Čovićeva "krivica", enigmatična pojačanja i brojne "dimne zavese"

Kada je formirana ekipa Crvene zvezde bilo je jasno da će sezona biti turbulentna, ali je malo ko očekivao ovakav splet okolnosti.

Luka Nikolić
Podeli
foto: Srdjan Stevanovic/Starsportphoto
foto: Srdjan Stevanovic/Starsportphoto

Crveno-beli su pred sezonu sklopili tim sa ogromnim dometom, ali i sa velikim rizikom.

Od početka sezone, pa do danas, se domet smanjivao, a najavljivani rizik je sve više i više isplivavao na površinu.

Šampiona Srbije su zadesile povrede, veliki danak je uzeo odlazak trenera Milana Tomića u izuzetno lošem trenutku, ali najveći problem napravila je nekonstantna i najčešće slaba igra pojačanja koja su bila projektovana kao nosioci ekipe.

Zvezda je prvi peh doživela u ABA Superkupu, kada ih je iz tog takmičenja izbacila Primorska, ali se brzo vratila na noge, pre svega pobedom nad Fenerbahčeom.

Ta pobeda, protiv trenutno posrnulog turskog giganta, je bila dimna zavesa za probleme sa kojima će se tek suočiti Tomić i saradnici.

Izuzetno loša predstava protiv Budućnosti u "Pioniru", još gore tri četvrtine i poraz od Makabija u Tel Avivu, a onda potpuni debakl i poraz od Krke predvođene Markom Jošilom, Glenom Kouzijem i Đanijem Lavalom.

Na minut i 50 sekundi pre kraja meča u Novom Mestu, posle trojke Jošila za vođstvo domaćina 76:73, Tomić je tražio tajm-aut. Međutim, kada su se igrači okupili, rekao im je samo: "Igrajte šta hoćete".

Trener Zvezde je besno ustao sa stolice i odložio tablu bez da organizuje igru tima do kraja pauze.

"Odigrali smo stvarno loše u drugom poluvremenu. Postoji mnogo problema, neke odluke moraju da se donesu. Videćemo šta će biti", rekao je Tomić posle te utakmice, a ubrzo je usledio bizaran sled događaja.

Tomić je posle meča sa Krkom podneo ostavku pred igračima, onda je u razgovoru sa predsednikom kluba Nebojšom Čovićem povukao ostavku, ali ga nazvao narednog jutra i rekao mu, prema rečima Čovića, da ipak ne može da nastavi da vodi ekipu.

Tomić i ekipa koju je sam selektirao se nisu uklopili i to je bilo jasno, ali da li je njegov odlazak u tom trenutku – i to bez momentalnog i boljeg rešega za zamenu – bio prava stvar... Verovatno nije.

Andrija Gavrilović, tadašnji pomoćnig srpskog trenera, seo je na klupu velikana iz Beograda i na njoj se zadržao nešto više od mesec dana, za to vreme ostvarivši pet pobeda i šest poraza.

Sa rezultatske strane Gavrilovićev mandat nije prošao toliko loše, uzimajući u obzir sve okolnosti, ali je bilo jasno da taj sistem nije održiv.

photo: Pedja Milosavljevic/STARSPORT
photo: Pedja Milosavljevic/STARSPORT

Igra Zvezde je po odlasku Tomića u nekim segmentima napredovala, pogotovo gledajući igru Boriše Simanića, ali je time nastala samo još jedna dimna zavesa u ovoj sezoni.

Poraz od prosečnog ASVEL-a kod kuće je boleo, ništa lakše nije bilo ni protiv Partizana, a Alba je u Berlinu jasno stavila do znanja crveno-belima da im je potrebna pobeda.

Gavrilovićev izlet na klupu stručnog štaba završen je velikom i bitnom pobedom u Kaunasu, a onda je došao Dragan Šakota.

Dolazak Šakote je većinu u najmanju ruku iznenadio.

"Kada je Milan Tomić otišao i kada je Andrija Gavrilović privremeno postavljen za prvog trenera smo rekli da ćemo u nekom periodu imenovati prvog trenera, a to nije bio nimalo lak posao. Došli smo do rešenja, vama je poznat gospodin Šakota", rekao je Čović po imenovanju novog šefa stručnog štaba.

Zvezda je od odlaska Tomića pregovarala sa velikim brojem trenera – na spisku su bila imena kao što su Simone Pjaniđani, Saša Obradović, Ćavi Paskval...

Jasno je da su pomenuta imena daleko "veća" od Šakote, ali nisu bila realna i da se dogode.

foto: Srdjan Stevanovic/Starsportphoto
foto: Srdjan Stevanovic/Starsportphoto

Doskorašnji stručnjak AEK-a je do sada vodio Zvezdu do dve pobede i poraza – rutinski trijumf protiv Mornara, bitna i teška pobeda protiv Valensije, a onda i meč za zaborav protiv Cedevita Olimpije.

Da li je Šakota prava opcija pokazaće sezona pred nama i, kao i uvek, nezahvalno je suditi nekome ko nije imao priliku da se dokaže, a tri meča za dokazivanje definitivno nisu dovoljna.

Šakoti će najveći zadatak biti da "pronađe" igrače koje već ima u ekipi i da uklopi neke stvari koje njegovi prethodnici nisu mogli, a to neće biti nimalo lako.

Posle devet odigranih kola u ABA ligi Zvezda ima učinak od pet pobeda i četiri poraza, dok je u Evroligi na učinku od četiri pobede i sedam neuspeha, posle 11 odigranih mečeva.

U oba takmičenja nalazi se izvan plej-of zone, što je za Evropu bilo donekle očekivano, ali je za regionalno prvenstvo šokantno.

Ipak, sezona je još "mlada" i do kraja ima mnogo, mnogo utakmica i crveno-beli imaju svo vreme ovog sveta da napreduju i koriguju.

Problem početkom sezone pravio je Lorenzo Braun, kojem je bilo potrebno vreme kako bi ušao u ritam i opravdao očekivanja. Tada su se s pravom isticale njegove loše partije – kao jednog od skupljih i projektovano najbitnijih igrača ekipe.

Istovremeno su se vršili nepravedni napadi i pristici na Filipa Čovića.

Iako Čovićeve partije nisu bile na evroligaškom nivou, Filip je selektovan kao drugi plejmejker ekipe, iza Lorenza, i tu ulogu je vršio do maksimuma svojih mogućnosti.

Problem tada nisu pravili Čovićevi minuti, kao minuti nekoga od kojeg se nije ni u jednom trenutku realno moglo očekivati da preokreće utakmice nosi igru Zvezde u Evroligi (dok je u ABA potpuno druga priča), već minuti igrača koji su projektovani kao glavni.

U Zvezdinoj organizaciji igre je najviše nedostajao plejmejker kojem je saradnja sa centrima primarna opcija iz igre dva na dva, ali tako nešto očigledno nije bilo projektovano u konstituciji tima.

Takođe su podbacili Derik Braun, Bili Beron i Čarls Dženkins, Stratos Perperoglu je doživeo povredu, a sivilu se u poslednje vreme priključio Džejms Gist.

Photo by Srdjan Stevanovic/Getty Images
Photo by Srdjan Stevanovic/Getty Images

Informacije da je američki centar na izlaznim vratima kluba u jednom trenutku su osvanule u javnosti, ali je to ubrzo demantovano.

"Bilo je pokretanja disciplinskog postupka zbog kašnjenja na aerodrom pred meč sa Anadolu Efesom. Morao je da da izjavu, a nije. Ostao je u Beogradu. Kažnjen je javnom opomenom, ali je pod ugovorom. Sve je u redu", izjavio je Čović tada.

Sve je u redu, ali i nije.

Gistove partije u Zvezdi ispodprosečne su već neko vreme i to nije rezultat manjka zalaganja na terenu ili nečega van terena, već izuzetno loše koncepcije igre koja nije usklađenja za njega.

Gist je prethodnih šest sezona proveo u Panatinaikosu, uglavnom igrajući sa Nikom Kalatesom, jednim od najboljih "dodavača" u istoriji Evrolige.

Porediti Zvezdine plejmejkere sa Kalatesom je najblaže rečeno neumesno, ali je bilo mučno gledati Gista kako neuspešno pokušava da se "skapira" sa najčešće Braunom u pik-en-rol napadima.

Alej-upovi za Gista, njegov "trejdmark", postali su nebitan faktor u njegovoj igri i sa nekoliko po meču, koliko je imao u atinskom timu, došao je do nekoliko po mesecu.

I kada je Gist igrao dobro – to je pokušavao da radi na sebi nesvakidašnji način, barem u ovom trenutku karijere. Šutevi sa distance, igranje jedan na jedan a ponekad čak i licem ka košu...

Nedostatak akcija nije postojao samo za Gista, već i generalno. Pik-en-rol se najčešće igra sa pet igrača, gde dvojica igraju standardan pik, a preostala trojica rade određene stvari kako bi zbunili protivnika, odradili protrčavanje ili nešto peto.

Kod Zvezde to uglavnom, najizraženije kod Gavrilovića, nije izgledalo tako, već su (najčešće) Braun i neki od centara igrali dva na dva, a ostatak ekipe je bio nemi posmatrač.

Sličan problem se mogao videti i kod Bilija Berona, koji se mesec i nešto dana od početka sezone mučio ne da pogodi šut, već da uopšte dođe do iole pristojne pozicije za isti.

Problem kod Zvezdinog najboljeg šutera bio je i u njemu samom, jer je samopouzdanje morao da vrati iz "mrtvih" – što je i učinio u drugom delu dosadašnjeg toka sezone.

Još neko ko je zaigrao mnogo bolje je Lorenzo Braun, ali je nastao problem što Zvezdina igra u poslednje vreme zavisi maltene isključivo od njega.

Njegova produkcija i dalje ipak uglavnom dolazi putem individualnog kvaliteta, a ne uz vidljivu i istaknutu saradnju sa saigračima.

Derik Braun je sigurno najveća enigma ove sezone. Pred njim je na početku sezone stajao veliki znak pitanja, odradio je pripreme i krenuo kao bitan član rotacije, ali sada...

Braun je ove sezone odigrao četiri meča u Evroligi. Propustio je pet zaredom, onda odigrao protiv Albe, ali ga opet nije bilo protiv ni protiv Žalgirisa ni protiv Valensije.

U ABA ligi je trenutno na tri meča. Najskorije je odigrao utakmicu protiv Cedevita Olimpije, prvi posle šest propuštenih, i zabeležio pet poena, tri skoka i jednu izgubljenu loptu.

"Derik Braun se uključio u rad ekipe i nije u optimalnoj formi, ali radi na tome", rekao je Gavrilović 13. novembra.

Braun je neko od kojeg crveno-beli mogu da dobiju mnogo, ali to je svima već bilo poznato i pred početak sezone.

Doveden je kao zvučno ime, a problem – koji nije potpuno otkriven javnosti – definitivno postoji, da li psihološki ili fizički, jasno je da mora da bude ubrzo rešen.

Sličnu situaciju smo imali i u Partizanu, gde igrač koji je projektovan kao prvi centar i jedan od nosioca igre (Art Parahovski) nije bio u stanju da odigra više od četiri minuta.

Još jedan od zabrinjavajućih faktora je forma Dejana Davidovca, kojeg često muči povreda leđa, kao i nekonstantnost Ognjena Dobrića, Muhamada Fajea, Boriše Simanića...

foto: Srdjan Stevanovic/Starsportphoto
foto: Srdjan Stevanovic/Starsportphoto

Jasno je da je zabrinjavajućih faktora u crveno-belom taboru mnogo i da je pred Šakotom mnogo bitnih odluka i promena koje bi tek trebalo da vidimo.

Kvalitet igrača je nesporan i otpuštanje nekih od letošnjih (enigmatičnih) pojačanja verovatno ne bi bila najbolja opcija, što iz finansijskih što iz igračkih razloga, osim ako ne postoji jasno bolja opcija na tržištu.

Ekipa je u nekoliko navrata pokazala zavidnu hemiju i individualni kvalitet je prisutan, te bi bolja organizacija igre sa sturčne strane mogla da zarotira situaciju u Crvenoj zvezdi za 180 stepeni.

Sezona je duga i ništa još nije izgubljeno, pa ni plej-of Evrolige, a kamoli borba za titulom u ABA.

Utisak je da će se Zvezda najlaške pronaći u isticanju defanzivnih snaga, ali poseduje određen napadački kvalitet koji mnogo jasnije mora da dođe do izražaja, a tu promenu može da napravi samo jedna osoba...

Trener.

Luka Nikolić

strana 1 od 2 idi na stranu