Bogdan Bogdanović za B92: Košarka je moja prva ljubav

Pre dve godine bio je talenat pred kojim je mukotrpan put dokazivanja, a danas je momak o kojem se sa ushićenjem govori širom Evrope. Bogdan Bogdanović bio je jedan od glavnih igrača u pohodu Srbije na svetsko srebro, vodio je Partizan do nove titule nacionalnog prvaka, partijama u Evroligi oduševio je sve koji košarku vole, a Finiks Sansi birali su ga sa 27. pozicije na NBA draftu.

Od ove sezone 22-godišnji Bogdanović nosi dres Fenerbahče Ulkera, a u novogodišnjem intervjuu za B92 razgovarali smo o počecima u Istanbulu, treneru Željku Obradoviću, kao i o predstojećoj Top 16 fazi. Dotakli smo se i situacije u Partizanu, odnosa sa ’Grobarima’, a Bogdan je govorio i o reprezentaciji, individualnom usavršavanju, NBA ligi, svojim uzorima...

Saša Ozmo
Podeli

Na početku sezone nije igrao na prepoznatljivom nivou, ali kako vreme odmiče, Bogdanović se sve komotnije oseća u timu Fenerbahčea, što se vidi i po njegovom učinku.

“Prošao je period adaptacije, ipak mi je ovo prvi inostrani klub, a u tim situacijama uvek je teško svima, ne samo meni. Imao sam tu sreću da mi pomažu saigrači i treneri, koji govore na mom jeziku i koji su me upozorili na to da će biti oscilacija u početku – rekli su mi da ne treba da klonem duhom, već da nastavim vredno da radim i da će sve doći na svoje mesto“.

Fenerbahče se u Top 16 fazi Evrolige nalazi u grupi sa CSKA, Olimpijakosom, Laboral Kučom, Efesom, Nižnjim Novogorodom, Unikahom i Emporio Armanijem. Prolaz u Top 8 jeste cilj, a Fener spada u favorite iako protivnici nisu nimalo naivni.

“Prema prikazanom u prvom delu, i mi smo u najužem krugu favorita sa CSKA i Olimpijakosom. Takođe, Unikaha je u vrhu u Endesa ligi, veoma su ozbiljan tim, a u prvoj fazi imali su nekoliko nesrećnih poraza. U Top 16 su najbolje ekipe, svako svakoga može da pobedi i zbog toga ne sme da bude opuštanja. Plus kad se doda jaka turska liga, biće veoma naporan ritam, ali zato smo tu – da se izborimo sa nečim novim“.

Početak često može da bude izuztno važan, a Bogdanović i drugovi već na prvom koraku imaće najteži ispit – moskovski CSKA.

“Na njima je pritisak jer su za sada bez poraza. I mi imamo sjajan niz pobeda u Evroligi. Težak nam je raspored jer posle toga idemo na neugodno gostovanje Nižnjem, a onda nam dolazi Olimpijakos. Ako dođe do malog pada koncentracije, može lako sezona da se obrne onako kako ne bih voleo. Moramo od starta da budemo ozbiljni jer će biti veoma teško“.

Fenerbahče spada u red favorita za osvajanje titule prvaka Evrope, ali Bogdanović naglašava da je još rano za takve priče, za šta je dokaz i prošlosezonski rasplet u Evroligi.

“CSKA je za sada najviše pokazao, ali rano je još govoriti o tome, prošla sezona je najbolji pokazatelj. Fener je prošle godine bio prvi u prvoj fazi, ali nije prošao u Top 8. Sa druge strane, Makabi nije blistao na početku, neočekivano se plasirao na fajnal-for, a onda je uzeo i titulu“.

O nostalgiji, Istanbulu i baklavama

Bogdan priznaje da nije lako bez zavičaja, ali sigurnim glasom ističe da postoji nešto što je jače od nostalgije – košarka.

“Nedostaje mi Beograd i druženje u njemu, uopšte onaj osećaj da je nešto ’tvoje’. Ipak, ovo je moj posao, košarka mi je prva ljubav i nema potrebe za bilo čime da patim jer mnogo volim ovaj sport i on mi mnogo znači“.

Koliko je ritam naporan, ilustruje i činjenica da Bogdanović još nije stigao podrobnije da se upozna sa gradom koji mu je kuća već tri meseca.

“Istanbul je ogroman grad sa bogatom istorijom, pomalo mi je i čudan... Još nisam uspeo mnogo toga da vidim, ali nadam se da će biti vremena u drugom delu sezone, kao i tokom leta – tada planiram da izdvojim vreme da obiđem grad kako treba. Problem je što treba odvojiti ceo dan da odeš nešto da vidiš, a nemam toliko slobodnog vremena. Čim malo više obiđem, javljam utiske“.

Ipak, za sitna uživanja uvek mora da se pronađe koji slobodan trenutak.

“Vodim računa o ishrani, suzdržavam se, ali baklave su im fenomenalne – imaju neki poseban krem. Postale su jedan od mojih omiljenih slatkiša“.

Na pitanje šta bi još izdvojio od hrane, Bogdan uz smeh odgovara:

“Pa ne može da se preskoči ta baklava – koliko god da se najedeš, moraš i baklavu na kraju da naručiš. Ja jesam gurman, volim da jedem, volim da probam sve, nisam uopšte gadljiv. Dopada mi se i njihova jagnjetina, ovčetina, mada je malo drugačije spremaju nego kod nas“.

O Željku, slavi i Peđinim pohvalama

Ponovo skrećemo u košarkaške ulice, a logična tema jeste trener – Željko Obradović veruje u Bogdanovića, a naš mladi as je impresioniran stvarima koje je video i naučio za kratko vreme.

“Uvek je iskren i vidi se koliko dobro poznaje košarku, obraća pažnju na mnogo detalja. Sve je ovo novo iskustvo za mene, pa i to. Uopšte nisam znao da je svaka sitnica toliko važna – npr. obraća se pažnja na svaki sekund na terenu zbog umora i slično. Dopada mi se ta njegova posvećenost detaljima. Kao ličnost... Mogu da kažem da se ponaša kao igrač – mladalački, ume da ’baci’ šalu. Sve u svemu, Željko je super“.

Za relativno kratak period od godinu i po dana Bogdanović je prešao put od ne toliko poznatog mladog talenta do nacionalnog heroja. U takvim situacijama slava zna da udari u glavu, ali Bogdan ne dozvoljava da mu fokus odluta na sporedne stvari.

“U tom smislu mi najviše pomažu porodica, drugari i devojka. Pokazuju mi šta je realnost. Najviše obraćam pažnju na mišljenje svog najužeg kruga – oni me drže na zemlji, ne dozvoljavaju mi da poletim. Sa druge strane, tu su i treninzi koji mi ne daju ni mnogo vremena da razmišljam o drugim stvarima. Sve se nekako brzo izdogađalo, ali ne slažem još utiske, nije mi to toliko daleka prošlost, tako da samo gledam napred. Jedino što volim da pogledam klipove na Ju tubu, ekipne i svoje, to mi je uvek zanimljivo – i iz Partizana i iz reprezentacije“.

Nedavno je Predrag Stojaković rekao da ga je Bogdanović oduševio na Svetskom prvenstvu, a na pohvale od žive legende srpske košarke nije lako ostati ravnodušan.

“Peđa mi je bio jedan od idola iz reprezentacije iz 2002. godine. Imao sam deset godina, ali sećam se da sam sa tatom gledao utakmice iz Indijanapolisa. Nisu me terali na spavanje – moj tata je uvek navijački nastrojen, voli sve sportove, pa smo tako gledali i Indijanapolis. Ne mogu da se setim detalja sa mečeva, ali to navijanje s tatom ostalo mi je urezano. Posle toga smo svi gledali Sakramento, budili se po noći da gledamo Divca i Peđu. Utoliko mi pohvale sa njegove strane još više znače, ali treba da ostanem pribran, to je najbolji put“.

“Teška nam je grupa na EP“

Prošlo je tri meseca od podviga i osvojene srebrne medalje na Svetskom kupu u Španiji, a Bogdanović ističe da je već okrenut budućnosti.

“Tek sada sam svestan koliko to utiče na narod i koliko su ljudi bili srećni. Ne treba tu stati, pred nama je ozbiljan test u vidu Evrobasketa. Pratim saigrače, svi igraju dobro, što je veoma važno“.

A žreb za Evropski šampionat nije milovao ’Orlove’ – Španija, Italija, Nemačka, Turska i Island.

“Dosta će zvezda doći da pokuša da izbori plasman na Olimpijske igre u Riju, ali trudićemo se da im poremetimo planove. Grupa je mnogo teška, ali tek je prošlo izvlačenje – mnogo još ima vremena do početka priprema, sada sam koncentrisan na obaveze u klubu“.

Na konstataciju da Srbija više neće imati faktora iznenađenja, Bogdanović kaže:

“Upravo tako, ostale ekipe sada će nas više poštovati i to će nam otežati posao. Sa druge strane, i mi smo napredovali kao tim – imamo dosta mladih igrača, ekipu i za sadašnjost i za budućnost. Ne treba stvarati pritisak, neka sve ide svojim tokom“.

O Partizanu i Grobarima...

Bogdanović kaže da prati igre “svog“ Partizana i da veruje u tim uprkos lošem početku.

“Kad god stignem, pogledam utakmicu, ali najčešće pratim preko interneta uživo tekstualne prenose. Nikada nije bilo teže za Partizan – veliki su finansijski problemi, ali i dalje verujem u te momke. Lično ih poznajem, znam njihov karakter i sve će biti bolje kako bude odmicala sezona. Treba da se uigraju sa Gagijem i sa Saletom. Teško je kada se svake godine stvara nova ekipa, kada nikada ne ostaje kostur tima“.

U kontaktu je sa bivšim saigračima, a priseća se i svojih sličnih iskustava.

“Čujem se sa Saletom i sa Tepićem – njima je najteže, ipak su oni ti koji su na parketu. I ja sam bio u sličnim situacijama – jednostavno dođe takav interval, imao sam jedan period kada bukvalno nisam znao da igram košarku. To se prevazilazi treningom i verom, Partizan već dugi niz godina radi tako i mislim da neće biti problema. Nadam se i navijam uvek za njih“.

Bio je, a i dalje je ljubimac Grobara – tu ljubav vraćao je briljantnim igrama, ali i čestim isticanjem koliko mu podrška navijača znači.

“Ta ljubav s tribina ne dozvoljava mi da skrenem s puta. Navijači su mi jedan od najvećih motiva i jedan od razloga što uvek guram dalje i na viši nivo. Često slušam Partizanove navijačke pesme. Volim grupu JNA – ’Dobro pamtim sve’ i ’Dete Partizana’ su mi omiljenje, mada volim i ostale pesme, ne želim previše da izdvajam“.

“Sada najviše radim na igri ’jedan na jedan“

Prošle godine Bogdanović je u crno-belom dresu prinudno igrao i na poziciji plejmejkera. Ono što je počelo kao nužda ispostavilo se kao pun pogodak.

“Mnogo mi je olakšalo – to igranje na pleju omogućilo mi je da sada mogu da pokrivam tri pozicije, a to donosi i dodatnu minutažu, naravno ako se zasluži. Sada znam koje greške ne smem da pravim jer je iskustvo dragoceno. Najviše mi je pomoglo u tehnici i kontroli ritma igre – naučio sam da primećujem kada koga treba razigrati, ko je u naletu i slično. Mislim da sam uvek dobro igrao pik-en-rol i da sam na pravi način čitao igru, ali igranje na plejmejkeru pomoglo mi je da dodatno razvijem i te osobine“.

Ko ne napreduje, taj nazaduje, tako glasi izreka, a njome se vodi i Bogdanović, koji konstantno radi na indivudalnom usavršavanju.

“Najviše pažnje posvećujem tome da sačuvam svoje telo – teretana, oporavak, ishrana. Sada radim sa kondicionim trenerom Batom Zimonjićem, koji je neverovatno uporan i vredan čovek – uvek je spreman da radi, nikad nije umoran i sve nas gura i motiviše da radimo više i jače. Individualni treninzi sa njim od velikog su mi značaja. Osim toga, trenutno najviše radim na šutu iz driblinga, iz brzog prijema, u suštini na stvarima koje se tiču igre ’jedan na jedan“.

Pitali smo Bogdana ko su mu bili košarkaški uzori dok je odrastao, a čija igra mu se sada najviše dopada.

“Kao klinci su mi idoli bili Peđa, Sale i Bodiroga najviše. Danilović je malo ranije otišao u penziju, pa nisam uspeo toliko da ispratim, ali sam uvek voleo da gledam njegove klipove na Ju tubu i Dule mi je davao neke diskove s njegovim potezima. Najviše sam pokušavao da skidam poteze Kobija. Kao mali sam šutirao dvema rukama i ispod glave, a onda sam video od njih i shvatio sam da imam snage za pravi šut. Od sadašnjih mi se u NBA najviše sviđa Klej Tompson – on mi je na prvu loptu pao na pamet. U Evropi su to Teodosić, Vims...“,

O NBA draftu: Samo što nisam pao, čoveče!

Bogdanovića su letos na NBA draftu sa 27. pozicije izabrali Finiks Sansi. A kako je sve to izgledalo 26. juna u Bruklinu?

“To je jedan od mojih najvećih uspeha u životu. U tom trenutku sam se odsekao potpuno – propala mi je duša, nisam osećao noge. Ne znam kako sam se popeo uz one stepenice, a još mi je teže bilo da siđem. Bio sam potpuno izgubljen, malo sam i smotano delovao – haos u glavi i telu, samo što nisam pao, čoveče“, kaže Bogdan uz smeh.

NBA liga mu je san, ali žurba najčešće ne donosi željeni ishod.

“U kontaktu sam sa generalnim menadžerom i sa nekoliko skauta, normalna je konverzacija. U ugovoru sa Fenerom imam opciju da odem u NBA posle dve sezone, ali još je rano za tu priču, polako“.

Srpski bek svestan je da je NBA ’veća riba’ i da će još morati da napreduje ako želi da ima bitnu ulogu u najjačoj ligi na svetu.

“Za NBA najviše moram da radim na popravljanju individualne i kolektivne odbrane. Druga stvar jeste psihička priprema – to je previše utakmica, drugi su mi govorili svoja iskustva, najviše Sale Pavlović, a onda i Pekmen (Nikola Peković), Radmanović pomalo. Opisivali su mi kako je to izuzetno teško, kako se igrači bukvalno izgube u nekom periodu – ne mogu da šutnu bacanje koliko zaborave neke stvari od silnih putovanja. Nije lako, 82 utakmice u punom ritmu, treba biti spreman za to“. zaključio je Bogdanović za B92.

Saša Ozmo (ozmo_sasa)