Na mastersu u Sinsinatiju ljubitelje tenisa očekuje zanimljiv duel – Damir Džumhur će u drugom kolu ukrstiti rekete sa Karlosom Alkarasom.
Biće to njihov drugi ovogodišnji okršaj, nakon što su se u maju sastali na Rolan Garosu, gde je Španac slavio u četiri seta u meču prepunom uzbuđenja.
Uoči nove borbe protiv jednog od najboljih tenisera današnjice, ATP je posvetio poseban tekst 33-godišnjem Džumhuru.
Reč je o emotivnoj ispovesti u kojoj teniser iz Bosne i Hercegovine otkrio sve kroz šta je prošao poslednjih godina – od sportskih izazova, povreda i padova, do trenutaka kada je razmišljao o odustajanju.
Tekst prenosimo u celosti.
"Period posle Rolan Garosa 2022. godine je verovatno bio najgori u mom životu. Da nisam bio mlad i inače zdrav, ne znam da li bih preživeo.
Sve je počelo nakon što sam izgubio meč prvog kola kvalifikacija od Fernanda Verdaska u Parizu. Imao sam ogromne bolove u stomaku i nakon što sam kontaktirao lekara, otišao sam u bolnicu. Dijagnostikovali su mi akutni pankreatitis i brzo su me prebacili na odeljenje intenzivne nege, gde sam ostao šest dana.
Dani su bili dugi, posebno na početku. Bol me je jednostavno ubijao, tako da nisam mogao da spavam osim ako mi nisu dali jake lekove. Noći su bile veoma duge i činilo se kao da vreme ne prolazi.
Lekari nikada nisu otkrili kako sam se razboleo. Sve se dogodilo iznenada. Rekli su mi da su šanse za tako nešto veoma male za nekoga ko je mlad, zdravo se hrani i ne pije mnogo
Proveo sam 30 dana u francuskoj bolnici bez porodice, a tenis mi nije ni bio na pameti. Moj sin Luka rođen je prethodnog oktobra, i umesto da uživam u životu sa njim, bio sam u bolničkom krevetu u drugoj zemlji, ne znajući kakva me budućnost čeka.
Tražio da me prebace u Beograd jer sam tamo našao veoma dobrog lekara i želeo sam da budem bliži porodici. Lekari u Parizu su bili protiv toga jer su mi rekli da nisam baš u formi da idem bilo gde. Nisam razumeo koliko je moja situacija ozbiljna.
Ti lekari su ljudi koji su mi spasili život — ne mogu im odati dovoljno priznanja za to. Ali u tim teškim trenucima mnogo toga vam prolazi kroz glavu i očajnički želite da budete sa onima koje volite. Moj preovlađujući osećaj je bila potreba da budem kod kuće.
Prebacili su me u Beograd, gde sam bio u bolnici još dve i po nedelje. Ali ipak sam uspeo da doživim jedan od najlepših trenutaka u svom životu, a to je bio ponovni susret sa sinom. Dozvolili su mi posete kada su me izveli sa intenzivne nege i dok je najsrećniji trenutak u mom životu bio kada se Luka rodio, drugi je bio kada sam ga video u toj bolnici.
Deca su posebna i daju vam energiju koju niko drugi ne može. Jedan od razloga zašto se i dalje takmičim je taj što imam nekoga za koga ću se boriti i o kome uvek razmišljam, čak i kada nije sa mnom na turnirima. Uvek ga imam u glavi i to je najbolja stvar koju mislim da neko može dobiti.
Posle više od 20 dana, otpušten sam iz bolnice i tada je počeo oporavak. Za lekare, uspeo sam da se oporavim prilično brzo. Ali za mene je to bilo veoma sporo. Izgubio sam 11 kilograma i kada sam izašao imao sam samo 55.
U tom trenutku nisam razmišljao o tenisu i nisam znao kako ću se vratiti. Nisam čak ni znao da li ću se uopšte vratiti. Teniseri su toliko navikli da budu fokusirani na svoje igre i rezultate, ali ja sam bio srećan što sam živ.
Kada sam počeo da se osećam bolje i kada sam vratio malo kilograma, pala mi je na pamet pomisao da bi bilo lepo da ponovo počnem da treniram i takmičim se. To mi je jednostavno u krvi - volim da se takmičim i da činim sve što mogu da pobedim.
Igram dobar tenis, zadovoljan sam kako to izgleda i fizički sam spreman. Ludo je videti šampione poput Novaka Đokovića, Gaela Monfisa i Stena Vavrinke kako i dalje igraju u ovoj tim godinama na tako visokom nivou. To me motiviše kao 33-godišnjaka i daje mi nadu da mogu i sam da nastavim.
Ranije ove sezone, stigao sam do trećeg kola Rolan Garosa i osvojio set protiv kasnijeg šampiona Karlosa Alkarasa u meču u večernjem terminu. To je neverovatna uspomena za mene, jedna od mojih omiljenih iz tenisa. Nikada u životu nisam doživeo takvu atmosferu kao te večeri na terenu Filip Šatrije.
Izgubio sam meč, ali sam osetio posebne emocije takmičeći se na tako nezaboravnoj sceni protiv jednog od najboljih igrača na svetu, koji će verovatno biti jedan od najboljih igrača u istoriji. On ima plan A, B, C i D, i verovatno celu azbuku planova koje može da odigra. On je jedan od najbržih igrača i ima toliko varijacija u svojoj igri da može da ih izvede na najvišem nivou.
Sada imam priliku da se suočim sa Alkarasom po drugi put ove godine u Sinsinatiju. Pokušaću da dam sve od sebe i pronađem igru koja mi je pomagala da osvajam poene protiv njega pre nekoliko meseci. Videćemo šta će se desiti.
Najvažnije je da sam uopšte ovde. Kada sam bio u bolnici, nisam razmišljao o tenisu. Sada sam u poziciji da ponovo igram na najvećim turnirima protiv najboljih protivnika.
Pre tri godine sam umalo umro. Sada mogu da radim ono što volim".
Komentari 1
Pogledaj komentare Pošalji komentar