Milinković-Savić za B92: Neću da 'vilenim', moj san je Real

Zvanično je treći igrač U-20 Svetskog prvenstva i jedan je od najtalentovanijih fudbalera koje Srbija danas ima. Sergej Milinković-Savić u intervjuu za B92 govori o iskušenjima koja nosi život fudbalera, o činocima dobre atmosfere među ’Orlićima’, budućnosti, ali i o klupskoj karijeri, svom profesionalnom snu i fudbalerima na koje se ugleda.

Podeli

Euforija oko podviga omladinaca će utihnuti, a Milinković-Savić kaže da uspeh nije došao preko noći.

“Ne verujem da ćemo poleteti jer dosta igrača već igra ozbiljan fudbal. Nije da smo sad odjednom postali svetski šampioni, igramo već tri godine zajedno i postepeno smo rušili prepreke. To je glavni faktor, uvek smo išli polako i sigurno se sada nećemo uzdići“, počinje Sergej priču za B92.

Izvanredan ambijent u timu ono je što se od starta isticalo kao snaga našeg tima i što je umnogome doprinelo osvajanju trofeja.

“Ključno kod nas jeste što se od prvog dana svako sa svakim druži, nisu formirane neke grupice, po pet grupa od tri igrača, kao što se nekad dešava. Svako je sa svakim dobar, jedinstvo je naša glavna karakteristika. Takođe, i ceo stručni štab je zaslužan za to, držali su dobru atmosferu. Volim da igram za reprezentaciju, to je kruna profesionalne karijere i svaki put jedva čekam da dođem“.

Sada je glavno pitanje kako sve gorenavedeno primeniti i u A selekciji.

“Videću kada dođem do seniorskog tima. Ono što mogu da obećam jeste da ću pokušati, kao i svi ostali ako dođemo do A tima, da ćemo probati prenesemo nešto iz mlađih dana“.

Fudbaleri se često povezuju sa prekomernim izlascima, često su gosti splavova i noćnih klubova, ali Milinković-Savić kaže da takva iskušenja neće predstavljati poteškoću.

“Lično, neću imati s time problema jer već godinu dana igram u inostranstvu. U Genku sam i navikao sam se na tamošnji život. Kada dođem na nekoliko dana zbog reprezentacije, uvek budem sa porodicom, a u Belgiji sam sada sa devojkom, tako da sam se navikao na profesionalizam. Još mi se nije dogodilo da dođem u Srbiju na nekoliko dana i da ’vilenim’ napolju. Kada odeš negde i vidiš kako stvari funkcionišu, onda se brzo navikneš“.

Milinković-Savić je izdanak omladinske škole Vojvodine – sa novosadskim klubom potpisao je profesionalni ugovor u decembru 2012. godine, a od prošlog leta član je Genka.

“Tamo sam već godinu dana, u poslednjih pet-šest meseci igram i dao sam nekoliko golova. Mislim da će mi ova titula svetskog prvaka dosta značiti i na klupskom planu, mada mislim da sam svoje ime tamo donekle već napravio. Vraćam se prvog jula i radujem se tome – ambicije su da idemo na titulu. U sezoni za nama bilo smo nešto slabiji, ali nadam se da ćemo sada imati ekipu za više ciljeve“.

Svaki fudbaler kao dete sanja da zaigra za neki od najvećih klubova – Sergeju je samo jedan u glavi.

“Moj krajnji cilj jeste da zaigram za Real Madrid i onda više ne moram da igram fudbal“, kaže Sergej uz smeh, “Rodio sam se blizu Madrida i od malih nogu volim taj tim. Odmah su mi zapali za oko, uvek ih pratim i gledam njihove utakmice. To bi bio moj san, da zaigram za Real“.

Iako u timu ima nešto ofanzivniju ulogu od Nemanje Matića, mnogi Sergeja upoređuju sa fudbalerom Čelsija.

“Jeste, svi mi govore da sam sličan Matiću, verovatno zbog visine (Matić 194 cm, Milinković-Savić 192 cm) i zbog nekih pokreta. Moguće je, pošto volim mnogo da gledam njega u Čelsiju – odličan je fudbaler, igra nekako opušteno, bez pritiska, i to mi se naročito dopada. Osim Matića, volim da gledam Jaju Turea i još neke fudbalere koji igraju na mojoj poziciji“.

Sergej je profesionalni fudbaler, ali nije jedan od onih koji je fokusiran isključivo na sport kojim se bavi.

“Volim sve da gledam, ne samo fudbal. Sada kada smo bili na Novom Zelandu čak sam gledao i kriket i taj njihov ragbi – zanimljivo je baš. Naravno, gledam i košarku i tenis, ponekad i igram kad nađem vremena“, zaključio je Milinković-Savić za B92.

Saša Ozmo (ozmo_sasa)