, to nije ni blizu onoga što danas igramo. Ima mnogo šablona i različitih zahteva u zavisnosti od protivnika. Sada je došlo do toga da svaki igrač zna šta treba da radi i kada promeni poziciju tokom igre. To je jedna od glavnih karakteristika našeg sistema."

Tim uvek izbaci nekog pojedinca, a u slučaju Železničara je to Silvester Džasper, oko koga uveliko obleću klubovi iz Evrope.

"Pre svega je sjajan momak i veliki profesionalac. Od prvog dana se videlo da će biti ogromno pojačanje. Na terenu pravi razliku, ali isti je i na treningu – posvećen, vredan i potpuno fokusiran. Ima slobodu u igri jer poseduje kvalitet da rešava situacije na najbolji način".

Dizelka je najmlađa ekipa u Superligi, koju su svojim iskustvom držali Zoran Popović i Miloš Kosanović.

"Oni su svojim iskustvom držali balans u ekipi. U kriznim momentima uvek su znali šta treba da kažu. Konstantno su nas pozivali na odgovornost i govorili nam da ne smemo da propustimo trenutak kada nam ide dobro. Prošli su kroz takve stvari i znali su kako i mi treba da se ponašamo u određenim situacijama. Karijera brzo prolazi i zato su insistirali da maksimalno iskoristimo ovu sezonu. Bukvalno da ne puštamo šansu koja se ukazala."

Imao je Knežević ozbiljnu konkurenciju u veznom redu, pogotovo dok su tu bili Grgić i Milosavljević, ali je Koković svima rasporedio minutažu na pravi način.

"Svi smo igrali i delili minutažu. Nije bilo sujete ni ljutnje. Svako ima različite karakteristike i zavisno od utakmice neko je više odgovarao timu. Mislim da je sve bilo fer i da nas je ta konkurencija gurala da svakog dana budemo bolji."

Možda pomalo atipično za njegovu poziciju, ali ume 23-godišnji vezista da zatrese mrežu. Prošle sezone je dao sedam, a ove se u tri navrata upisao u strelce.

"Prošle sezone sam dao sedam golova, ove sam malo sporije krenuo, ali uspeo sam da doprinesem i u drugom delu sezone. Nekako imam osećaj za prostor i trudim se da stalno ulazim u završnicu. Uvek razmišljam da ako se pojavljujem na pravom mestu, lopta će jednom doći do mene. Sposoban sam da trčim gore-dole i uvek mi je u glavi da popunim potreban prostor. Kako u odbrani, tako i u napadu. Nekad sprečiš da primiš gol, a onda ga daš na drugoj strani."

Oživeo je Knežević karijeru povratkom u srpski fudbal pre tri godine, a dolazak u Pančevo se ispostavio kao pun pogodak.

"Bio sam u Elčeu, mlad sam otišao i nisam bio spreman za taj nivo u tom trenutku. Morao sam negde da se vratim i nastavim da igram. Došao je poziv Železničara i brzo smo se dogovorili. Raspitali su se o meni i hteli su da me dovedu. Ispostavilo se kao dobar potez, proveo sam tri lepe godine i došao sam u priliku da vratim karijeru da vratim na pravi put."

A, sada malo i o Elčeu. Jako puno se pisalo o momku koji je prošao Mačvinu školu i pojavio se u prvom timu Šapčana. Bio je povezivan sa mnogim klubovima, pisalo se o Salcburgu, Fiorentini, Crvenoj zvezdi, međutim, završio je u Španiji, gde je za dve godine upisao jedan zvaničan nastup za prvi tim.

"Nisam imao glavu za to sve što me je čekalo u Španiji. Imao sam i problema sa vizom, čekao sam sedam, osam meseci, pa sam samo trenirao, nisam igrao utakmice. Kada sam došao u Elče, plan je bio da me registruju za B tim, pošto u prvom timu može da bude 25 igrača registrovano i oni su želeli da tu imaju proverene fudbalere. Ja sam bio mlad, pa su hteli da igram za B tim, ali da budem tu na obe strane i treniram sa prvotimcima. Nisam bio nešto zadovoljan, jer B tim nije igrao neki nivo takmičenja. Malo sam se i ja loše postavio tada. Nisam bio srećan tu gde jesam, a onda to sve povlači druge stvari i dolaziš u problem."

Nije bio lak ni prelazak iz srpskog fudbala u španski, a pogotovo što je delio svlačionicu sa igračima koji su imali sjajne karijere iza sebe.

"U početku je bilo čudno, jer sam imao nekakav strah. Znao sam da igraju veliki igrači poput Benedeta, Lukasa Peresa, Pastorea... Nisam znao kako će da se ponašaju, mislio sam da su nadmeni. Iznenadio sam se koliko su normalni i kulturni, dočekali su me vrhunski. I njima je verovatno bilo zanimljivo što sam došao mlad. Dosta su mi pomagali. Igrači sa tolikim uspehom su bili najnormalniji. Bio je to ogroman skok za mene posle odlaska iz Mačve, veliko iskustvo. Možda sa fudbalske strane nije bio dobar potez, ali video sam kako treba da se igra na tom nivou i šta se traži od igrača."

Interesantno, Knežević je popisao za Elče istog dana kada i čuveni Havijer Pastore.

"Neverovatan majstor, ali još bolja osoba. Neverovatan lik. Sećam se da sam imao njegove sličice kući iz perioda kada je igrao u Pari Sen Žermenu, a onda sam došao u situaciju da isti dan potpišemo za Elče. Sedeli smo taj dan baš pred potpisa. Bio je baš dobar prema meni, pomagao mi je. Ja sam tamo praktično bio jedini stranac, jer su igrači mahom bili Španci, Argentinci i Kolumbijci, i svi su pričali na istom jeziku. Gde god da se išlo, uvek me je vukao sa sobom."

Srdjan Stevanovic/Starsport.rs

Ipak, poznato je da su vezistu praktično sitnice delile od toga da posle Mačve ode u Dunajsku Stredu, gde ga je čekao petogodišnji ugovor.

"Sve je bilo gotovo i ja sam bio u Slovačkoj. Ali, ja sam došao dan ranije sa ocem, trebali smo da prespavamo i da sutradan potpišem ugovor. Ipak, u klubu su saznali da smo mi već došli i stigla je poruka tadašnjem agentu od direktora kluba da me dovede da se upoznamo. Tražili smo prvo da vidimo ugovor da li je sve kako treba, a onda se ispostavilo da su promenili uslove u odnosu na one koje smo prvobitno dogovorili. Nisam znao da imam Elče kao opciju tada, jer je bio plan da idem u Dunajsku Stredu koja bi bila najbolji sledeći korak za mene. Kako nisu hteli da vrate uslove koje smo dogovorili, odlučili smo se za Elče, koji je sve ispoštovao i tako je došlo do potpisa. I meni se tad više svideo Elče, bio sam mlad, pa razmišljaš kako ćeš živeti u Španiji... Znao sam tada da će to biti teži put, bio je maltene kraj prelaznog roka i tako sam završio u Španiji", rekao je Knežević i dodao:

"Sigurno je falio taj stepenik, jer bi bio idealan za dalje. Imaju vrhunske uslove, video sam trening centar... Sve je to neka Božija volja, ali iz svega nešto naučiš."

Sigurno da ni njemu tada kao 18-godišnjaku nije bilo lako da svaki dan sluša i čita o interesovanjima, a onda dođe u situaciju da tek u finišu prelaznog roka nađe klub.

"Bilo mi je teško. Prolazili su dani, pa postaješ sve nervnozniji... Nije mi bilo prijatno. Hteo sam što pre da nađem klub, nisam više trenirao sa Mačvom. To mi je bio prvi prelazni rok gde nešto čekaš, nisam dobro ni namestio glavu za sve to. Ali, bio sam i mlad, prvi put sam se susreo sa takvim stvarima. Milion ljudi te zove svaki dan, šalje ti poruke... Došlo je do toga da mi zovu sestre, jer nisam odgovarao ni na šta. To su bile i slatke muke, jer sam mislio da ću lako naći klub. Opet, prolazilo je vreme i to me je činilo nervoznim. Znao sam opet da sam u dobroj poziciji i uspeo sam da izdržim sve."

Domaćoj javnosti se predstavio u dresu Mačve, gde je iskoristio priliku i zablistao u sezoni kada su ispali iz Superlige. Postigao je tada šest golova i dodao jednu asistenciju.

"Fenomenalan period! Kasno sam počeo da treniram fudbal, sa nekih 13 godina u Slovenu iz Rume. Posle godinu dana sam prešao u Mačvu. Prethodno smo igrali prijateljsku utakmicu protiv Mačve, uočili su me i insistirali da pređem kod njih. Bila je i Inđija kao opcija, jer mi je bila bliža, ali trener Nikola Jelikić je bio uporan i tako sam završio u Šapcu. Bio sam od pionira do prvog tima. Imao sam dosta uspeha u svakoj selekciji Mačve. Kada sam izašao u prvi plan, klub je počeo da se okreće mladima i iskoristio sam šansu", prisetio se 23-godišnji fudbaler i nastavio:

"Taj prelazni period je dosta težak, ali se meni namestilo da su tada uveli pravilo bonusa. Bio sam dobar, pokazao sam se na zimskim pripremama u Makedoniji i odlučili su da me prebace u prvi tim da se borim za šansu. Izborio sam se, nacrtala se i sreća da igram, onda su došli i golovi... Došlo je i samopouzdanje, pa je bilo dosta lakše. Iskoristio sam tadašnju situaciju, koja nije bila dobra u Mačvi, zanimalo me je samo da igram, nisam razmišljao o novcu uopšte."

Srdjan Stevanovic/Starsport.rs

Mačva se sada opet vratila u elitni rang, a od pre nekoliko godina njom rukovode Kneževićevi bivši saigrači - Filip Pejović u ulozi predsednika i Miloš Adamović kao sportski direktor, dok je njegov saigrač iz generacije Slobodan Sladojević kapiten.

"Preuzeli su to posvećeni ljudi, znaju kako fudbal funkcioniše i napravili su dobru priču. Zasluženo su se vratili u Superligu. Šabac je grad koji voli fudbal. Sećam se dok sam igrao, uvek je Mačva bila iza Zvezde i Partizana po posetama. Tamo će uvek biti prava fudbalska atmosfera. Pratim uvek Mačvu kada mi dozvole obaveze."

Za kraj, dotakli smo se njegove budućnosti, pošto mu ističe ugovor sa Železničarom na kraju sezone.

"Zadovoljan sam jako u Pančevu i srećan. Proveo sam tri jako lepe godine. Čekamo da se završi prvenstvo i onda ćemo da sednemo da popričamo i odlučimo šta je najbolje za sve. Sve je otvoreno, nikad se ne zna u fudbalu šta nosi sutra", podvukao je Knežević u razgovoru za naš portal."