"Pre tri godine sam umalo umro!"

Na mastersu u Sinsinatiju ljubitelje tenisa očekuje zanimljiv duel &ndash; Damir Džumhur će u drugom kolu ukrstiti rekete sa Karlosom Alkarasom.Biće to njihov drugi ovogodi&scaron;nji okr&scaron;aj, nakon &scaron;to su se u maju sastali na Rolan Garosu, gde je &Scaron;panac slavio u četiri seta u meču prepunom uzbuđenja.Uoči nove borbe protiv jednog od najboljih tenisera dana&scaron;njice, ATP je posvetio poseban tekst 33-godi&scaron;njem Džumhuru.Reč je o emotivnoj ispovesti u kojoj teniser iz Bosne i Hercegovine otkrio sve kroz &scaron;ta je pro&scaron;ao poslednjih godina &ndash; od sportskih izazova, povreda i padova, do trenutaka kada je razmi&scaron;ljao o odustajanju. View this post on Instagram A post shared by Damir Dzumhur (@damirdzumhur) Tekst prenosimo u celosti.&quot;Period posle Rolan Garosa 2022. godine je verovatno bio najgori u mom životu. Da nisam bio mlad i inače zdrav, ne znam da li bih preživeo.Sve je počelo nakon &scaron;to sam izgubio meč prvog kola kvalifikacija od Fernanda Verdaska u Parizu. Imao sam ogromne bolove u stomaku i nakon &scaron;to sam kontaktirao lekara, oti&scaron;ao sam u bolnicu. Dijagnostikovali su mi akutni pankreatitis i brzo su me prebacili na odeljenje intenzivne nege, gde sam ostao &scaron;est dana.Dani su bili dugi, posebno na početku. Bol me je jednostavno ubijao, tako da nisam mogao da spavam osim ako mi nisu dali jake lekove. Noći su bile veoma duge i činilo se kao da vreme ne prolazi.Lekari nikada nisu otkrili kako sam se razboleo. Sve se dogodilo iznenada. Rekli su mi da su &scaron;anse za tako ne&scaron;to veoma male za nekoga ko je mlad, zdravo se hrani i ne pije mnogoProveo sam 30 dana u francuskoj bolnici bez porodice, a tenis mi nije ni bio na pameti. Moj sin Luka rođen je prethodnog oktobra, i umesto da uživam u životu sa njim, bio sam u bolničkom krevetu u drugoj zemlji, ne znajući kakva me budućnost čeka.Tražio da me prebace u Beograd jer sam tamo na&scaron;ao veoma dobrog lekara i želeo sam da budem bliži porodici. Lekari u Parizu su bili protiv toga jer su mi rekli da nisam ba&scaron; u formi da idem bilo gde. Nisam razumeo koliko je moja situacija ozbiljna.Ti lekari su ljudi koji su mi spasili život &mdash; ne mogu im odati dovoljno priznanja za to. Ali u tim te&scaron;kim trenucima mnogo toga vam prolazi kroz glavu i očajnički želite da budete sa onima koje volite. Moj preovlađujući osećaj je bila potreba da budem kod kuće.Prebacili su me u Beograd, gde sam bio u bolnici jo&scaron; dve i po nedelje. Ali ipak sam uspeo da doživim jedan od najlep&scaron;ih trenutaka u svom životu, a to je bio ponovni susret sa sinom. Dozvolili su mi posete kada su me izveli sa intenzivne nege i dok je najsrećniji trenutak u mom životu bio kada se Luka rodio, drugi je bio kada sam ga video u toj bolnici.Deca su posebna i daju vam energiju koju niko drugi ne može. Jedan od razloga za&scaron;to se i dalje takmičim je taj &scaron;to imam nekoga za koga ću se boriti i o kome uvek razmi&scaron;ljam, čak i kada nije sa mnom na turnirima. Uvek ga imam u glavi i to je najbolja stvar koju mislim da neko može dobiti.Posle vi&scaron;e od 20 dana, otpu&scaron;ten sam iz bolnice i tada je počeo oporavak. Za lekare, uspeo sam da se oporavim prilično brzo. Ali za mene je to bilo veoma sporo. Izgubio sam 11 kilograma i kada sam iza&scaron;ao imao sam samo 55.U tom trenutku nisam razmi&scaron;ljao o tenisu i nisam znao kako ću se vratiti. Nisam čak ni znao da li ću se uop&scaron;te vratiti. Teniseri su toliko navikli da budu fokusirani na svoje igre i rezultate, ali ja sam bio srećan &scaron;to sam živ.Kada sam počeo da se osećam bolje i kada sam vratio malo kilograma, pala mi je na pamet pomisao da bi bilo lepo da ponovo počnem da treniram i takmičim se. To mi je jednostavno u krvi - volim da se takmičim i da činim sve &scaron;to mogu da pobedim.Igram dobar tenis, zadovoljan sam kako to izgleda i fizički sam spreman. Ludo je videti &scaron;ampione poput Novaka Đokovića, Gaela Monfisa i Stena Vavrinke kako i dalje igraju u ovoj tim godinama na tako visokom nivou. To me motivi&scaron;e kao 33-godi&scaron;njaka i daje mi nadu da mogu i sam da nastavim.Ranije ove sezone, stigao sam do trećeg kola Rolan Garosa i osvojio set protiv kasnijeg &scaron;ampiona Karlosa Alkarasa u meču u večernjem terminu. To je neverovatna uspomena za mene, jedna od mojih omiljenih iz tenisa. Nikada u životu nisam doživeo takvu atmosferu kao te večeri na terenu Filip &Scaron;atrije.Izgubio sam meč, ali sam osetio posebne emocije takmičeći se na tako nezaboravnoj sceni protiv jednog od najboljih igrača na svetu, koji će verovatno biti jedan od najboljih igrača u istoriji. On ima plan A, B, C i D, i verovatno celu azbuku planova koje može da odigra. On je jedan od najbržih igrača i ima toliko varijacija u svojoj igri da može da ih izvede na najvi&scaron;em nivou.Sada imam priliku da se suočim sa Alkarasom po drugi put ove godine u Sinsinatiju. Poku&scaron;aću da dam sve od sebe i pronađem igru koja mi je pomagala da osvajam poene protiv njega pre nekoliko meseci. Videćemo &scaron;ta će se desiti.Najvažnije je da sam uop&scaron;te ovde. Kada sam bio u bolnici, nisam razmi&scaron;ljao o tenisu. Sada sam u poziciji da ponovo igram na najvećim turnirima protiv najboljih protivnika.Pre tri godine sam umalo umro. Sada mogu da radim ono &scaron;to volim&quot;.

"Pre tri godine sam umalo umro!"

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

Vrati se na vest

1 Ostavite komentar

"Pre tri godine sam umalo umro!"

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala. Vrati se na vest

1 Ostavite komentar

Vaš komentar je uspešno snimljen i biće vidljiv nakon verifikacije administratora portala.

Vrati se na vest