Nikad ne potcenjuj srce šampiona

Košarkaška reprezentacija Nemačke je novi evropski prvak i u finalu su savladali selekciju Turske rezultatom 88:83.

Oni su sada ujedinili titulu svetskog i evropskog šampiona što su uspeli još samo Sovjetski savez, Jugoslavija i Španija.

U boksu je ujedinjenje titula nešto što se zove apsolutni šampion i to se jako retko dešava pa se i dan danas pamte uspesi Bernarda Hopkinsa, Džermejna Tejlora, Terensa Kraforda (u noći između subote i nedelje pobedio Kanela Alvaresa), pa upravo pomenutog Kanela, Devina Hejnija, Oleksandra Usika...

Nemci su svoje ime u košarkaškoj istoriji ispisali zlatnim slovima i pokazali ono što je 14. juna 1995. godine rekao Rudi Tomjanovič, sada već legendarno:

"Nikad ne potcenjuj srce šampiona"

Ogroman uspeh dodatno dobija na težini kada se pogledaju stvari iz ugla da Nemci na ovom šampionatu nisu imali glavnog trenera, Aleksa Mumbrua.

Zbog bolesti (upala pankreasa), Mumbru nije mogao da bude trener selekcije Nemačke i njegov posao je obavljao asistent Alan Ibrahimagić.

Čovek koji se potpuno slučajno rodio u Beogradu i koji je trenersku karijeru gradio prvo u Nemačkoj, pa u Australiji, a onda se vratio u Nemačku i radio sa Gordon Herbertom u Albi, da bi kasnije dugi niz godina bio trener u mlađim kategorijama.

On je ispisao istoriju Evrobasketa i postao prvi asistent koji je samostalno vodio ekipu do zlatne medalje.

Upravo je on bio glavni inženjer ovog projekta i kada je na konferenciji za medije negirao to usledila je veoma lepa scena koju je izazvao Denis Šruder.

Tilo Wiedensohler / imago sportfotodienst / Profimedia

"Iz nesrećnih okolnosti sam ja trener. Aleks Mumbru je glavni trener...", istakao je Ibahimagić kada ga je prekinuo Šruder.

"Ma je*eš to. U, izvini sine...". rekao je Denis obrativši se svom sinu koji mu je sedeo u krilu.

"Alan je trener, izneo je ceo turnir. Je*eš to što priča. Uradio je neverovatnu stvar i imali smo maksimalnih 9-0. Alan je glavni junak svega toga, ali sve smo uspeli zajedno", nastavio je Šruder.

Ibrahimagić je postupio skromno, odbio da sebe gurne u prvi plan, ali Šruder nije dozvolio da neko drugi pokupi Alanovu slavu.

Nemci su bez poraza okončali turnir i postali šampioni Evrope, a kad se pogleda da su u Manili imali maksimalnih 8-0 i bez poraza postalni šampioni planete pobedivši favorizovane Amerikance...

Dva turnira, dve zlatne medalje, 17 pobeda i nijedan poraz. Srce šampiona. 

Pedja Milosavljevic/STARSPORT

Ergin Ataman je želeo da izazove ono najbolje u svojim igračima i pred finale rekao:

"Ovo je veoma važno za tursku košarku, a turski klubovi su u poslednjih deset godina napravili sjajan rezultat. Nažalost, reprezentacija nema takve rezultate. Sutra će biti drugačije, dva puta smo izgubili, a ja ne gubim finala i ako odem u finale, pobediću"

Nije pobedio. Turska je ostala kratka za tu jednu utakmicu, za možda taj jedan skok koji je uhvatio Isak Bonga, za taj jedan šut koji je pogodio Andreas Obst ili Danijel Tajs.

Imali su Turci sve u svojim rukama, čak i dvocifrenu prednost, ali nisu računali da će se Denis Šruder probuditi i razigrati, da će Tajs u najlošijoj partiji svoje karijere pogoditi jedan šut, ali jedan toliko važan da će Nemce pogurati ka šampionskoj tituli.

Na sve je Ataman računao, ali na to nije.

EPA/TOMS KALNINS

Ovoga puta mu nije pomogao ni Šehmus Hazer koji je u sjajnoj formi, ni Erdžan Osmani koji je "zatrpao" koš Grka i "ugasio" se protiv Nemaca, ni Šejn Larkin ni Alperen Šengun koji je imao svoje veče, a ni Džedi Osman koji utakmicu počinje sa dve vezane trojke iz kornera.

Imali su ogromnih 13:2, ali je Bonga pokrenuo Nemce i onda su Maodo Lo, Tristan da Silva i Johanes Timan nastavili seriju i produžili je na 19:5 što je donelo preokret i najavilo pravu ludnicu.

Mi, neutralni posmatrači, dobili smo pravu poslasticu i fantastičnu utakmicu jer su se Turci opet odlepili, a Nemci imali neefikasnog Šrudera i Bongu i Tajsa sa po dve lične greške.

Hrabar je bio Alan Ibrahimagić i sredinom druge četvrtine rešio da rizikuje pa vratio dvojicu igrača koji su imali po dva faula i uspeo da održi priključak, što je bilo veoma važno za nastavak.

Nikada nisu odustali. Nikada nisu digli ruke kao što su to Grci uradili u polufinalu i samo prepustili da talas turskog ushićenja prevagne i odnese veliku pobedu i plasman u finale.

I sada su imali prednost jako dugo, vodili su 46:40 na poluvremenu, ali odmah na startu treće Bonga pokreće seriju 10:3 i vraća Nemcima prednost.

Tada je Šengun rešio da pokrene Tursku. Pokušavao je da loptu na niskom postu primi što bliže košu i natera Nemce da ga više fauliraju, čak mu je i dobro išlo. 

Bio je ključna figura tog dela meča i momci u belim dresovima imali su 67:66, a onda je sve stalo u poslednjih 10 minuta, kulminacija dramatičnog procesa.

FIBA

Ponovo se Nemci muče i ponovo Alperen Šengun i Džedi Osman sjajno otvaraju deonicu i donose novih šest poena prednosti, 72:66, a onda...

Opet se pojavio Isak Bonga. Kao Betmen. Kada je njegovoj strani pomoć bila potrebna, došao je i uradio sve što je trebalo.

Pogodio je kada je ostao sam, uhvatio ofanzivni skok iz koga je Obst pogodio trojku, a onda i napao obruč pa zakucao...

"Švajcarski nož, šta da kažem. Dao je 20, doneo momentum ofanzivnim skokvima, igrao je sjajnu odbranu i bio najbolji u preuzimanjima. Najbolji defanzivac turnira. Bio je MVP finala", lepo je to sumirao selektor Nemačke.

Pomenuto zakucavanje je ulilo dodatnu dozu samopouzdanja Nemcima i smogli su snage da zbace naelektrisane Turke i pobede u ovom finalu.

Baš onako kako je Ataman planirao da njegov tim uradi.

FIBA

Ono što nije planirao, desilo mu se isto ono što se desilo Srbiji u duelu sa Turskom. Kako je tada Nikola Jokić šutem za tri poena pokušao da reši utakmicu i promašio, sada je to uradio Alperen Šengun.

Teško da bi neki trener želeo da pored sjajnih bekova i raspoloženih šutera, centar uzima šut sa distance i šutem za tri poena pokuša da pobed utakmicu.

Nemačka je taj poklon oberučke prihvatila i mirno privela utakmicu kraju pa rezultatom 83:78 došla do devete pobede na prvenstvu i šampionskog pehara.

Dugo će Šenguna proganjati taj promašaj, jer kako su Osman i Ataman rekli, Turska je imala sve u svojim rukama.

Na pogon Isaka Bonge i Denisa Šrudera su Nemci osvojili ovo evropsko zlato. Ono koje smo sanjali da će se naći oko vrata srpskih košarkaša.

Baš kao što će Šenguna dugo proganjati taj promašaj, nas će sve što se dogodilo u Rigi i ostavilo Srbiju bez odličja...

Nemačka je bila dovoljno pribrana da sve probleme ostavi iza sebe i da nadjača svoje protivnike.

Zato i jesu šampioni.